П:
О:
Читај ми
Уставна повеља мора се поштовати
Београд,
31. децембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у интервјуу за новогодишње издање дневног листа "Политика" говори о приоритетима Владе Србије у 2005. години, новом уставу Србије, одржању државне заједнице и поштовању Уставне повеље, обавезама према Хашком трибуналу, решавању проблема Косова и Метохије. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог интервјуа.
Приоритети у 2005. години:
- Србију очекују доношење новог устава, сарадња са Хашким трибуналом, решавање косметског проблема и очување државне заједнице. Успех у обављању најважнијег дела посла у 2005. години искључиво зависи од нас самих. Тачније речено, не можемо ни на кога да пребацимо одговорност за недоношење новог устава Србије. Кад је реч о доношењу устава, та судбина јесте у нашим рукама и то је за мене испит зрелости, па и одговорности и снаге једне државе.
Друго је питање државне заједнице и њеног даљег функционисања. Нешто, што у свему овоме звучи забрињавајуће, јесте непоштовање Уставне повеље. Дошли смо до тога да се споримо да ли Уставну повељу треба поштовати или не. Недавни разговори на Савету за европске интеграције за мене представљају ново, горко и зачуђујуће искуство. Чуди ме да могу да се окупе државни челници и дебатују око тога да ли ће основни закон државне заједнице - Уставна повеља бити поштован или не. "Слово" Уставне повеље мора се поштовати да би се државна заједница Србија и Црна Гора одржала. У томе улогу има Европска унија која је потписница Београдског споразума и привржена је опстанку државне заједнице СЦГ.
Проблем Косова и Метохије:
- Влада Србије направила је план у коме предлаже децентрализацију власти на Косову и Метохији и самоуправу за Србе, како би они били заштићени у остваривању елементарних права. Србија ће у наредној години инсистирати на спровођењу свог плана и идеји о стандардима пре статуса. Кад се утврде стандарди, односно стање људских права на Космету, онда се може, полазећи од Резолуције 1244 којом је дефинисан суверенитет и интегритет наше земље, разговарати о његовом будућем статусу.
Обавезе према Хашком суду:
- Ми смо европска држава и морамо да размишљамо о нашим корацима који воде ка европским интеграцијама. Ту треба имати на уму наше обавезе према Хашком трибуналу. Студија о изводљивости нашег приступа ЕУ биће добијена ако остваримо пуну сарадњу с Хашким трибуналом. И то је један од наших послова и задатака који морамо обавити у наредној години.
Рад Владе Србије у 2004. години:
- Крај године је време када се праве биланси онога што смо затекли и онога што остављамо за собом. Влада Србије није имала прилику да искористи целу годину. Претходна влада није донела буџет за 2004. На Космету су 17. марта избили немири и насиље. Институције у Србији нису функционисале. Односи међу политичким странкама били су поремећени... На срећу, све је то остало за нама.
Шта би из минуле године требало заборавити: - Оно што не може да се заборави, то је оно што није требало ни да се догоди, оно што се десило на Космету 17. марта - једно разобручено, добро организовано широко насиље које се могло предвидети. Бојим се да они који нису предвидели њихов настанак, говорим о најодговорнијима у међународној заједници, у УНМИК-у и КФОР-у, покушавају на разне начине да забораве догађаје од 17. марта, али и да нас натерају да их заборавимо. Отуд наше упорно настојање да се пронађе решење за тешку ситуацију када је реч о људским правима Срба на Косову и Метохији.
Најзначајнији догађај у Србији 2004. године:
- Тешко је издвојити један и најважнији. Ту је, пре свих, раст производње. Затим, ослободили смо се дела дугова, попут оних код Лондонског клуба и решили с Русијом питање међусобних дуговања. Донели смо 79 закона, а у скупштинској процедури је још 24. Ови закони треба да створе оквир за нормално привређивање, за улагање инвестиција, а и за нормалан живот, наравно, уз правну сигурност. Спроведене су и реформе у правосуђу. Дакле, у много чему смо ушли у нешто што води ка нормалном стању.
О реалности очекивања да ће нови устав Србије, као највиши државни акт, бити донет по процедури коју предвиђа важећи Устав:
- Доста је тешко то учинити, али мислим да је то ствар о којој треба постићи консензус свих политичких снага. Оно од чега треба поћи и што је потребно, јесте раскид са претходним режимом. Ако се определимо за то да се прихвати поступак за промену Устава по постојећој процедури, за шта се до сада залагало, онда се једним усредсређеним настојањем и деловањем свих политичких странака, односно концентрационим наступом свих политичких снага, може доћи до одлуке за промену Устава.
Када Србија добија нови устав:
- 2005. године!
Да ли ће државна заједница преживети 2005. годину:
- Уверен сам у то да хоће јер проблем везан за будућност државне заједнице СЦГ није непремостив. Он постоји само у једној држави чланици - у Црној Гори и то у једном њеном делу, односно "прави" га владајућа црногорска већина. Убеђен сам у то да ће високи представник ЕУ Хавијер Солана, који се иначе залаже за опстанак државне заједнице, учинити додатни напор да помогне Црној Гори да тај проблем превазиђе.
О порукама из Брисела да се Србија и Црна Гора договоре о државној заједници:
- Из кабинета господина Солане је дошла и порука: ако Србија и Црна Гора не могу да се договоре, да се примени Уставна повеља! За мене је споран приступ "нека се Србија и Црна Гора договоре", а да при томе крше Уставну повељу. Закони и устави доносе се да би били примењивани, а не да се крше.
Да ли ће морати да се поштује Уставна повеља:
- Мислим да ће морати.
Сарадња са Трибуналом:
- Ми смо кренули путем сарадње са Хашким трибуналом која подразумева испуњавање свих наших обавеза. Постоје неке обавезе које се могу испунити данас и неке, које се не могу испунити, а постоје и оне, које је тешко испунити. Указујем на чињеницу да ми још немамо податке о свим оптуженима пред Хашким трибуналом, за које се тврди да се налазе на територији Србије и Црне Горе. Наглашавам то: Србије и Црне Горе зато што се често наша територија "скраћује", када је реч о хашким обавезама, па испада да Србију и Црну Гору чини само Србија.
Ми смо дали предност нечему што је од почетка названо двосмерном сарадњом. То подразумева сарадњу под најповољнијим условима, пре свега добровољну предају оптужених Хашком трибуналу. Не само зато што је то добро за стабилност институција, за оптужене, за њихове породице, него што ту постоји и "замајац" за друге оптуженике и њихову предају Хашком трибуналу.
Полако се у свести оптужених и већине народа ствара представа да цела држава не може бити талац појединаца. Тешко да се може, макар с моралног становишта, оправдати то трпљење целог народа и целе државе. Дакле, постоји модел двосмерне сарадње који је већ дао резултате. Створена је другачија атмосфера, и у земљи, и у односима између Београда и Хага.
Преговори о статусу Косова и Метохије и активности Владе на стварању одговарајуће позиције Србије у том процесу:
- Влада Србије учинила је први корак. Донела је план у коме предлаже децентрализацију власти на Косову и самоуправу за Србе да би они били заштићени у остваривању елементарних права. Има покушаја да се створе нове теорије по којима је питање стандарда нека врста "цепидлачења" и да се тиме уносе нови елементи нестабилности на Балкану. По заговорницима тих теорија, ствари треба обрнути, односно решити питање статуса, а онда, ко жив, ко мртав и ко од неалбанског живља побегне са Косова и Метохије.
Порука грађанима Србије за Нову годину:
- Биће лакше. Многе проблеме смо решили. Неке од тих проблема не бисмо морали да решавамо да нисмо прошли кроз период рата, санкција, страдања. Најзад, не може се заборавити ни полувековни комунизам. У Влади се проблеми решавају, ствари постају нормалније. Привреда се покреће, институције су стабилније, има више сигурности, а мање страха. Са тим улазимо у нову годину. То ће нам омогућити да и оне проблеме који нас чекају, о којима смо доста говорили, решавамо нешто лакше него у овој години.
- Србију очекују доношење новог устава, сарадња са Хашким трибуналом, решавање косметског проблема и очување државне заједнице. Успех у обављању најважнијег дела посла у 2005. години искључиво зависи од нас самих. Тачније речено, не можемо ни на кога да пребацимо одговорност за недоношење новог устава Србије. Кад је реч о доношењу устава, та судбина јесте у нашим рукама и то је за мене испит зрелости, па и одговорности и снаге једне државе.
Друго је питање државне заједнице и њеног даљег функционисања. Нешто, што у свему овоме звучи забрињавајуће, јесте непоштовање Уставне повеље. Дошли смо до тога да се споримо да ли Уставну повељу треба поштовати или не. Недавни разговори на Савету за европске интеграције за мене представљају ново, горко и зачуђујуће искуство. Чуди ме да могу да се окупе државни челници и дебатују око тога да ли ће основни закон државне заједнице - Уставна повеља бити поштован или не. "Слово" Уставне повеље мора се поштовати да би се државна заједница Србија и Црна Гора одржала. У томе улогу има Европска унија која је потписница Београдског споразума и привржена је опстанку државне заједнице СЦГ.
Проблем Косова и Метохије:
- Влада Србије направила је план у коме предлаже децентрализацију власти на Косову и Метохији и самоуправу за Србе, како би они били заштићени у остваривању елементарних права. Србија ће у наредној години инсистирати на спровођењу свог плана и идеји о стандардима пре статуса. Кад се утврде стандарди, односно стање људских права на Космету, онда се може, полазећи од Резолуције 1244 којом је дефинисан суверенитет и интегритет наше земље, разговарати о његовом будућем статусу.
Обавезе према Хашком суду:
- Ми смо европска држава и морамо да размишљамо о нашим корацима који воде ка европским интеграцијама. Ту треба имати на уму наше обавезе према Хашком трибуналу. Студија о изводљивости нашег приступа ЕУ биће добијена ако остваримо пуну сарадњу с Хашким трибуналом. И то је један од наших послова и задатака који морамо обавити у наредној години.
Рад Владе Србије у 2004. години:
- Крај године је време када се праве биланси онога што смо затекли и онога што остављамо за собом. Влада Србије није имала прилику да искористи целу годину. Претходна влада није донела буџет за 2004. На Космету су 17. марта избили немири и насиље. Институције у Србији нису функционисале. Односи међу политичким странкама били су поремећени... На срећу, све је то остало за нама.
Шта би из минуле године требало заборавити: - Оно што не може да се заборави, то је оно што није требало ни да се догоди, оно што се десило на Космету 17. марта - једно разобручено, добро организовано широко насиље које се могло предвидети. Бојим се да они који нису предвидели њихов настанак, говорим о најодговорнијима у међународној заједници, у УНМИК-у и КФОР-у, покушавају на разне начине да забораве догађаје од 17. марта, али и да нас натерају да их заборавимо. Отуд наше упорно настојање да се пронађе решење за тешку ситуацију када је реч о људским правима Срба на Косову и Метохији.
Најзначајнији догађај у Србији 2004. године:
- Тешко је издвојити један и најважнији. Ту је, пре свих, раст производње. Затим, ослободили смо се дела дугова, попут оних код Лондонског клуба и решили с Русијом питање међусобних дуговања. Донели смо 79 закона, а у скупштинској процедури је још 24. Ови закони треба да створе оквир за нормално привређивање, за улагање инвестиција, а и за нормалан живот, наравно, уз правну сигурност. Спроведене су и реформе у правосуђу. Дакле, у много чему смо ушли у нешто што води ка нормалном стању.
О реалности очекивања да ће нови устав Србије, као највиши државни акт, бити донет по процедури коју предвиђа важећи Устав:
- Доста је тешко то учинити, али мислим да је то ствар о којој треба постићи консензус свих политичких снага. Оно од чега треба поћи и што је потребно, јесте раскид са претходним режимом. Ако се определимо за то да се прихвати поступак за промену Устава по постојећој процедури, за шта се до сада залагало, онда се једним усредсређеним настојањем и деловањем свих политичких странака, односно концентрационим наступом свих политичких снага, може доћи до одлуке за промену Устава.
Када Србија добија нови устав:
- 2005. године!
Да ли ће државна заједница преживети 2005. годину:
- Уверен сам у то да хоће јер проблем везан за будућност државне заједнице СЦГ није непремостив. Он постоји само у једној држави чланици - у Црној Гори и то у једном њеном делу, односно "прави" га владајућа црногорска већина. Убеђен сам у то да ће високи представник ЕУ Хавијер Солана, који се иначе залаже за опстанак државне заједнице, учинити додатни напор да помогне Црној Гори да тај проблем превазиђе.
О порукама из Брисела да се Србија и Црна Гора договоре о државној заједници:
- Из кабинета господина Солане је дошла и порука: ако Србија и Црна Гора не могу да се договоре, да се примени Уставна повеља! За мене је споран приступ "нека се Србија и Црна Гора договоре", а да при томе крше Уставну повељу. Закони и устави доносе се да би били примењивани, а не да се крше.
Да ли ће морати да се поштује Уставна повеља:
- Мислим да ће морати.
Сарадња са Трибуналом:
- Ми смо кренули путем сарадње са Хашким трибуналом која подразумева испуњавање свих наших обавеза. Постоје неке обавезе које се могу испунити данас и неке, које се не могу испунити, а постоје и оне, које је тешко испунити. Указујем на чињеницу да ми још немамо податке о свим оптуженима пред Хашким трибуналом, за које се тврди да се налазе на територији Србије и Црне Горе. Наглашавам то: Србије и Црне Горе зато што се често наша територија "скраћује", када је реч о хашким обавезама, па испада да Србију и Црну Гору чини само Србија.
Ми смо дали предност нечему што је од почетка названо двосмерном сарадњом. То подразумева сарадњу под најповољнијим условима, пре свега добровољну предају оптужених Хашком трибуналу. Не само зато што је то добро за стабилност институција, за оптужене, за њихове породице, него што ту постоји и "замајац" за друге оптуженике и њихову предају Хашком трибуналу.
Полако се у свести оптужених и већине народа ствара представа да цела држава не може бити талац појединаца. Тешко да се може, макар с моралног становишта, оправдати то трпљење целог народа и целе државе. Дакле, постоји модел двосмерне сарадње који је већ дао резултате. Створена је другачија атмосфера, и у земљи, и у односима између Београда и Хага.
Преговори о статусу Косова и Метохије и активности Владе на стварању одговарајуће позиције Србије у том процесу:
- Влада Србије учинила је први корак. Донела је план у коме предлаже децентрализацију власти на Косову и самоуправу за Србе да би они били заштићени у остваривању елементарних права. Има покушаја да се створе нове теорије по којима је питање стандарда нека врста "цепидлачења" и да се тиме уносе нови елементи нестабилности на Балкану. По заговорницима тих теорија, ствари треба обрнути, односно решити питање статуса, а онда, ко жив, ко мртав и ко од неалбанског живља побегне са Косова и Метохије.
Порука грађанима Србије за Нову годину:
- Биће лакше. Многе проблеме смо решили. Неке од тих проблема не бисмо морали да решавамо да нисмо прошли кроз период рата, санкција, страдања. Најзад, не може се заборавити ни полувековни комунизам. У Влади се проблеми решавају, ствари постају нормалније. Привреда се покреће, институције су стабилније, има више сигурности, а мање страха. Са тим улазимо у нову годину. То ће нам омогућити да и оне проблеме који нас чекају, о којима смо доста говорили, решавамо нешто лакше него у овој години.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања