П:
О:
Читај ми
Наредна година одлучујућа за СЦГ, статус Косова и Метохије и устав
Београд,
31. децембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница говорио је у интервјуу за празнично издање дневног листа "Вечерње новости" о сарадњи са Хашким трибуналом, стабилности Владе, Уставној повељи и сарадњи унутар државне заједнице, даљој стратегији Владе Србије по питању Косова и Метохије, Републици Српској. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Војислав Коштуница
Сарадња са Трибуналом:
- Ако се јавности саопште подаци о томе колико се Срба налази у Хашком трибуналу, колике су њихове казне, на којим положајима су се налазили, а онда се још направи поређење са оптуженим и притвореним припадницима других народа, потпуно је јасно да су различите владе Србије, СЦГ, а раније СРЈ, највише одмакле у сарадњи са тим судом. То исто важи и за последњи период, за ову Владу, у којој је само биран најповољнији начин сарадње. Најповољнији - када је реч о испуњавању наших међународних обавеза, када је реч о овој држави и стабилности њених институција, када је реч о односу државе према појединцима, оптуженима и њиховим породицама. И показало се да су, управо захваљујући оваквом виду сарадње, ствари кренуле. Дошло је до добровољних предаја пуковника Беаре и генерала Милошевића и повратка двојице оптужених у земљу да на слободи чекају суђење. Ако се узме у обзир чињеница да сарадња не подразумева само изручење људи, него и доставу документације, архива и обезбеђивање сведока, ствар је јасна: сарадња постоји, и у годинама које су за нама, и у овом тренутку. И то висок степен сарадње.
Договор да би четворица генерала требало да буду изручени до 27. јануара:
- Тачно је да се на састанку Савета за европске интеграције највише говорило о сарадњи са Трибуналом и спровођењу Уставне повеље, односно о начину одржавања избора. Закључено је да ће израда студије о изводљивости, која се може очекивати на пролеће ове године, бити условљена достигнутим степеном сарадње са Трибуналом и да ће њено усвајање бити посматрано и кроз ту призму. Дакле, није било никаквих прецизних датума. Пошто се студија очекује на пролеће, било би добро до тада остварити што повољније услове за њен пролаз.
Добровољна предаја хашких оптуженика:
- Без икакве дилеме дајем предност добровољној предаји. То је и даље мој став и уверен сам у то да ћемо захваљујући овом моделу сарадње до краја решити питање сарадње са Трибуналом. Осећа се да људи почињу да целу ствар гледају другачије. Осетило се то приликом предаје Беаре и Милошевића, а и пре. Ако држава докаже да ће преузети одговорност и за те људе, и за њихове породице, све ће изгледати другачије. Полако ће превладавати "клима" коју је најдиректније изразио пуковник Беара: да једна држава не може да буде талац појединаца. И да, ма колико они били невини, цела држава не може да трпи. То ће ускоро бити преовлађујућа свест у Србији. То је модел сарадње за који смо се определили. Нигде у правилима Трибунала није предвиђена никаква посебна обавеза која би упућивала на само један облик сарадње - хапшење.
Могућност даљег условљавања Владе од стране Хашког суда:
- Ова Влада преузела је одговорност за то да питање сарадње реши потпуно свесна тога да условљавања могу бити разна. Од европских интеграција, до решавања бројних других питања, као што је питање статуса Косова и Метохије. Зато чинимо све да те обавезе испунимо. Међутим, многе земље неће да прихвате оно чега су и саме свесне, да често не може да се уради све што се жели. Поготово што је многе ствари физички немогуће остварити јер неки људи нису у Србији. Све што можемо да урадимо је да наставимо са претрагама.
Стабилност Владе Србије:
- Ова Влада је неколико пута излазила на проверу пред посланике. Приликом усвајања великог броја закона, гласања о буџету, реконструкцији Владе... Мислим да и даље они који чекају да Влада буде дестабилизована неће имати прилику да то виде. То се, просто, неће реализовати.
Ванредни избори:
- Ако се потпуно посветите партијским интересима и подредите све партијском начину размишљања, можете доћи до закључка да држава и не постоји као целина. Да постоје само партије и њихови интереси. У реалности није тако. Ми смо суочени са неколико важних државних питања и верујем у то да ће то одредити датум избора и деловати на наше политичке странке. А 2005. година биће одлучујућа и за СЦГ, и за статус Космета, и за устав...
Предлог за изборе за уставотворну скупштину:
- Такав предлог има више мана, али ћу навести само једну. Посланичке групе у Скупштини Србије договориле су се да садашњи сазив парламента донесе устав и рад на њему је започео. Влада је поднела парламенту свој Нацрт устава. Зашто бисмо траћили време и враћали се уназад? Најбоље решење је, дакле, да садашња Скупштина уложи максималан труд и да донесе устав у најкраћем року, а да се затим одрже избори. Очигледно је да ће 2005. година бити преломна у много чему, па и за устав.
О могућој измени Уставне повеље:
- До Уставне повеље дошло се веома тешко, многа решења су изнуђена и нелогична, а уступци су чињени највише од стране Београда. Али, те нелогичности и решења прихватила је и Србија, а богами и Црна Гора. Тако да ће и Црна Гора морати да их поштује. Предстојећи разговори са шефом УНМИК-а Сореном Јесеном-Петерсеном о Косову и Метохији:
- Остали смо доследни ставу да су потребне додатне институционалне гаранције за Србе на Космету кроз посебан облик децентрализације. То је један облик самоуправе који би их повезао. Та идеја из Плана Владе Србије није од међународне заједнице одбачена, али није ни разрађена. Међутим, сама чињеница да нико није рекао "Не" нешто значи. Друга ствар на којој ће се инсистирати у разговору са Петерсеном јесте чврст став да Београд мора директно бити укључен у дијалог о децентрализацији покрајине. Дакле, не преко посредника, не преко експерата, не преко саветодаваца. Нема дијалога без друге стране, и то равноправно заступљене.
Евентуално учешће косовског премијера Рамуша Харадинаја у дијалогу о Косову и Метохији:
- Представници власти у Београду не би учествовали у том разговору. Мислим да ће међународна заједница смоћи снаге да Харадинаја суочи са одговорношћу за ратне злочине. Поред хашке оптужнице, Харадинај се мора суочити са низом других оптужби за криминална дела. Када би у Београду постојао јединствен став према Харадинају, још теже би се догодило да Харадинај учествује у било каквом дијалогу. А неизлазак Срба на изборе нема никакве везе са његовим избором. Али, имао би везе са давањем легитимности таквој скупштини која је сад потпуно нелегитимна.
Даља стратетгија Владе по питању Косова и Метохије:
- Ситуација је катастрофална када је реч о људским правима и наш први потез је да се обезбеде елементарна људска права за Србе на Космету. Усредсређени смо на то. Оног тренутка када се отвори прича о коначном статусу, отвориће се питање стандарда. А њихово спровођење није одмакло са мртве тачке. Ниједно друго питање не може да се отвори док се то не реши. А да би се спровели стандарди биће потребно јако, јако пуно времена. Верујем у то да ће тада ствари стајати битно другачије и да ћемо знати много тога што сада не знамо. Околности ће се мењати. До тада, морамо да спречимо још један "маневар" који долази из појединих земаља да прикажу да прича о стандардима изазива нестабилност, да је треба гурнути у страну и прво решити питање статуса. А кад кажу статус, мисле независност. Стандарди после више не би били битни.
Мислим да је већина у међународној заједници свесна комплексности косметске ситуације и да су они који настоје да прогурају независност у мањинској групацији.
Утицај сарадње СЦГ са Трибуналом на статус Републике Српске:
- РС би требало да има потпуно јасан статус по Дејтонском споразуму. Она је више од федералне јединице, њој су гарантовани државни атрибути унутар БиХ. Према томе, не може једна друга држава, Србија и Црна Гора, сносити одговорност за нешто што се дешава у БиХ. Самим тим што је та држава под протекторатом, што међународној заједници даје највећа овлашћења, па и највећу одговорност што један број оптужених није у Хашком трибуналу. Никако за то не може Србија сносити одговорност...
Истинитост тврдњи да је Милорад Додик откривао адресе хашких оптуженика Влади:
- Никакве адресе хашких оптуженика нисмо добијали од господина Додика. Могу само да кажем да су све адресе и подаци о адресама оптужених које су долазиле од званичних органа РС, њеног МУП-а, проверене. Показало се да ниједна адреса није тачна, да су се на тим местима налазили сасвим други људи, а да поједине адресе нису ни постојале. Што, свакако, не искључује могућност да је неко од њих на територији Србије и Црне Горе јер су многи примили држављанство. А свако то "сазнање" које неки имају, уколико се покаже да на месту о којем се прича нема човека који се тражи, постаје незнање. Једно је сигурно: било би далеко боље да има мање нагађања, а више прихватања реалности.
Реакција Београда, као гаранта очувања и спровођења Дејтонског споразума на последње мере Високог представника у БиХ:
- Реакција Београда била је правовремена и адекватна. Сви државни званичници су се огласили и дали јасну и недвосмислену оцену неправних и недемократских мера за којима је посегао Високи представник. Огласила се Србија, огласила се Србија и Црна Гора и дали смо јасну поруку из које, верујем, да је Педи Ешдаун извукао неку поуку. Мислим да је последњим мерама "дотерао до дувара". Није остало много шта што још може да уради. Институције су доведене у питање, и то оне до којих међународна заједница највише држи - Председништво, Савет министара. Мислим да је свестан тога да је претерао, и са мерама, и са изјавама. Да је увидео да је претерао са причама о укидању РС, па се повукао демантујући сâм себе. Република Српска мора живети. Управо овакво уређење БиХ дало је доста добрих резултата. И не видим смисао у томе да се у БиХ сада инсистира на централизацији власти, док се у СЦГ инсистира на што већој децентрализацији.
О последњем састанку са црногорским руководством:
- Позивајући их да забораве на легализам, ако им је то толико ретроградно и нереформски, рекао сам им да имамо договор. Питао сам отворено: У чему је проблем да испуните оно што сте потписали? Зар не би било поштеније и једноставније да сте то решење одбили?
Имам тај проблем што они не могу да одговоре на једно једино питање: Зашто? Уместо тога наставили су причу: "Зашто не бисмо могли да се договоримо? Зашто би Уставна повеља морала да се поштује?" И онда останете шокирани пред сликом људи који су формално одговорни, а који седе и довијају се како да прекрше устав. Нема ништа од промене Уставне повеље. Чак и ако се раније могло, сада када је Србија усвојила Закон о непосредним изборима, то више није могуће.
- Ако се јавности саопште подаци о томе колико се Срба налази у Хашком трибуналу, колике су њихове казне, на којим положајима су се налазили, а онда се још направи поређење са оптуженим и притвореним припадницима других народа, потпуно је јасно да су различите владе Србије, СЦГ, а раније СРЈ, највише одмакле у сарадњи са тим судом. То исто важи и за последњи период, за ову Владу, у којој је само биран најповољнији начин сарадње. Најповољнији - када је реч о испуњавању наших међународних обавеза, када је реч о овој држави и стабилности њених институција, када је реч о односу државе према појединцима, оптуженима и њиховим породицама. И показало се да су, управо захваљујући оваквом виду сарадње, ствари кренуле. Дошло је до добровољних предаја пуковника Беаре и генерала Милошевића и повратка двојице оптужених у земљу да на слободи чекају суђење. Ако се узме у обзир чињеница да сарадња не подразумева само изручење људи, него и доставу документације, архива и обезбеђивање сведока, ствар је јасна: сарадња постоји, и у годинама које су за нама, и у овом тренутку. И то висок степен сарадње.
Договор да би четворица генерала требало да буду изручени до 27. јануара:
- Тачно је да се на састанку Савета за европске интеграције највише говорило о сарадњи са Трибуналом и спровођењу Уставне повеље, односно о начину одржавања избора. Закључено је да ће израда студије о изводљивости, која се може очекивати на пролеће ове године, бити условљена достигнутим степеном сарадње са Трибуналом и да ће њено усвајање бити посматрано и кроз ту призму. Дакле, није било никаквих прецизних датума. Пошто се студија очекује на пролеће, било би добро до тада остварити што повољније услове за њен пролаз.
Добровољна предаја хашких оптуженика:
- Без икакве дилеме дајем предност добровољној предаји. То је и даље мој став и уверен сам у то да ћемо захваљујући овом моделу сарадње до краја решити питање сарадње са Трибуналом. Осећа се да људи почињу да целу ствар гледају другачије. Осетило се то приликом предаје Беаре и Милошевића, а и пре. Ако држава докаже да ће преузети одговорност и за те људе, и за њихове породице, све ће изгледати другачије. Полако ће превладавати "клима" коју је најдиректније изразио пуковник Беара: да једна држава не може да буде талац појединаца. И да, ма колико они били невини, цела држава не може да трпи. То ће ускоро бити преовлађујућа свест у Србији. То је модел сарадње за који смо се определили. Нигде у правилима Трибунала није предвиђена никаква посебна обавеза која би упућивала на само један облик сарадње - хапшење.
Могућност даљег условљавања Владе од стране Хашког суда:
- Ова Влада преузела је одговорност за то да питање сарадње реши потпуно свесна тога да условљавања могу бити разна. Од европских интеграција, до решавања бројних других питања, као што је питање статуса Косова и Метохије. Зато чинимо све да те обавезе испунимо. Међутим, многе земље неће да прихвате оно чега су и саме свесне, да често не може да се уради све што се жели. Поготово што је многе ствари физички немогуће остварити јер неки људи нису у Србији. Све што можемо да урадимо је да наставимо са претрагама.
Стабилност Владе Србије:
- Ова Влада је неколико пута излазила на проверу пред посланике. Приликом усвајања великог броја закона, гласања о буџету, реконструкцији Владе... Мислим да и даље они који чекају да Влада буде дестабилизована неће имати прилику да то виде. То се, просто, неће реализовати.
Ванредни избори:
- Ако се потпуно посветите партијским интересима и подредите све партијском начину размишљања, можете доћи до закључка да држава и не постоји као целина. Да постоје само партије и њихови интереси. У реалности није тако. Ми смо суочени са неколико важних државних питања и верујем у то да ће то одредити датум избора и деловати на наше политичке странке. А 2005. година биће одлучујућа и за СЦГ, и за статус Космета, и за устав...
Предлог за изборе за уставотворну скупштину:
- Такав предлог има више мана, али ћу навести само једну. Посланичке групе у Скупштини Србије договориле су се да садашњи сазив парламента донесе устав и рад на њему је започео. Влада је поднела парламенту свој Нацрт устава. Зашто бисмо траћили време и враћали се уназад? Најбоље решење је, дакле, да садашња Скупштина уложи максималан труд и да донесе устав у најкраћем року, а да се затим одрже избори. Очигледно је да ће 2005. година бити преломна у много чему, па и за устав.
О могућој измени Уставне повеље:
- До Уставне повеље дошло се веома тешко, многа решења су изнуђена и нелогична, а уступци су чињени највише од стране Београда. Али, те нелогичности и решења прихватила је и Србија, а богами и Црна Гора. Тако да ће и Црна Гора морати да их поштује. Предстојећи разговори са шефом УНМИК-а Сореном Јесеном-Петерсеном о Косову и Метохији:
- Остали смо доследни ставу да су потребне додатне институционалне гаранције за Србе на Космету кроз посебан облик децентрализације. То је један облик самоуправе који би их повезао. Та идеја из Плана Владе Србије није од међународне заједнице одбачена, али није ни разрађена. Међутим, сама чињеница да нико није рекао "Не" нешто значи. Друга ствар на којој ће се инсистирати у разговору са Петерсеном јесте чврст став да Београд мора директно бити укључен у дијалог о децентрализацији покрајине. Дакле, не преко посредника, не преко експерата, не преко саветодаваца. Нема дијалога без друге стране, и то равноправно заступљене.
Евентуално учешће косовског премијера Рамуша Харадинаја у дијалогу о Косову и Метохији:
- Представници власти у Београду не би учествовали у том разговору. Мислим да ће међународна заједница смоћи снаге да Харадинаја суочи са одговорношћу за ратне злочине. Поред хашке оптужнице, Харадинај се мора суочити са низом других оптужби за криминална дела. Када би у Београду постојао јединствен став према Харадинају, још теже би се догодило да Харадинај учествује у било каквом дијалогу. А неизлазак Срба на изборе нема никакве везе са његовим избором. Али, имао би везе са давањем легитимности таквој скупштини која је сад потпуно нелегитимна.
Даља стратетгија Владе по питању Косова и Метохије:
- Ситуација је катастрофална када је реч о људским правима и наш први потез је да се обезбеде елементарна људска права за Србе на Космету. Усредсређени смо на то. Оног тренутка када се отвори прича о коначном статусу, отвориће се питање стандарда. А њихово спровођење није одмакло са мртве тачке. Ниједно друго питање не може да се отвори док се то не реши. А да би се спровели стандарди биће потребно јако, јако пуно времена. Верујем у то да ће тада ствари стајати битно другачије и да ћемо знати много тога што сада не знамо. Околности ће се мењати. До тада, морамо да спречимо још један "маневар" који долази из појединих земаља да прикажу да прича о стандардима изазива нестабилност, да је треба гурнути у страну и прво решити питање статуса. А кад кажу статус, мисле независност. Стандарди после више не би били битни.
Мислим да је већина у међународној заједници свесна комплексности косметске ситуације и да су они који настоје да прогурају независност у мањинској групацији.
Утицај сарадње СЦГ са Трибуналом на статус Републике Српске:
- РС би требало да има потпуно јасан статус по Дејтонском споразуму. Она је више од федералне јединице, њој су гарантовани државни атрибути унутар БиХ. Према томе, не може једна друга држава, Србија и Црна Гора, сносити одговорност за нешто што се дешава у БиХ. Самим тим што је та држава под протекторатом, што међународној заједници даје највећа овлашћења, па и највећу одговорност што један број оптужених није у Хашком трибуналу. Никако за то не може Србија сносити одговорност...
Истинитост тврдњи да је Милорад Додик откривао адресе хашких оптуженика Влади:
- Никакве адресе хашких оптуженика нисмо добијали од господина Додика. Могу само да кажем да су све адресе и подаци о адресама оптужених које су долазиле од званичних органа РС, њеног МУП-а, проверене. Показало се да ниједна адреса није тачна, да су се на тим местима налазили сасвим други људи, а да поједине адресе нису ни постојале. Што, свакако, не искључује могућност да је неко од њих на територији Србије и Црне Горе јер су многи примили држављанство. А свако то "сазнање" које неки имају, уколико се покаже да на месту о којем се прича нема човека који се тражи, постаје незнање. Једно је сигурно: било би далеко боље да има мање нагађања, а више прихватања реалности.
Реакција Београда, као гаранта очувања и спровођења Дејтонског споразума на последње мере Високог представника у БиХ:
- Реакција Београда била је правовремена и адекватна. Сви државни званичници су се огласили и дали јасну и недвосмислену оцену неправних и недемократских мера за којима је посегао Високи представник. Огласила се Србија, огласила се Србија и Црна Гора и дали смо јасну поруку из које, верујем, да је Педи Ешдаун извукао неку поуку. Мислим да је последњим мерама "дотерао до дувара". Није остало много шта што још може да уради. Институције су доведене у питање, и то оне до којих међународна заједница највише држи - Председништво, Савет министара. Мислим да је свестан тога да је претерао, и са мерама, и са изјавама. Да је увидео да је претерао са причама о укидању РС, па се повукао демантујући сâм себе. Република Српска мора живети. Управо овакво уређење БиХ дало је доста добрих резултата. И не видим смисао у томе да се у БиХ сада инсистира на централизацији власти, док се у СЦГ инсистира на што већој децентрализацији.
О последњем састанку са црногорским руководством:
- Позивајући их да забораве на легализам, ако им је то толико ретроградно и нереформски, рекао сам им да имамо договор. Питао сам отворено: У чему је проблем да испуните оно што сте потписали? Зар не би било поштеније и једноставније да сте то решење одбили?
Имам тај проблем што они не могу да одговоре на једно једино питање: Зашто? Уместо тога наставили су причу: "Зашто не бисмо могли да се договоримо? Зашто би Уставна повеља морала да се поштује?" И онда останете шокирани пред сликом људи који су формално одговорни, а који седе и довијају се како да прекрше устав. Нема ништа од промене Уставне повеље. Чак и ако се раније могло, сада када је Србија усвојила Закон о непосредним изборима, то више није могуће.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација