Димитријевић је на конференцији за новинаре указао на то да је Влада решена да инструментима и механизмима који су јој на располагању задржи ниво цена у оквирима који су дефинисани Законом о буџету и додао да доношење такве уредбе није политички мотивисано и да ће цене комуналних услуга бити преиспитане код свих локалних самоуправа.
Према његовим речима, Министарство сакупља и анализира податке везане за промену цена комуналних услуга и остаје при оцени да је већина цена комуналних услуга, нарочито у Београду, подигнута више него што је то налагало увођење ПДВ-а.
Министарство је већ упутило писмо локалним самоуправама у коме тражи информацију и калкулацију повећања цена комуналних услуга, како би се утврдило да ли је дошло до злоупотребе монополског положаја комуналних предузећа, рекао је Димитријевић и апеловао на локалне самоуправе да још једном преиспитају повећање цена.
Министар је подсетио на то да је Влада прошле године била врло рестриктивна у вези са повећањем цена свих јавних предузећа која су у надлежности Владе.
Према анализи ефеката увођења ПДВ-а коју је урадило Министарство трговине, снижене су цене основних деривата нафте, цене хлеба задржане су на постојећем нивоу, а повећања цена поштанских услуга готово да није било, рекао је Димитријевић.
Према његовим речима, забележен је пораст цена неких производа који су на режиму слободног формирања цена, као што су уље, шећер, брашно, месо и млеко, док су цене кондиторских производа и средстава за личну хигијену снижене.
За трећину производа повећана је стопа пореза за осам одсто, а за више од 70 одсто производа смањена је са 20 на 18 одсто, навео је министар, уз оцену да ће ефекат увођења ПДВ- а у јануару бити неутралан, односно да не би требало да изазове озбиљније инфлаторне последице.
Он је објаснио да ће инфлација у јануару бити приближно 0,7 одсто, јер ће пад цене нафте компензовати раст цена извесних производа по основу увођења пореза на додату вредност.
Потрошачка корпа у новембру прошле године износила је 12.248 динара и у односу на претходни месец појефтинила је за 0,1 одсто, док је просечна потрошачка корпа износила 20.189 динара и поскупела је за 0,4 одсто у односу на претходни месец, рекао је Димитријевић.
Он је указао на то да су цене на мало у новембру 2004. године порасле за 1,2 у односу на претходни месец, а трошкови живота за један одсто.
Према његовим речима, просечна нето зарада у новембру износила је 15.042 динара и у односу на претходни месец већа је за 2,8, а у поређењу са децембром 2003. године већа је за 3,5 одсто. При томе, просечна нето зарада у привреди у новембру износила је 14.042, а у непривреди 17.377 динара што у односу на претходни месец представља раст од 2,5 одсто у привреди, односно 3,1 одсто у ванпривреди. Нето зарада у ванпривреди у новембру била је за 23,8 одсто већа од остварене зараде у привреди у истом месецу.
Димитријевић је навео да је за покриће минималне потрошачке корпе у новембру било потребно издвојити 0,81, а за покриће просечне потрошачке корпе 1,34 месечних зарада у Републици, што указује на обнављање куповне моћи у Србији у случају обе потрошачке корпе, на нивоу из априла и јула.
Он је истакао да је циљ Владе да се са просечном месечном зарадом покрије минимална потрошачка корпа у новембру достигнут у већини градова који се статистички прате и додао да је заостајање забележено у Зајечару, Ваљеву и Лесковцу.