Стојковић је на овогодишњој завршној конференцији за новинаре, која је одржана у Влади Србије, рекао да ће после усвајања тих закона и новог устава Србије, законодавна област бити кохерентна целина, уз напомену да су донети важни системски закони као што су Закон о парничном поступку и Закон о извршном поступку, док је кривични законик у процедури.
У извештају Министарства правде за ову годину наводи се да би следеће године требало да буду усвојени и закон о националном ДНК регистру, као и закон о надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала.
Он је истакао да је у протеклих 10 месеци Министарство правде посебну пажњу посветило ратним злочинима и организованом криминалу, као и регионалној сарадњи.
Према његовим речима, у протеклих десет месеци израђени су и основи Стратегије за борбу против корупције, као и Стратегија реформе правосуђа.
Стојковић је рекао да је са САД потписан меморандум о сарадњи по којем ће бити издвојено 12 милиона долара за модернизацију Трговинског суда.
Он је навео да је побољшан материјални положај запослених у правосуђу, као и стање у затворима, и додао да је први пут од Другог светског рата уведено грејање у све затворе.
Министар правде подсетио је на то да су велики проблеми правосуђа нестручност и неажурност, а мање корупција.
Заменик министра правде Бранислав Бјелица рекао је да ће запослени у војним правосудним органима, чију ће надлежност преузети цивилно судство, имати прилику да конкуришу за рад у цивилном судству, а да ће Високи савет правосуђа прихватити све молбе, док ће Скупштина Србије одлучити о коначном избору.
Он је додао да ће приликом избора у обзир бити узимано највише искуство и навео да према сазнањима Министарства, неће сви из војног правосуђа прећи у цивилно, већ само један мањи број.
Стојковић је додао да цивилно правосуђе већ преузима предмете, као и да ће, ако буде потребно, бити повећан број радних места новом систематизацијом рада.
Представљајући Нацрт националне стратегије за борбу против корупције, министар правде рекао је да она има за циљ смањење корупције и постизање високог нивоа
антикорупцијске културе у Србији.
Стратегија предвиђа укидање Републичког одбора за решавање сукоба интереса и одузимање од Републичке изборне комисије надлежности за контролу финансирања странака и изборних кампања.
Овај документ предвиђа и усвајање одговарајућег закона којим би се оформило независно тело које би се бавило применом прописа из области решавања сукоба интереса и контролом примене прописа о финансирању странака и избора.
Независно тело би, такође, вршило надзор над радом органа који се баве борбом против корупције и развијањем планова интегритета у јавном сектору, као и целокупним спровођењем стратегије и акционог плана.
Стратегија би требало да се преточи у Акциони план, са конкретним задацима и роковима за сузбијање корупције у појединим сегментима друштва.
Планирано је да мишљење о тексту Нацрта стратегије дају ресорна министарства, након тога би требало да је усвоје Влада и Скупштина Србије, а тек потом ће Министарство правде, Савет за борбу против корупције и Савет Европе израдити закон о формирању независног антикорупцијског тела.
Стратегијом се, у сегменту "политички систем", препоручује "увођење елемената персонализације избора народних посланика у изборни систем", као и "уподобљавање уставног статуса народних посланика и њиховог избора", те увођење забране страначких активности за одређене категорије функционера.
Стратегија се, поред политичког система, бави правосуђем и полицијом, државном управом, јавним финансијама, привредним системом, медијима и цивилним друштвом.
У стратегији се наводи да је први задатак успостављање правне државе и оцењује да, упркос томе што су донети неки важни антикорупцијски закони, борба против корупције у протекле три године није дала довољне резултате.
Стратегија је базирана на прихваћеном међународном моделу борбе против корупције - истовременој репресији, превенцији и едукацији.
Предвиђа се, наиме, истовремени рад на примени антикорупцијских закона, отклањању могућности за корупцију и подизању свести и образовању јавности.
У дефиницију корупције, поред јавног, додат је и приватни интерес, те се корупција дефинише као "однос који се заснива злоупотребом овлашћења у јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи или користи за другога".
У тексту се помињу прихваћене међународне обавезе и наглашава да је још неопходно ратификовати Конвенцију УН против корупције и Грађанско-правну конвенцију Савета Европе о корупцији.
Конкретни циљеви стратегије су отклањање услова за настанак и развој корупције, установљавање правног и институционалног оквира за превенцију корупције, успостављање одговорности за незаконите радње и успостављање етичких стандарда.
Такође, циљеви су и примена међународних стандарда, транспарентно финансирање странака и избора, спречавање сукоба интереса, законито спровођење одлука и повећање ефикасности органа за спровођење закона, као и сврсисходна реформа државне управе.
Стратегија као циљеве наводи и транспарентно трошење буџетских средстава, помоћ приватном сектору и медијима за борбу против корупције, подизање свести о правима и обавезама државних органа, цивилног друштва и грађана у односу на корупцију и укључивање у међународну борбу против корупције.
На изради стратегије радила је радна група коју је формирала Комисија за реформу правосуђа, а коју чине: члан Савета за борбу против корупције Данило Шуковић, помоћник министра правде Александра Поповић, помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу Гордана Станић, начелник Управе за борбу против организованог криминала Младен Спасић, стручни сарадник у Управи за спречавање прања новца Милован Миловановић, извршни директор "Транспарентност Србије" Немања Ненадић, директор Управе за јавне набавке Владе Србије Предраг Јовановић, в.д. председника Окружног суда у Београду Синиша Важић, заменик Републичког јавног тужиоца Олгица Бацковић, заменик специјалног тужиоца за сузбијање организованог криминала Небојша Мараш, помоћник секретара Народне скупштине Републике Србије Мирјана Радаковић, самостални саветник у Одбору за привредни систем Приведне коморе Србије Зоран Брановачки, новинар "Политике" и представник Удружења новинара Србије Радојка Николић и новинар недељника "Време" и представник Независног удружења новинара Милош Васић.