П:
О:
Читај ми
Примена Закона о стечајном поступку није судњи дан за српску привреду
Београд,
14. јануар 2005.
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику у Влади Републике Србије Слободан Лаловић оценио је у интервјуу дневном листу "Данас" да почетак примене новог Закона о стечајном поступку 2. фебруара није никакав судњи дан за српску привреду, како то појединци покушавају да представе. Он је проценио да ће бити неопходно око годину дана да се уреде односи и уведе ред у "област стечајева". Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
Слободан Лаловић
Смањење неспособности и корумпираности:
- Применом нових законских решења садашње стање хаоса биће уређено и то може само користити радницима и предузетницима у овим предузећима. У новим одредбама такође видим корист и у чињеници да ћемо имати оспособљене стечајне управнике, и надам се, у довољном броју. Јер, до сада је, с једне стране, био проблем недостатак ових управника, а са друге, њихова неспособност и корумпираност. Зато ће један од највећих квалитета које уносе нова законска правила бити то што ће квалификовани стечајни управници заиста моћи да извуку максимум из предузећа и то тако да га воде из стечаја, уместо у ликвидацију. За запослене расте шанса да ће остати у предузећу или, уколико су отишли у првом моменту, да се у њега врате.
Неопходност инвестиција: - Процеси у које улазимо представљају сналажење у датим условима и околностима, са датим средствима и задатим габаритима. А перспектива и шанса Србије су инвестиције. Министар Велимир Илић ми је предочио да Министарство за капиталне инвестиције има за ову годину договоре за отприлике 800 милиона евра инвестиција у Србији. То би биле ствари које би капитално помериле и промениле ствари јер је најважније за српску привреду да добије замајац. Питање стечаја и очекивања од постојећих процеса не може се посматрати статично. Прави одговор је у привредном расту, а он у Србији није могућ без тога да се у наредних годину или две не догоде озбиљне инвестиције, пре свега у инфраструктурне делатности, које би покренуле ствари, довеле до исплата нових зарада и повећања тражње, због чега би и други део индустрије профитирао. Новац за стечајне ситуације:
- Када је реч о стечајевима и средствима за ове ситуације, на располагању је 300 милиона динара из фонда солидарности и једнократне надокнаде из Националне службе за запошљавање. За реструктурирање предузећа у 2005. обезбеђено је пет милијарди динара у транзиционом фонду. Такође, у план кредитирања физичких лица ући ће и средства од 200 милиона динара из Фонда за развој која је Министарство управо договорило, што представља новину у односу на досадашњу праксу. Уколико буде било недовољно, додатна средстава морају бити обезбеђена из буџета, како закон предвиђа. Сигуран сам да ћемо се сусрести са великим и озбиљним отпорима и они ће, сасвим је извесно, бити манипулисани одређеним политичким интересима, али ми једноставно немамо избора. Ситуација је таква да Србија једино може да, условно речено, ризикује улажењем у ове процесе. Очекујем проблеме и оштре сукобе, исход је неизвестан, али ћемо у ове процесе свакако ући. Без улажења у разлоге, чињеница је да људи увек бирају, по мом мишљењу, најгора решења, односно решења која им се чине најлакшим. Није реч само о принципу паре на руке, већ бирању пута да се ништа не догађа и не помера, у циљу задржавања постојећег статуса, а тако нешто једино није могуће одабрати. Нужност убрзавања стечајних поступака:
- У Србији постоји болест која траје већ десетак година и велики број фирми је у изузетно тешкој ситуацији. У многим предузећима, упркос испуњавању свих услова, нису отварани стечајни поступци због одређених политичких одлука. У фирмама где су проглашавани, стечаји су трајали бесконачно дуго, а постоје и ненормалне ситуације у Србији да су поједине фирме током вишегодишњег стечајног поступка зарасле у коров и заправо се у њима ништа не дешава. Због хронично лошег стања у привреди, није могуће проценити која предузећа и запослени у којим гранама ће у предстојећим процесима реструктурирања предузећа и примене закона о стечају бити на главном удару. Ефекти примене Закона о стечајном поступку:
- Не сматрам да ће нешто посебно драматично да се догоди када одредбе Закона о стечајном поступку заживе у пракси, посебно због тога што закон прописује два вида стечаја - банкротство и такозвани радни стечај, односно заштиту поверилаца у оним ситуацијама где за то има резона, а то је питање процене ко може да се извуче из невоље. Зато не видим ниједан разлог због којег би се драматизовало поводом примене законских решења.
- Применом нових законских решења садашње стање хаоса биће уређено и то може само користити радницима и предузетницима у овим предузећима. У новим одредбама такође видим корист и у чињеници да ћемо имати оспособљене стечајне управнике, и надам се, у довољном броју. Јер, до сада је, с једне стране, био проблем недостатак ових управника, а са друге, њихова неспособност и корумпираност. Зато ће један од највећих квалитета које уносе нова законска правила бити то што ће квалификовани стечајни управници заиста моћи да извуку максимум из предузећа и то тако да га воде из стечаја, уместо у ликвидацију. За запослене расте шанса да ће остати у предузећу или, уколико су отишли у првом моменту, да се у њега врате.
Неопходност инвестиција: - Процеси у које улазимо представљају сналажење у датим условима и околностима, са датим средствима и задатим габаритима. А перспектива и шанса Србије су инвестиције. Министар Велимир Илић ми је предочио да Министарство за капиталне инвестиције има за ову годину договоре за отприлике 800 милиона евра инвестиција у Србији. То би биле ствари које би капитално помериле и промениле ствари јер је најважније за српску привреду да добије замајац. Питање стечаја и очекивања од постојећих процеса не може се посматрати статично. Прави одговор је у привредном расту, а он у Србији није могућ без тога да се у наредних годину или две не догоде озбиљне инвестиције, пре свега у инфраструктурне делатности, које би покренуле ствари, довеле до исплата нових зарада и повећања тражње, због чега би и други део индустрије профитирао. Новац за стечајне ситуације:
- Када је реч о стечајевима и средствима за ове ситуације, на располагању је 300 милиона динара из фонда солидарности и једнократне надокнаде из Националне службе за запошљавање. За реструктурирање предузећа у 2005. обезбеђено је пет милијарди динара у транзиционом фонду. Такође, у план кредитирања физичких лица ући ће и средства од 200 милиона динара из Фонда за развој која је Министарство управо договорило, што представља новину у односу на досадашњу праксу. Уколико буде било недовољно, додатна средстава морају бити обезбеђена из буџета, како закон предвиђа. Сигуран сам да ћемо се сусрести са великим и озбиљним отпорима и они ће, сасвим је извесно, бити манипулисани одређеним политичким интересима, али ми једноставно немамо избора. Ситуација је таква да Србија једино може да, условно речено, ризикује улажењем у ове процесе. Очекујем проблеме и оштре сукобе, исход је неизвестан, али ћемо у ове процесе свакако ући. Без улажења у разлоге, чињеница је да људи увек бирају, по мом мишљењу, најгора решења, односно решења која им се чине најлакшим. Није реч само о принципу паре на руке, већ бирању пута да се ништа не догађа и не помера, у циљу задржавања постојећег статуса, а тако нешто једино није могуће одабрати. Нужност убрзавања стечајних поступака:
- У Србији постоји болест која траје већ десетак година и велики број фирми је у изузетно тешкој ситуацији. У многим предузећима, упркос испуњавању свих услова, нису отварани стечајни поступци због одређених политичких одлука. У фирмама где су проглашавани, стечаји су трајали бесконачно дуго, а постоје и ненормалне ситуације у Србији да су поједине фирме током вишегодишњег стечајног поступка зарасле у коров и заправо се у њима ништа не дешава. Због хронично лошег стања у привреди, није могуће проценити која предузећа и запослени у којим гранама ће у предстојећим процесима реструктурирања предузећа и примене закона о стечају бити на главном удару. Ефекти примене Закона о стечајном поступку:
- Не сматрам да ће нешто посебно драматично да се догоди када одредбе Закона о стечајном поступку заживе у пракси, посебно због тога што закон прописује два вида стечаја - банкротство и такозвани радни стечај, односно заштиту поверилаца у оним ситуацијама где за то има резона, а то је питање процене ко може да се извуче из невоље. Зато не видим ниједан разлог због којег би се драматизовало поводом примене законских решења.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања