П:
О:
Читај ми
Србија постаје земља са модерним јавним финансијама
Београд,
22. децембар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представио је данас резултате рада Министарства финансија за период од девет месеци колико га води ново руководство и том приликом истакао да Србија постаје земља са модерним јавним финансијама.
Динкић је на завршној конференцији за новинаре посвећеној резултатима оствареним током 2004. године оценио да је ова година била веома успешна за Министарство финансија, с обзиром на то да је Скупштина Србије усвојила 40 законских предлога које је сачинило ово министарство, а остварен је и рекордно низак буџетски дефицит и раст бруто друштвеног производа (БДП) од осам одсто.
Министар финансија је, сумирајући резултате који су постигнути, истакао да се у 2004. години по први пут осећају позитивни резултати транзиције кроз коју земља пролази. Према његовим речима, транзиција је почела 2000. године уз мање или веће шокове, а сада по први пут имамо видљиве резултате.
Он је, наводећи да нико није очекивао да ће бруто друштвени производ порасти за осам одсто, подсетио на то да је пројектовани раст БДП-а био 4,3 одсто и истакао да раст БДП-а показује да је почела да оживљава привредна активност у приватизованим предузећима, односно у оним предузећима која су завршила процес реструктурирања.
Динкић је објаснио да пословни амбијент који је стваран за време претходне владе и дограђиван за време садашње Владе Србије коначно почиње да даје прве позитивне ефекте, односно да она предузећа која су до сада добро радила раде све боље, док фирме које послују лоше немају шансе и мораће да се реструктурирају или да банкротирају.
Министарство финансија је успело да, мимо свих очекивања аналитичара и политичара, оствари рекордно низак буџетски дефицит ове године, који ће износити око 26 милијарди динара, што је 20 милијарди динара ниже од планиране суме, а уштеђено је и седам милијарди динара у односу на ребаланс буџета, навео је он и додао да је дефицит дупло нижи од дефицита у прошлој години и износиће око два одсто БДП-а.
Он је нагласио да је Министарство успело и да оснажи све аранжмане са свим међународним финансијским институцијама, уз подсећање на то да је током ове године добијена подршка од Међународног монетарног фонда (ММФ) када је реч о политици која је спровођена у 2004. години, а подржан је и план економске политике за 2005. годину.
Динкић је додао да су у последњих неколико месеци реализована чак три аранжмана са Светском банком, почевши од јула месеца када су убрзане реформе у Србији. Оне су стагнирале од трагичног убиства премијера Зорана Ђинђића све до средине ове године, када су, након завршетка председничких избора у Србији, коначно убрзане, објаснио је министар.
Динкић је изразио задовољство тиме што ће као гувернер у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) угостити најмоћније финансијске људе на свету, имајући у виду то да ЕБРД у мају 2005. организује годишњу конференцију у Београду.
Министарство финансија, како је нагласио, има изузетно добре односе и са Европском инвестиционом банком, као и са другим међународним финансијским институцијама, тако да је у оквиру Министарства недавно формиран посебан сектор за односе са међународним финансијским институцијама, који води Владимир Вукојевић.
Као још један од позитивних потеза Министарства, Динкић је навео редовно извештавање стручне јавности и новинара о трошењу буџетских средстава кроз Билтен јавних финансија који се бави расходима буџета.
Динкић је издвојио дванаест закона, од 40 колико је усвојила Скупштина Србије на предлог Министарства финансија, за које је оценио да су кључни и детаљније образложио њихову примену.
Министар финансија је, сумирајући резултате који су постигнути, истакао да се у 2004. години по први пут осећају позитивни резултати транзиције кроз коју земља пролази. Према његовим речима, транзиција је почела 2000. године уз мање или веће шокове, а сада по први пут имамо видљиве резултате.
Он је, наводећи да нико није очекивао да ће бруто друштвени производ порасти за осам одсто, подсетио на то да је пројектовани раст БДП-а био 4,3 одсто и истакао да раст БДП-а показује да је почела да оживљава привредна активност у приватизованим предузећима, односно у оним предузећима која су завршила процес реструктурирања.
Динкић је објаснио да пословни амбијент који је стваран за време претходне владе и дограђиван за време садашње Владе Србије коначно почиње да даје прве позитивне ефекте, односно да она предузећа која су до сада добро радила раде све боље, док фирме које послују лоше немају шансе и мораће да се реструктурирају или да банкротирају.
Министарство финансија је успело да, мимо свих очекивања аналитичара и политичара, оствари рекордно низак буџетски дефицит ове године, који ће износити око 26 милијарди динара, што је 20 милијарди динара ниже од планиране суме, а уштеђено је и седам милијарди динара у односу на ребаланс буџета, навео је он и додао да је дефицит дупло нижи од дефицита у прошлој години и износиће око два одсто БДП-а.
Он је нагласио да је Министарство успело и да оснажи све аранжмане са свим међународним финансијским институцијама, уз подсећање на то да је током ове године добијена подршка од Међународног монетарног фонда (ММФ) када је реч о политици која је спровођена у 2004. години, а подржан је и план економске политике за 2005. годину.
Динкић је додао да су у последњих неколико месеци реализована чак три аранжмана са Светском банком, почевши од јула месеца када су убрзане реформе у Србији. Оне су стагнирале од трагичног убиства премијера Зорана Ђинђића све до средине ове године, када су, након завршетка председничких избора у Србији, коначно убрзане, објаснио је министар.
Динкић је изразио задовољство тиме што ће као гувернер у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) угостити најмоћније финансијске људе на свету, имајући у виду то да ЕБРД у мају 2005. организује годишњу конференцију у Београду.
Министарство финансија, како је нагласио, има изузетно добре односе и са Европском инвестиционом банком, као и са другим међународним финансијским институцијама, тако да је у оквиру Министарства недавно формиран посебан сектор за односе са међународним финансијским институцијама, који води Владимир Вукојевић.
Као још један од позитивних потеза Министарства, Динкић је навео редовно извештавање стручне јавности и новинара о трошењу буџетских средстава кроз Билтен јавних финансија који се бави расходима буџета.
Динкић је издвојио дванаест закона, од 40 колико је усвојила Скупштина Србије на предлог Министарства финансија, за које је оценио да су кључни и детаљније образложио њихову примену.
Пре свега, ту је Закон о порезу на додату вредност (ПДВ), који ће Србију коначно увести у ред земаља са модерним јавним финансијама. Такође, веома је важан и Закон о порезу на добит. Србија тренутно има најнижу стопу пореза на добит у Европи која износи 10 одсто, тако да већ имамо случајеве да се роба намењена Румунији и Бугарској продаје преко Србије, а добит остаје у нашој земљи, што смо и хтели да постигнемо. Дакле, искористили смо ту срећу у несрећи што Србија није члан Европске уније тако да можемо, докле год то не постанемо, да држимо ниску стопу пореза на добит, објаснио је Динкић.
Он је најавио да ће следеће године бити отворено много фабрика у Србији, што ће бити мотивисано, с једне стране нижим трошковима производње у нашој земљи у односу на окружење, док с друге стране имамо могућност бесцаринског извоза у Русију за велики број производа, и подсетио на то да је Русија једно од европских тржишта које није у потпуности намирено.
Према његовим речима, од изузетног значаја су и промене у Закону о акцизама, пошто су тим изменама смањене акцизе за пољопривреднике и грађевинаре, док је Законом о доприносима коначно уведена јединствена минимална основица за доприносе.
Законом о корпорацији за осигурање стамбених кредита у Србији су коначно почели да се одобравају дугорочни кредити за станове са каматном стопом која је једноцифрена, рекао је Динкић.
Такође, усвојен је и Закон о играма на срећу који ће своје пуне ефекте почети да даје почетком следеће године, када ће Управа за контролу игара на срећу кренути у оштру контролу кладионица, казина и играоница са аутоматима.
Министар је усвајање Закона о фискалним касама такође означио као важан пројекат и нагласио да је било најзначајније применити тај закон у пракси, увођењем фискалних каса. Ретко ко је веровао почетком године да ће у Србији, до овог тренутка, бити инсталирано око 160.000 фискалних каса, истакао је Динкић.
Он је подсетио и на то да је након усвајања Закона о враћању дуга за зајам за привредни препород, грађанима који преко 15 година нису добили ништа од државе у 2004. години исплаћено око 3,2 милиона евра. Такође, ове године исплаћено је и око 260 милиона долара на име старе девизне штедње.
Динкић је рекао да су закључени споразуми везани за политику плата у наредној години са представницима готово свих синдиката и поменуо синдикат образовања и установа социјалне заштите, а и најавио да ће за неколико дана бити потписан споразум и са синдикатом правосуђа. Истовремено, упућени су и одговарајући предлози синдикатима запослених у здравству и култури, али они још нису потписани, прецизирао је он.
Данашњој конференцији за новинаре присуствовали су и заменик министра Весна Арсић, помоћник министра у Сектору за трезор Весна Џинић, секретар Министарства Весна Ковач, помоћник министра у Сектору за систем јавних финансија и буџетску политику Даница Маговац, директор Пореске управе Владимир Илић, директор Управе царина Драган Јеринић, помоћник министра у Сектору за финансијски систем Бранка Лукач, помоћник министра у Сектору за имовинско-правне послове Небојша Скорић, помоћник министра у Сектору за међународне финансијске односе Владимир Вукојевић, помоћник министра у Сектору за царински систем Емилија Вукадин, помоћник министра у Сектору за девизну инспекцију Лидија Смиљанић, директор Управе за јавна плаћања Живко Нешић, директор Управе за спречавање прања новца Оливер Богавац и директор Управе за игре на срећу Зоран Јаџић.
Он је најавио да ће следеће године бити отворено много фабрика у Србији, што ће бити мотивисано, с једне стране нижим трошковима производње у нашој земљи у односу на окружење, док с друге стране имамо могућност бесцаринског извоза у Русију за велики број производа, и подсетио на то да је Русија једно од европских тржишта које није у потпуности намирено.
Према његовим речима, од изузетног значаја су и промене у Закону о акцизама, пошто су тим изменама смањене акцизе за пољопривреднике и грађевинаре, док је Законом о доприносима коначно уведена јединствена минимална основица за доприносе.
Законом о корпорацији за осигурање стамбених кредита у Србији су коначно почели да се одобравају дугорочни кредити за станове са каматном стопом која је једноцифрена, рекао је Динкић.
Такође, усвојен је и Закон о играма на срећу који ће своје пуне ефекте почети да даје почетком следеће године, када ће Управа за контролу игара на срећу кренути у оштру контролу кладионица, казина и играоница са аутоматима.
Министар је усвајање Закона о фискалним касама такође означио као важан пројекат и нагласио да је било најзначајније применити тај закон у пракси, увођењем фискалних каса. Ретко ко је веровао почетком године да ће у Србији, до овог тренутка, бити инсталирано око 160.000 фискалних каса, истакао је Динкић.
Он је подсетио и на то да је након усвајања Закона о враћању дуга за зајам за привредни препород, грађанима који преко 15 година нису добили ништа од државе у 2004. години исплаћено око 3,2 милиона евра. Такође, ове године исплаћено је и око 260 милиона долара на име старе девизне штедње.
Динкић је рекао да су закључени споразуми везани за политику плата у наредној години са представницима готово свих синдиката и поменуо синдикат образовања и установа социјалне заштите, а и најавио да ће за неколико дана бити потписан споразум и са синдикатом правосуђа. Истовремено, упућени су и одговарајући предлози синдикатима запослених у здравству и култури, али они још нису потписани, прецизирао је он.
Данашњој конференцији за новинаре присуствовали су и заменик министра Весна Арсић, помоћник министра у Сектору за трезор Весна Џинић, секретар Министарства Весна Ковач, помоћник министра у Сектору за систем јавних финансија и буџетску политику Даница Маговац, директор Пореске управе Владимир Илић, директор Управе царина Драган Јеринић, помоћник министра у Сектору за финансијски систем Бранка Лукач, помоћник министра у Сектору за имовинско-правне послове Небојша Скорић, помоћник министра у Сектору за међународне финансијске односе Владимир Вукојевић, помоћник министра у Сектору за царински систем Емилија Вукадин, помоћник министра у Сектору за девизну инспекцију Лидија Смиљанић, директор Управе за јавна плаћања Живко Нешић, директор Управе за спречавање прања новца Оливер Богавац и директор Управе за игре на срећу Зоран Јаџић.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја