П:
О:
Читај ми
Банкарски сектор у Србији прошле године забележио губитак од две милијарде динара
Београд,
11. мај 2012.
Регистратор у Регистру финансијских извештаја и података о бонитету у Агенцији за привредне регистре Ружица Стаменковић изјавила је данас да је банкарски сектор у Србији прошле године забележио губитак од приближно две милијарде динара, а на тај негативан резултат највише су утицали лоши пословни резултати “Агробанке”, чији је губитак износио 29,4 милијарде динара.
Ружица Стаменковић
Аутор:
infobiro.tv
Стаменковић је на конференцији за новинаре приликом представљања пословања финансијских институција у Србији на основу резултата из финансијских извештаја,истакла да је од 33 банке њих 12 пословало са губитком.
Она је навела да су најбоље резултате по оствареној добити имале “Банка интеза” са 9,5 милијарди динара, “Рајфајзен банка” са 4,9 милијарди динара, “Уникредит банка” са 4,5 милијарди динара, “Комерцијална банка” са 3,5 милијарди динара и “АИК банка” са 2,9 милијарди динара.
Према њеним речима, добит ових пет банака учествује са 69 одсто у укупној добити банкарског сектора.
Највеће губитке од 29,4 милијарде динара имала је “Агробанка”, затим “Алфабанка” са 2,1 милијарди динара, “ОТП банка” са 1,3 милијарде динара, “Марфин банка” са 1,2 милијарде динара и “Војвођанска банка” са 1,2 милијарде динара губитка, додала је Стаменковић .
Она је објаснила да кумулирани губици банака износе 63,9 милијарди динара и додала да су они за 89 одсто већи у односу на 2010. годину.
Стаменковић је рекла да су први пут након дугог низа година банке исказале и губитак изнад висине капитала од 11,8 милијарди динара, а тај губитак се у целости односи на “Агробанку”.
Уколико би се изузео негативни резултат “Агробанке”, банке у Србији би исказале позитиван резултат од 27,4 милијарди динара”, истакла је она.
После вишегодишње растуће профитабилности, српски финансијски сектор, на укупном нивоу у 2011. години, бележи губитак у износу од 4,1 милијарди динара, и то, пре свега, због негативних резултата које су исказале банке и друге финансијске институције, односно фондови, објаснила је Стаменковић.
Према њеним речима, банке су смањиле кредитне пласмане за приближно 2,4 одсто због недовољне солвентности реалног сектора, али и опрезности у одобравању зајма.
Говорећи о резултатима других финансијских сектора, она је рекла да су осигуравајуће компаније исказале позитиван резултат од 558 милиона динара, док се сектор финансијског лизинга након губитка у 2010. години од 996 милиона динара у 2011. години опоравио јер су губици смањени на 42 милиона динара.
Друштва за управљање добровољним пензионим фондовима су у 2011. години, како је прецизирала, пословала са добитком од 11 милиона динара, инвестициони фондови у прошлој години имали су негативан резултат од 72 милиона динара, али је он за 39 одсто смањен у односу на 2010. годину.
Стаменковић је навела и да је Фонд за развој Републике Србије прошле године имао 3,8 милијарди динара губитака, док је Фонд за развој АП Војводине пословао позитивно.
Она је навела да су најбоље резултате по оствареној добити имале “Банка интеза” са 9,5 милијарди динара, “Рајфајзен банка” са 4,9 милијарди динара, “Уникредит банка” са 4,5 милијарди динара, “Комерцијална банка” са 3,5 милијарди динара и “АИК банка” са 2,9 милијарди динара.
Према њеним речима, добит ових пет банака учествује са 69 одсто у укупној добити банкарског сектора.
Највеће губитке од 29,4 милијарде динара имала је “Агробанка”, затим “Алфабанка” са 2,1 милијарди динара, “ОТП банка” са 1,3 милијарде динара, “Марфин банка” са 1,2 милијарде динара и “Војвођанска банка” са 1,2 милијарде динара губитка, додала је Стаменковић .
Она је објаснила да кумулирани губици банака износе 63,9 милијарди динара и додала да су они за 89 одсто већи у односу на 2010. годину.
Стаменковић је рекла да су први пут након дугог низа година банке исказале и губитак изнад висине капитала од 11,8 милијарди динара, а тај губитак се у целости односи на “Агробанку”.
Уколико би се изузео негативни резултат “Агробанке”, банке у Србији би исказале позитиван резултат од 27,4 милијарди динара”, истакла је она.
После вишегодишње растуће профитабилности, српски финансијски сектор, на укупном нивоу у 2011. години, бележи губитак у износу од 4,1 милијарди динара, и то, пре свега, због негативних резултата које су исказале банке и друге финансијске институције, односно фондови, објаснила је Стаменковић.
Према њеним речима, банке су смањиле кредитне пласмане за приближно 2,4 одсто због недовољне солвентности реалног сектора, али и опрезности у одобравању зајма.
Говорећи о резултатима других финансијских сектора, она је рекла да су осигуравајуће компаније исказале позитиван резултат од 558 милиона динара, док се сектор финансијског лизинга након губитка у 2010. години од 996 милиона динара у 2011. години опоравио јер су губици смањени на 42 милиона динара.
Друштва за управљање добровољним пензионим фондовима су у 2011. години, како је прецизирала, пословала са добитком од 11 милиона динара, инвестициони фондови у прошлој години имали су негативан резултат од 72 милиона динара, али је он за 39 одсто смањен у односу на 2010. годину.
Стаменковић је навела и да је Фонд за развој Републике Србије прошле године имао 3,8 милијарди динара губитака, док је Фонд за развој АП Војводине пословао позитивно.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања