Млађан Динкић
Динкић је истакао да у економији ни успони ни падови нису могући у кратком року. Чињеница је да је Србија остварила раст бруто друштвеног производа од 8 одсто, а буџетски дефицит дупло је мањи у односу на претходну годину. Такође, истина је да у последњих 6 месеци у Србији није било ниједног већег штрајка социјалног карактера. Ипак, јасно је да у наредним деценијама морамо напорно да радимо да би Србији било боље, да надокнадимо застој из деведесетих.
Он је најавио да ће Влада у наредној години водити економску политику која ће стимулисати оне који су способни и омогућити им пуну слободу деловања, као и да ће бринути само о онима који су стварно социјално незбринути, болесни, стари и немоћни, јер је данас много оних који себе приказују као незапослене и безнадежне случајеве, а у ствари, раде на црно и краду од народа не плаћујући порез. Нажалост, овде обично они којима је најтеже највише и ћуте, док су најгласнији они којима, заправо, помоћ и није потребна, навео је Динкић.
Он је, говорећи о томе да ли је "рецепт" за већу наплату пореза која је остварена било боље обавештавање и олакшице или, можда, драстично увећане казне, напоменуо да је Србији потребно и једно и друго. Најпре треба понудити награду, а након тога, оне који не разумеју да плаћањем пореза чине неку врсту грађанске дужности, треба казнити. При томе, променили смо систем кажњавања тако да сада идемо од највећих ка обвезницима мање финансијске снаге, и од благих па до најстрожих казни. Тако смо, рецимо, прво кренули од великих обвезника који годинама нису плаћали порез, а данас то редом чине. Некима смо почели да продајемо имовину и, ако буде финансијске недисциплине, наставићемо са тиме. Нико у то није веровао јер су сви имали осећај да држава увек штити оне који су велики и моћни, а кињи оне који су немоћни и не могу да интервенишу код некога у власти. Ми смо на примеру једнаке наплате за све показали да мислимо озбиљно и то је један од фактора зашто је наплата порасла, сматра министар финансија.