Уставна повеља прецизно утврђује питање избора за Скупштину Србије и Црне Горе и због тога је Скупштина Србије на предлог Владе Србије двотрећинском већином усвојила Закон о непосредним изборима. У том смислу, у фебруару 2005. године морају се обавити други, овај пут непосредни избори за ово највише представничко тело државне заједнице.
Сада видимо да се око испуњавања обавеза из Уставне повеље појављује проблем у Црној Гори, услед покушаја да се избегне ова уставна обавеза на коју је Црна Гора пристала пре две године када је овај документ усвојен и у Скупштини Црне Горе. Одлагање избора за годину дана и њихово условљавање претходним референдумом не проистиче из Уставне повеље. То би, штавише, значило њено директно кршење.
Политички разлози за покушај избегавања непосредних избора искључиво су унутрашњи разлози Црне Горе, које њено политичко руководство треба да реши сâмо, без увлачења Србије у тај проблем. За Србију није прихватљиво да политичари договором крше Устав.
Из овога проистиче да је питање непосредних избора искључиво проблем Црне Горе. Самим тим, њено је руководство одговорно за решење проблема који је сâмо произвело. Проблем се може најлакше решити организовањем непосредних избора у Црној Гори, како налажу поменуте одредбе Уставне повеље.
У тренутку када постоји наговештај да званична Црна Гора није спремна на то да поштује обавезе које проистичу из Уставне повеље, сматрам да Европска унија као гарант Београдског споразума треба да помогне Црној Гори да превазиђе сопствени проблем у духу Београдског споразума следећи јасне обавезе из Уставне повеље.
Другачији покушај решавања овог проблема додатно слаби институције државне заједнице, од чијег стабилизовања и јачања зависи наставак европске политике државне заједнице Србија и Црна Гора, наводи се у писаној изјави председника Владе Републике Србије.