П:
О:
Читај ми
Неће бити инфлаторног удара због увођења ПДВ-а
Београд,
6. јануар 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић потврдио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" да неће бити инфлаторног удара због увођења пореза на додату вредност (ПДВ) од 1. јануара ове године. Званични сајт Владе Србије преноси делове интервјуа:
Први ефекти примене ПДВ-а:
- Никаквог инфлаторног удара због примене ПДВ-а неће бити. Први ефекти су такви да је око 85 одсто производа и услуга појефтинило, 5 одсто је остало исто, а 10 одсто је поскупело. Неке цене су више, неке ниже, али укупан ефекат биће мање-више неутралан. Потрошачи неће осетити већи раст цена и удар на кућни буџет. Задовољан сам првим резултатима. Потребно је око три месеца за уходавање система ПДВ-а, а најмање 6 месеци да нестану сви проблеми у примени.
Зашто је стопа ПДВ-а за новоизграђене станове 18 одсто, док већина земаља у окружењу има стопу од 6 до 8 одсто?
- Станови су готов производ и сматрамо да грађевинари имају огромне резерве унутар својих маржи. Зарађују велики новац и имају простора да се одрекну дела зараде. Не верујем да ће се комплетна стопа ПДВ-а прелити на цену становништва, тим пре што смо за новоградњу укинули порез од 5 одсто на пренос власништва. Спремни смо да у ходу извршимо и неке мање измене ако буду биле потребне већ у јуну. Енглези су мењали закон о ПДВ-у три пута у првих годину и по дана. Дакле, то је уобичајено и од тога ни ми не бежимо.
Ко би били први кандидати за олакшице у режиму ПДВ-а:
- Има их неколико, најпре књиге. После прва три месеца издавачи могу да процене да ли им се евентуално више исплати да књига буде на нултој стопи пореза или да остане на садашњој стопи од 8 одсто, али уз право на одбитак претходног пореза. Нама је потпуно свеједно. Кандидати за ниже стопе су и биоскопске карте и слично, али видећемо за неколико месеци. Само оно што већ постоји као пракса у неким земљама Европске уније долази у обзир за примену и код нас. Нажалост, и у свим земљама ЕУ компјутери су опорезовани по општој стопи, па ће тако бити и код нас. Ипак, тек после четири до 5 месеци моћи ћемо прецизно да сагледамо стање у буџету и да видимо има ли простора за ниже стопе. Не заборавимо, ПДВ је основни буџетски приход свих земаља ЕУ и ту нема места за импровизације. Добро је што смо остварили знатне буџетске резерве у прошлој години и спокојно ушли у ову годину. Уштедели смо билизу 8 милијарди динара и оставили их као резерву за 2005. годину. Та резерва искључиво је последица боље наплате пореза и представља чак 40 одсто средстава потребних за покриће целокупног буџетског дефицита планираног у 2005. години.
Каква ће бити 2005. година по грађане?
- Чека нас година реалности. Они који буду вредно радили добро ће и живети, социјално угроженима и старима држава ће помагати, а здрави и прави, који не желе да раде, не могу да живе добро. Верујем да ће се стопа незапослености смањити у 2005. години и да ће добар део људи који раде у "црној зони" кроз новоуведене пореске олакшице бити стимулисан да пређе у легалне токове. Ако се према оцени људи живи горе, то је зато што су раније навикли да троше и оно што нису зарадили, а то се у другој половини 2004. године променило. У складу са тим је и мера Народне банке Србије о укидању почека јер морамо "да научимо да се пружамо онолико колико смо дуги". У 2004. години раст стандарда износио је између 8 и 10 десет одсто, а толико је растао и друштвени производ. Значи, 2004. је заправо била једна од ретких година у Србији у којој су плате расле у складу с растом продуктивности рада. Раст стандарда у Србији испитаници у разним анкетама неће запажати ни у наредних 50 година јер ће бити лаган и постепен, без наглих скокова, али и без падова. У Србији је поново почела да се јавља средња класа која се била изгубила током деведесетих и она ће наставити да јача. Ако су тачне оцене домаћих аналитичара-фаталиста - да се у Србији живи горе, запитајте се ко то онда купује силну робу из увоза. Нико ме неће убедити да преко 10 милијарди долара увезене робе троши само неколико породица у Србији, или да су увозници луди па увозе нешто што не могу да продају.
- Никаквог инфлаторног удара због примене ПДВ-а неће бити. Први ефекти су такви да је око 85 одсто производа и услуга појефтинило, 5 одсто је остало исто, а 10 одсто је поскупело. Неке цене су више, неке ниже, али укупан ефекат биће мање-више неутралан. Потрошачи неће осетити већи раст цена и удар на кућни буџет. Задовољан сам првим резултатима. Потребно је око три месеца за уходавање система ПДВ-а, а најмање 6 месеци да нестану сви проблеми у примени.
Зашто је стопа ПДВ-а за новоизграђене станове 18 одсто, док већина земаља у окружењу има стопу од 6 до 8 одсто?
- Станови су готов производ и сматрамо да грађевинари имају огромне резерве унутар својих маржи. Зарађују велики новац и имају простора да се одрекну дела зараде. Не верујем да ће се комплетна стопа ПДВ-а прелити на цену становништва, тим пре што смо за новоградњу укинули порез од 5 одсто на пренос власништва. Спремни смо да у ходу извршимо и неке мање измене ако буду биле потребне већ у јуну. Енглези су мењали закон о ПДВ-у три пута у првих годину и по дана. Дакле, то је уобичајено и од тога ни ми не бежимо.
Ко би били први кандидати за олакшице у режиму ПДВ-а:
- Има их неколико, најпре књиге. После прва три месеца издавачи могу да процене да ли им се евентуално више исплати да књига буде на нултој стопи пореза или да остане на садашњој стопи од 8 одсто, али уз право на одбитак претходног пореза. Нама је потпуно свеједно. Кандидати за ниже стопе су и биоскопске карте и слично, али видећемо за неколико месеци. Само оно што већ постоји као пракса у неким земљама Европске уније долази у обзир за примену и код нас. Нажалост, и у свим земљама ЕУ компјутери су опорезовани по општој стопи, па ће тако бити и код нас. Ипак, тек после четири до 5 месеци моћи ћемо прецизно да сагледамо стање у буџету и да видимо има ли простора за ниже стопе. Не заборавимо, ПДВ је основни буџетски приход свих земаља ЕУ и ту нема места за импровизације. Добро је што смо остварили знатне буџетске резерве у прошлој години и спокојно ушли у ову годину. Уштедели смо билизу 8 милијарди динара и оставили их као резерву за 2005. годину. Та резерва искључиво је последица боље наплате пореза и представља чак 40 одсто средстава потребних за покриће целокупног буџетског дефицита планираног у 2005. години.
Каква ће бити 2005. година по грађане?
- Чека нас година реалности. Они који буду вредно радили добро ће и живети, социјално угроженима и старима држава ће помагати, а здрави и прави, који не желе да раде, не могу да живе добро. Верујем да ће се стопа незапослености смањити у 2005. години и да ће добар део људи који раде у "црној зони" кроз новоуведене пореске олакшице бити стимулисан да пређе у легалне токове. Ако се према оцени људи живи горе, то је зато што су раније навикли да троше и оно што нису зарадили, а то се у другој половини 2004. године променило. У складу са тим је и мера Народне банке Србије о укидању почека јер морамо "да научимо да се пружамо онолико колико смо дуги". У 2004. години раст стандарда износио је између 8 и 10 десет одсто, а толико је растао и друштвени производ. Значи, 2004. је заправо била једна од ретких година у Србији у којој су плате расле у складу с растом продуктивности рада. Раст стандарда у Србији испитаници у разним анкетама неће запажати ни у наредних 50 година јер ће бити лаган и постепен, без наглих скокова, али и без падова. У Србији је поново почела да се јавља средња класа која се била изгубила током деведесетих и она ће наставити да јача. Ако су тачне оцене домаћих аналитичара-фаталиста - да се у Србији живи горе, запитајте се ко то онда купује силну робу из увоза. Нико ме неће убедити да преко 10 милијарди долара увезене робе троши само неколико породица у Србији, или да су увозници луди па увозе нешто што не могу да продају.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација