П:
О:
Читај ми
Србији неопходна национална културна стратегија
Београд,
30. децембар 2004.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић изјавио је данас да је неопходно оформити Национални савет који би био задужен за осмишљавање националне културне стратегије, а сачињавало би га 10 до 15 стручњака из водећих републичких установа културе, који би били одговорни за креирање српске културне политике.
Којадиновић је у интервјуу агенцији Бета оценио да је стање у српској култури "хаотично", не само због тога што је Србија у последњих 10 година била изопштена из светских токова, већ и због "опште апатије" у установама културе. Он је нагласио да се мора направити јасна стратегију и план који ће челне људе установа културе с једне стране обавезати, а с друге пробудити.
Приоритети у процесу изграђивања културне политике у Србији требало би да буду помоћ у афирмацији младих уметника, обнова културне баштине и реконструкција старих зграда, као и обезбеђивање адекватних простора за установе културе, навео је он.
Према његовим речима, до септембра 2005. године Министарство културе ће Скупштини Србије проследити десетак закона из области културе, а један од првих закона који би требало да буде усвојен је закон о кинематографији који је већ у скупштинској процедури. Наредне године требало би да буду усвојени и закон о заштити ауторских и сродних права, закони о позоришту и музичко-сценским делатностима, закон о заштити културних добара, као и закон о сузбијању пиратерије, прецизирао је Којадиновић.
Он је истакао да ће се Министарство и даље залагати за обнову и санацију споменика културе, пре свега цркава и манастира на Косову и Метохији који су оштећени или уништени током НАТО бомбардовања и овогодишњих мартовских немира.
Којадиновић је рекао да ће 2005. година бити веома трусна за медијску област јер предстоји приватизација државних и локалних гласила, а такође и суочавање свих домаћих медија са могућом страном конкуренцијом.
Многи ће остати без посла, не само због приватизације електронских и штампаних медија у власништву државе и локалне самоуправе, већ и због поскупљења продукције услед заштите ауторских права и потребе технолошког развоја, као и сређивања "хаоса у етру" применом Закона о радиодифузији, оценио је министар културе.
Он је подсетио на то да законски рок од две године за приватизацију штампаних локалних медија истиче 22. априла 2005. године и додао да не искључује могућност извесног одлагања ове приватизације уколико буде иницијатива за то.
Којадиновић је истакао да је више пута разговарао са министром финансија Млађаном Динкићем о томе да Влада буде гарант запосленима у медијима и на тај начин им омогући да преко комерцијалних кредита откупе 51 одсто капитала, као у случају финансирања стамбене изградње.
За Радио-телевизију Србије ће у 2005. години из буџета бити издвојено 2,5 милијарди динара, односно 700 милиона динара мање него ове године, поновио је министар културе и нагласио потребу завршетка трансформације РТС-а у јавни сервис, као и увођења РТВ претплате.
Преме његовим речима, у Министарству за капиталне инвестиције утврђен је оквирни фреквентни план и поред тога што још није формирана агенција за телекомуникације, која би требало да дефинише овај план са Саветом за радиодифузију. То би технички морало да буде завршено до краја фебруара, после чега би било могуће расписати тендере за доделу дозвола за емитовање програма електронских медија, додао је Којадиновић.
Он је оценио да би требало да буде 6 или 7 националних фреквенција, за програме РТС-а, Б92, Пинк и БК, као станице чији останак грађани очекују и додао да је потребна и фреквенција на републичком и савезном нивоу која би ТВ станицама у унутрашњости омогућила да закупљују време. На тај начин задржао би се плурализам и локалне станице би могле да остану у животу, а држава би то требало да финансира годину дана и понуди бесплатно све термине, прецизирао је Којадиновић.
Приоритети у процесу изграђивања културне политике у Србији требало би да буду помоћ у афирмацији младих уметника, обнова културне баштине и реконструкција старих зграда, као и обезбеђивање адекватних простора за установе културе, навео је он.
Према његовим речима, до септембра 2005. године Министарство културе ће Скупштини Србије проследити десетак закона из области културе, а један од првих закона који би требало да буде усвојен је закон о кинематографији који је већ у скупштинској процедури. Наредне године требало би да буду усвојени и закон о заштити ауторских и сродних права, закони о позоришту и музичко-сценским делатностима, закон о заштити културних добара, као и закон о сузбијању пиратерије, прецизирао је Којадиновић.
Он је истакао да ће се Министарство и даље залагати за обнову и санацију споменика културе, пре свега цркава и манастира на Косову и Метохији који су оштећени или уништени током НАТО бомбардовања и овогодишњих мартовских немира.
Којадиновић је рекао да ће 2005. година бити веома трусна за медијску област јер предстоји приватизација државних и локалних гласила, а такође и суочавање свих домаћих медија са могућом страном конкуренцијом.
Многи ће остати без посла, не само због приватизације електронских и штампаних медија у власништву државе и локалне самоуправе, већ и због поскупљења продукције услед заштите ауторских права и потребе технолошког развоја, као и сређивања "хаоса у етру" применом Закона о радиодифузији, оценио је министар културе.
Он је подсетио на то да законски рок од две године за приватизацију штампаних локалних медија истиче 22. априла 2005. године и додао да не искључује могућност извесног одлагања ове приватизације уколико буде иницијатива за то.
Којадиновић је истакао да је више пута разговарао са министром финансија Млађаном Динкићем о томе да Влада буде гарант запосленима у медијима и на тај начин им омогући да преко комерцијалних кредита откупе 51 одсто капитала, као у случају финансирања стамбене изградње.
За Радио-телевизију Србије ће у 2005. години из буџета бити издвојено 2,5 милијарди динара, односно 700 милиона динара мање него ове године, поновио је министар културе и нагласио потребу завршетка трансформације РТС-а у јавни сервис, као и увођења РТВ претплате.
Преме његовим речима, у Министарству за капиталне инвестиције утврђен је оквирни фреквентни план и поред тога што још није формирана агенција за телекомуникације, која би требало да дефинише овај план са Саветом за радиодифузију. То би технички морало да буде завршено до краја фебруара, после чега би било могуће расписати тендере за доделу дозвола за емитовање програма електронских медија, додао је Којадиновић.
Он је оценио да би требало да буде 6 или 7 националних фреквенција, за програме РТС-а, Б92, Пинк и БК, као станице чији останак грађани очекују и додао да је потребна и фреквенција на републичком и савезном нивоу која би ТВ станицама у унутрашњости омогућила да закупљују време. На тај начин задржао би се плурализам и локалне станице би могле да остану у животу, а држава би то требало да финансира годину дана и понуди бесплатно све термине, прецизирао је Којадиновић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација