П:
О:
Читај ми
Стопа привредног раста у Србији наредне године пет одсто
Београд,
28. децембар 2004.
Директор Завода за развој Србије Едвард Јакопин изјавио је данас да би стопа привредног раста у Србији у наредној години могла бити пет одсто, што ће, како је истакао, у великој мери зависити и од ефеката овогодишње приватизације.
Едвард Јакопин
Аутор:
Танјуг
Јакопин је на конференцији за новинаре оценио да је привредни тренд добар, те да ће 2005. година у економском смислу бити лакша него ова.
Он је навео да је у 2004. години дошло до благог опоравка српске привреде и нагласио да је овогодишњи привредни раст од око 8 одсто, најбољи у последњој деценији.
Јакопин је, међутим, додао и да је овогодишњи привредни раст само 57 одсто оног који је остварен 1990. године.
Директор Завода за развој указао је на то да би главни проблем наредне године могао бити притисак на цене, али да не очекује да ће тај притисак доћи од увођења пореза на додату вредност (ПДВ).
Према његовим речима, као један од најслабијих индикатора привреде показале су се инвестиције, које су у овој години биле на нивоу од 25 одсто остварених у 1990. години, што би, како је навео, требало да укаже креаторима економске политике на алармантно стање у овој области.
Јакопин је рекао да је индустријска производња након дужег периода забележила раст, те да је за 11 месеци ове године, у односу на исти период прошле године, он износио 6,9 одсто.
Према анализама Завода, на индустријски раст највише је утицала производња у прехрамбеној индустрији.
Он је додао да је управо прехрамбена индустрија, односно воће, поврће и шећер, имала највећи извоз, док је дефициту највише допринео увоз за индустрију папира, хемијску индустрију, увоз машина, моторних возила и приколица, али и кафе и зачина.
Јакопин је изразио очекивање да ће до краја године спољнотрговински дефицит Србије бити 6,6 милијарди долара, док ће инфлација износити око 12 одсто.
Он је подсетио на то да је у овој години Фонд за развој одобрио кредитна средства у висини од 8,8 милијарди динара за више од 1.000 дугорочних инвестиционих програма, од цега је 50 одсто из области пољопривреде, док је остатак средстава углавном одобрен дрвној индустрији, металопрерађивачкој и хемијској индустрији.
Према анкетама Завода о привредној ситуацији и очекивањима за наредну годину, од 600 испитаних представника домаћих предузећа, 30 одсто сматра да је привредна ситуација лоша, а од укупног броја анкетираних 20 одсто очекује да ће се она у наредних шест месеци поправити.
Готово сви анкетирани привредници из прерађивачке индустрије оценили су привредну ситуацију као негативну, осим издавача и произвођача целулозе и папира, али у наредних шест месци позитивне привредне промене очекују и произвођачи из области прехрамбене и хемијске индустрије.
Он је навео да је у 2004. години дошло до благог опоравка српске привреде и нагласио да је овогодишњи привредни раст од око 8 одсто, најбољи у последњој деценији.
Јакопин је, међутим, додао и да је овогодишњи привредни раст само 57 одсто оног који је остварен 1990. године.
Директор Завода за развој указао је на то да би главни проблем наредне године могао бити притисак на цене, али да не очекује да ће тај притисак доћи од увођења пореза на додату вредност (ПДВ).
Према његовим речима, као један од најслабијих индикатора привреде показале су се инвестиције, које су у овој години биле на нивоу од 25 одсто остварених у 1990. години, што би, како је навео, требало да укаже креаторима економске политике на алармантно стање у овој области.
Јакопин је рекао да је индустријска производња након дужег периода забележила раст, те да је за 11 месеци ове године, у односу на исти период прошле године, он износио 6,9 одсто.
Према анализама Завода, на индустријски раст највише је утицала производња у прехрамбеној индустрији.
Он је додао да је управо прехрамбена индустрија, односно воће, поврће и шећер, имала највећи извоз, док је дефициту највише допринео увоз за индустрију папира, хемијску индустрију, увоз машина, моторних возила и приколица, али и кафе и зачина.
Јакопин је изразио очекивање да ће до краја године спољнотрговински дефицит Србије бити 6,6 милијарди долара, док ће инфлација износити око 12 одсто.
Он је подсетио на то да је у овој години Фонд за развој одобрио кредитна средства у висини од 8,8 милијарди динара за више од 1.000 дугорочних инвестиционих програма, од цега је 50 одсто из области пољопривреде, док је остатак средстава углавном одобрен дрвној индустрији, металопрерађивачкој и хемијској индустрији.
Према анкетама Завода о привредној ситуацији и очекивањима за наредну годину, од 600 испитаних представника домаћих предузећа, 30 одсто сматра да је привредна ситуација лоша, а од укупног броја анкетираних 20 одсто очекује да ће се она у наредних шест месеци поправити.
Готово сви анкетирани привредници из прерађивачке индустрије оценили су привредну ситуацију као негативну, осим издавача и произвођача целулозе и папира, али у наредних шест месци позитивне привредне промене очекују и произвођачи из области прехрамбене и хемијске индустрије.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...