П:
О:
Читај ми
Институт за извештавање о рату и миру - Транзиција у Србији, јануар 2003. године
13. јануар 2003.
Институт за извештавање о рату и миру је међународна непрофитна организација за развој медија са седиштем у Лондону, коју воде искусни новинари и мировни активисти из угледних медија, попут ББЦ, Гардијана и Ројтерса. Институт је 9. јануара 2003. године објавио текст британског новинара и аналитичара Тима Џуде о транзицији у Србији, а
Интернет сајт Владе Србије преноси делове текста у незваничном преводу:
"Српски злослутници игноришу позитиван развој ситуације у региону"
Тим Џуда, Лондон, 9. јануар 2003.
Од пада режима Слободана Милошевића, балканским злослутницима, односно оним аналитичарима који живе од лоших вести, посао не иде баш најбоље, нарочито ако се пре свега баве Србијом. Ипак, у последњих пар месеци, изгледа да се поново појавила потреба за њима.
Свако ко брижљиво прати збивања у Србији могао је да примети да се у последње време појавио велики број извештаја и прогноза у вези са распрострањеношћу организованог криминала, нерешених убистава, незапослености, сиромаштва и лоше цивилне контроле над војним и обавештајним службама. Поврх свега, и даље је присутан проблем сарадње са Трибуналом у Хагу, а неуспех председничких избора одаје утисак да је српским политичарима важније да се међусобно свађају неко да раде у корист своје земље.
Али, да ли је ова слика потпуно веродостојна? Сигурно би већина грађана рекла да јесте. Међутим, постоји други проблем који морамо узети у обзир, а који балкански злослутници одлично познају - добре вести су често досадне, а сасвим сигурно не могу продавати новине. Пре две године, страни аналитичари и консултанти су у глас понављали да је потребно да се Србија и све земље југоисточне Европе не само усредсреде на улазак у Европску унију, већ и да заједно почну да раде на регионалној интеграцији. И оне управо то и раде.
Када Југославија потпише споразум о слободној трговини са Хрватском, који је још један у низу сличних споразума, то једва да се саопшти, јер се утицај тог догађаја на свакодневни живот људи у Србији не осећа, у сваком случају не данас. Исто тако, чињеница да су се министри иностраних послова Бугарске, Македоније и Југославије сликали на месту где се њихове границе додирују док су експерти почели физички да означавају границе и није нека вест, јер им је то ионако посао. Ни то не утиче на животе људи - или можда утиче? Јер ако нису због граница, због чега су онда стотине хиљада људи у бившој Југославији изгубили животе током деведесетих?
Наравно, могло би се рећи да је данас економија главни проблем. Ипак, питајте стручњаке и чак ће вам и они рећи да стварна слика није тако мрачна како се обично представља. На пример, често се говори да је незапосленост у Југославији око 30 одсто. Према новој студији, коју је финансирала Светска банка, тачна цифра се смањује ка 15 одсто, када се урачуна сива економија.
Друге земље у транзицији бележиле су три до четири године привредног пада, пре привредног раста. Ово се до сада није догодило у Југославији, мада уз помоћ Америке од једне милијарде долара годишње. И поред тога, Рори О'Саливен, шеф мисије Светске банке у Југославији, каже: "Оно што се десило овде далеко је супериорније и два пута брже у поређењу са Мађарском, Чешком и Словачком".
Пре две године, раст бруто друштвеног производа (БДП) у Југославији био је пројектован на пет одсто на годишњем нивоу. Планирани раст БДП-а је на путу да се оствари након што је достигао шест одсто 2001. године и четири одсто прошле године. Такође, прошле године савезна влада је по први пут завршила годину са суфицитом од 100 милиона долара, захваљујући чињеници да су се приходи од царина више него удвостручили са 220 на 500 милиона долара. Упркос великим политичким трвењима у Србији, донет је велики број реформских закона, а чини се и да ће нова држава Србије и Црне Горе ускоро заживети.
Значи, злослутници су погрешили и све је у реду? Па, није баш тако једноставно. Ветерани међу аналитичарима Балкана упозоравају да политичка нестабилност у Србији може зауставити напредак земље у правцу Европе, а нико не жели да Србија склизне у црну рупу у којој је била пре пада Слободана Милошевића..
Рори О'Саливен каже да постоји ризик да Србија неће бити у могућности да искористи успехе из претходне две године уколико се не зауставе политички сукоби. Реформа је једна фаза транзиције, а следећа су инвестиције, и стране и домаће. Надајмо се да ће ова порука допрети до људи. У супротном, злослутници ће не само бити у праву, већ ће и ликовати: 'Лепо смо вам рекли'. "
"Српски злослутници игноришу позитиван развој ситуације у региону"
Тим Џуда, Лондон, 9. јануар 2003.
Од пада режима Слободана Милошевића, балканским злослутницима, односно оним аналитичарима који живе од лоших вести, посао не иде баш најбоље, нарочито ако се пре свега баве Србијом. Ипак, у последњих пар месеци, изгледа да се поново појавила потреба за њима.
Свако ко брижљиво прати збивања у Србији могао је да примети да се у последње време појавио велики број извештаја и прогноза у вези са распрострањеношћу организованог криминала, нерешених убистава, незапослености, сиромаштва и лоше цивилне контроле над војним и обавештајним службама. Поврх свега, и даље је присутан проблем сарадње са Трибуналом у Хагу, а неуспех председничких избора одаје утисак да је српским политичарима важније да се међусобно свађају неко да раде у корист своје земље.
Али, да ли је ова слика потпуно веродостојна? Сигурно би већина грађана рекла да јесте. Међутим, постоји други проблем који морамо узети у обзир, а који балкански злослутници одлично познају - добре вести су често досадне, а сасвим сигурно не могу продавати новине. Пре две године, страни аналитичари и консултанти су у глас понављали да је потребно да се Србија и све земље југоисточне Европе не само усредсреде на улазак у Европску унију, већ и да заједно почну да раде на регионалној интеграцији. И оне управо то и раде.
Када Југославија потпише споразум о слободној трговини са Хрватском, који је још један у низу сличних споразума, то једва да се саопшти, јер се утицај тог догађаја на свакодневни живот људи у Србији не осећа, у сваком случају не данас. Исто тако, чињеница да су се министри иностраних послова Бугарске, Македоније и Југославије сликали на месту где се њихове границе додирују док су експерти почели физички да означавају границе и није нека вест, јер им је то ионако посао. Ни то не утиче на животе људи - или можда утиче? Јер ако нису због граница, због чега су онда стотине хиљада људи у бившој Југославији изгубили животе током деведесетих?
Наравно, могло би се рећи да је данас економија главни проблем. Ипак, питајте стручњаке и чак ће вам и они рећи да стварна слика није тако мрачна како се обично представља. На пример, често се говори да је незапосленост у Југославији око 30 одсто. Према новој студији, коју је финансирала Светска банка, тачна цифра се смањује ка 15 одсто, када се урачуна сива економија.
Друге земље у транзицији бележиле су три до четири године привредног пада, пре привредног раста. Ово се до сада није догодило у Југославији, мада уз помоћ Америке од једне милијарде долара годишње. И поред тога, Рори О'Саливен, шеф мисије Светске банке у Југославији, каже: "Оно што се десило овде далеко је супериорније и два пута брже у поређењу са Мађарском, Чешком и Словачком".
Пре две године, раст бруто друштвеног производа (БДП) у Југославији био је пројектован на пет одсто на годишњем нивоу. Планирани раст БДП-а је на путу да се оствари након што је достигао шест одсто 2001. године и четири одсто прошле године. Такође, прошле године савезна влада је по први пут завршила годину са суфицитом од 100 милиона долара, захваљујући чињеници да су се приходи од царина више него удвостручили са 220 на 500 милиона долара. Упркос великим политичким трвењима у Србији, донет је велики број реформских закона, а чини се и да ће нова држава Србије и Црне Горе ускоро заживети.
Значи, злослутници су погрешили и све је у реду? Па, није баш тако једноставно. Ветерани међу аналитичарима Балкана упозоравају да политичка нестабилност у Србији може зауставити напредак земље у правцу Европе, а нико не жели да Србија склизне у црну рупу у којој је била пре пада Слободана Милошевића..
Рори О'Саливен каже да постоји ризик да Србија неће бити у могућности да искористи успехе из претходне две године уколико се не зауставе политички сукоби. Реформа је једна фаза транзиције, а следећа су инвестиције, и стране и домаће. Надајмо се да ће ова порука допрети до људи. У супротном, злослутници ће не само бити у праву, већ ће и ликовати: 'Лепо смо вам рекли'. "
-
Београд, 21. новембар 2024.Велики потенцијал за унапређење сарадње са Словачком у више...
-
Београд, 19. новембар 2024.Односи Србије и Казахстана засновани на чврстом пријатељству
-
Београд, 19. новембар 2024.Председник Казахстана свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 1. новембар 2024.Лица одговорна за данашњу трагедију у Новом Саду биће...
-
Београд, 28. октобар 2024.Мађарска ће учинити све да Србија што пре постане чланица ЕУ
-
Београд, 25. октобар 2024.Залагање за чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 24. октобар 2024.Пољска важан економски и политички партнер Србије
-
Београд, 19. октобар 2024.Краљ Есватинија свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 11. октобар 2024.Долазак инвеститора из Турске веома значајан за нашу земљу
-
Београд, 11. октобар 2024.Још снажнији развој српско-турских односа