Аутор:
Фонет
Димитријевић је на састанку са председницима општина, градских и општинских туристичких организација, као и представницима Туристичке организације Србије рекао да ће Фонд за развој, кроз повољне кредите, финансирати развој туристичких објеката, на које ће пре свега моћи да рачунају мала и средња предузећа.
Туризам је део привреде који најбрже може да се развије и да са пратећим делатностима запосли велики број људи, поновио је он и изразио очекивање да ће до фебруара 2005. године бити усвојен закон о туризму, на основу којег ће бити формиран и Фонд за развој туризма.
Министар је истакао да је стопа раста у туризму Србије 20 одсто, што је више него у било којој другој привредној грани и напоменуо да је 2000. године приход од туризма износио 20 милиона долара, а сада износи 220 милиона долара. Према његовим речима, циљ је да се оствари прилив од 500 милиона долара за три године и да се учешће туризма у друштвеном производу подигне са садашњих два до 2,5 одсто на 5 одсто.
Проблем представља диспропорција у броју домаћих туриста који путују у иностранство и страних који посете Србију, због чега је Министарство покренуло иницијативу да се туристичке организације ослободе плаћања пореза на додату вредност, оценио је Димитријевић.
Он је нагласио да ће наредне године вероватно бити формиран и конгресни биро, с обзиром на то да 60 одсто девизних прихода долази од иностраних пословних људи и додао да је Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) изразила спремност да финансира реализацију тог пројекта.
Током 2005. године биће започета или настављена изградња туристичких објеката које финансирају странци, као што су они на Тари и Старој планини, најавио је министар трговине, туризма и услуга и напоменуо да и општине морају много више да се ангажују јер 40 градова у Србији и даље нема јавни тоалет.
Димитријевић је указао на то да ће идуће године почети берзанска продаја акција угоститељско-туристичких фирми из Акцијског фонда. Према његовим речима, држава поседује мањинске пакете акција у београдским хотелима "Балкан", "Москва" и "Мажестик", али су те акција без права управљања, што ће новим законом бити исправљено и оне ће бити понуђене на продају.
Ове године приватизовано је 66 угоститељских и туристичких предузећа, подсетио је Димитријевић уз напомену да су највећи проблеми приватизације у области туризма несређена имовинско-правна документација и недостатак закона о денационализацији.
Он је навео да се у наредној години очекује приватизација београдских хотела "Србија", "Национал", "Централ" и "Авала", новосадског хотела "Нови Сад", хотела "Слога" из Ужица, "Врања" и "Фонтане" у Врњачкој Бањи, као и хотела у Сокобањи и Бањи Ковиљачи. Према његовим речима, Министарство и даље инсистира да се купци обавежу на то да у наредних 5 година неће мењати намену хотела, као и да обавезно приложе бизнис план.
Хотели који се сада налазе у склопу јавних предузећа биће најпре из њих издвојени у процесу реструктурирања, а потом продати, као што је случај са "Интерконтиненталом" у Београду и хотелима на Копаонику који су у саставу "Генекса", прецизирао је Димитријевић.