П:
О:
Читај ми
Изложба о животу и делу владике Николаја Велимировића
Нови Сад,
11. јануар 2005.
Библиотека Матице српске у Новом Саду приредила је изложбу поводом 125 година од рођења владике Николаја Велимировића, која обухвата литературу о његовом животу и раду, факсимиле и фотографије, као и владикино стваралаштво.
Владика Николај Велимировић
Владика Николај Велимировић рођен је у Лелићу код Ваљева 1881. године. Након завршене богословије, школовао се на старо-римокатоличком факултету у Берну, где је и докторирао. Други докторат припремао је на Оксфорду, а одбранио у Женеви.
Замонашио се крајем 1909. године у манастиру Раковица код Београда, а за епископа жичког изабран је у марту 1919. године, да би потом крајем 1920. године био премештен у Охридску-битољску епархију, а 1934. године враћен у Жичку епархију. Током Другог светског рата, у јесен 1944. године, ухапшен је и спроведен у немачки концентрациони логор Дахау, одакле су га крајем рата ослободили савезници. Владика Николај преминуо је 5. марта 1956. године и сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертвилу у САД, а његове мошти пренете су 1991. године у родни Лелић. Као богословски писац, беседник, песник, мисионар, духовник, добротвор и задужбинар, владика Николај оставио је бројне радове, међу којима су "О Васкрсењу Христовом", "Моје успомене из Боке", "Религија Његошева", "Изнад греха и смрти", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Мисли о добру и злу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве унео је 19. маја 2003. године епископа охридског и жичког у календар Светих, одредивши као дане литургијског помена 5. март и 20. април. Изложбу о владики Николају у Библиотеци Матице српске у Новом Саду поставиле су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин, а биће отворена за посетиоце до 4. фебруара.
Замонашио се крајем 1909. године у манастиру Раковица код Београда, а за епископа жичког изабран је у марту 1919. године, да би потом крајем 1920. године био премештен у Охридску-битољску епархију, а 1934. године враћен у Жичку епархију. Током Другог светског рата, у јесен 1944. године, ухапшен је и спроведен у немачки концентрациони логор Дахау, одакле су га крајем рата ослободили савезници. Владика Николај преминуо је 5. марта 1956. године и сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертвилу у САД, а његове мошти пренете су 1991. године у родни Лелић. Као богословски писац, беседник, песник, мисионар, духовник, добротвор и задужбинар, владика Николај оставио је бројне радове, међу којима су "О Васкрсењу Христовом", "Моје успомене из Боке", "Религија Његошева", "Изнад греха и смрти", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Мисли о добру и злу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве унео је 19. маја 2003. године епископа охридског и жичког у календар Светих, одредивши као дане литургијског помена 5. март и 20. април. Изложбу о владики Николају у Библиотеци Матице српске у Новом Саду поставиле су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин, а биће отворена за посетиоце до 4. фебруара.
-
Београд, 15. јануар 2025.Бестидан покушај прикривања чињеница о насиљу над српским...
-
Београд, 7. јануар 2025.Селаковић упутио саучешће поводом смрти Милорада Милинковића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка министра културе поводом Божића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка Рогановића поводом празника Христовог рођења
-
Београд, 30. децембар 2024.Одабран победнички рад за нову зграду Музеја Николе Тесле
-
Бајина Башта, 28. децембар 2024.Отварање Музеја ћирилице у Бајиној Башти 2025. године
-
Београд, 26. децембар 2024.Рогановић честитао јеврејски празник Хануку
-
Београд, 24. децембар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...
-
Београд, 24. децембар 2024.Предложена обустава новчане накнаде на издавање књига у...
-
Ужице, 23. децембар 2024.Реализација започетих и планираних пројеката у култури у Ужицу