П:
О:
Читај ми
У Србији према најновијем попису живи 7.186.862 становника
Београд,
29. новембар 2012.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић изјавио је данас да у Србији према Попису становништва, домаћинстава и станова из 2011. године живи 7.186.862 становника, што је 311.139 мање него што је било на попису из 2002. године.
Антонио Гомез и Драган Вукмировић
Вукмировић је на конференцији за новинаре на тему "Становништво према националној припадности", поводом објављивања коначних резултата пописа 2011. године, навео да је према тим подацима дошло до пада укупног броја становника за 4,15 одсто у односу на претходни попис.
Он је истакао да је једино регион Београда забележио пораст броја становника у односу на 2002. годину и то за 83.316, док региони Војводине, Шумадије, западне Србије, јужне и источне Србије бележе мањи број становништва.
Највећи пораст забележен је у Новом Пазару 16,76 одсто, Новом Саду 14,14 одсто, као и београдским општинама Звездара, Сурчин, Палилула, Гроцка и Барајево, саопштио је Вукмировић.
Он је напоменуо да су општине са највећим процентом смањења броја становника Црна Трава са 35,12 одсто, Бабушница са 21,78 одсто и Мајданпек са 21.17 одсто.
Вукмировић је нагласио да према попису у Србији живи 21 етничка заједница.
Он је нагласио да у нашој земљи живи 5.988.150 Срба, што у укупном броју становника чини 83,32 одсто, уз напомену да је број припадника српске националности мањи за 224.688.
Вукмировић је навео да Мађара има 253.899, а Рома 147.604, који чине 2,05 одсто укупног броја становника и који су забележили највећи пораст од пописа из 2002. године.
Он је истакао да Бошњака има 145.278, Југословена 23.303 и муслимана 22.301 који су такође забележили пораст за 2.798 становника у односу на 2002. годину.
Када су у питању Албанци, Вукмировић је саопштио да су ти подаци непотпуни јер је било бојкота пописа у три општине на југу Србије.
Шеф Секције за пројекте у Делегацији ЕУ у Србији Хозе Антонио Гомез навео је да попис становништва, домаћинстава и станова који је спроведен 2011. године, али и попис пољопривреде који је у току представљају суштински важан извор података који ће потом чинити кичму статистичког система земље.
Гомез је напоменуо да је ЕУ пружила помоћ Србији у спровођењу пописа становништва издвајањем 15 милиона евра у виду донација, односно грантова који су покрили 60 одсто укупних трошкова.
Он је истакао да је развијање поузданог статистичког система и добијање добрих статистичких података важно за сваку земљу која жели да се прикључи ЕУ.
Он је истакао да је једино регион Београда забележио пораст броја становника у односу на 2002. годину и то за 83.316, док региони Војводине, Шумадије, западне Србије, јужне и источне Србије бележе мањи број становништва.
Највећи пораст забележен је у Новом Пазару 16,76 одсто, Новом Саду 14,14 одсто, као и београдским општинама Звездара, Сурчин, Палилула, Гроцка и Барајево, саопштио је Вукмировић.
Он је напоменуо да су општине са највећим процентом смањења броја становника Црна Трава са 35,12 одсто, Бабушница са 21,78 одсто и Мајданпек са 21.17 одсто.
Вукмировић је нагласио да према попису у Србији живи 21 етничка заједница.
Он је нагласио да у нашој земљи живи 5.988.150 Срба, што у укупном броју становника чини 83,32 одсто, уз напомену да је број припадника српске националности мањи за 224.688.
Вукмировић је навео да Мађара има 253.899, а Рома 147.604, који чине 2,05 одсто укупног броја становника и који су забележили највећи пораст од пописа из 2002. године.
Он је истакао да Бошњака има 145.278, Југословена 23.303 и муслимана 22.301 који су такође забележили пораст за 2.798 становника у односу на 2002. годину.
Када су у питању Албанци, Вукмировић је саопштио да су ти подаци непотпуни јер је било бојкота пописа у три општине на југу Србије.
Шеф Секције за пројекте у Делегацији ЕУ у Србији Хозе Антонио Гомез навео је да попис становништва, домаћинстава и станова који је спроведен 2011. године, али и попис пољопривреде који је у току представљају суштински важан извор података који ће потом чинити кичму статистичког система земље.
Гомез је напоменуо да је ЕУ пружила помоћ Србији у спровођењу пописа становништва издвајањем 15 милиона евра у виду донација, односно грантова који су покрили 60 одсто укупних трошкова.
Он је истакао да је развијање поузданог статистичког система и добијање добрих статистичких података важно за сваку земљу која жели да се прикључи ЕУ.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања