Дачић је синоћ, у интервјуу за Радио-телевизију Србије (РТС), међутим, рекао да је то тек почетак и да ће власти наставити даљу борбу за Косово и Метохију, само са нешто другачијим методама.
Он је указао на то да је ово први пут да је Србија добила гаранцију од снага НАТО да нека будућа косовска војска неће моћи да ступи на север Косова без сагласности Кфора.
То ће, како је додао, бити могуће само у случајевима хуманитарних катастрофа, али и тада уз дозволу Срба.
О томе да ли ће споразум бити потписан или не одлуку би до понедељка требало да донесу државни органи - Влада и евентуално Скупштина, рекао је премијер и поновио да око тога не би смело да буде подела, и да би све одлуке требало да буду јединствене и прихваћене од што већег броја странака.
Ово ће бити део нашег уставно-правног система, у смислу да треба донети закон о суштинској аутономији, као и уставни закон који ће ове надлежности које има српска заједница на Косову увести у закон, као што је предвиђено Уставом, објаснио је Дачић.
Он је поновио да Србија никада неће оставити свој народ на Косову и Метохији, и навео да сада треба формирати имплементационо тело које ће бити заједничко и направити план спровођења договореног, при чему предстоји и разговор о црквама и о нашој имовини.
Дачић је нагласио да је циљ Србије да имовина буде власништво српске заједнице, и поручио да наша земља не одустаје од даљих разговора и тражења коначног решења за Косово и Метохију.
Србија, како је истакао, има у томе подршку Русије и апеловаће на то да се разговара о статусу покрајине, али до тада треба тражити одрживо решење.
Ми можемо овај споразум да одбијемо, али морамо да знамо да у овом тренутку више од овог не можемо да добијемо. Ако је већ тако, треба да будемо део решења проблема, а не стална европска тема, нагласио је премијер и додао да је одлука о парафирању предложеног споразума донета јединствено.
Очекујемо да ће овакви кораци бити високо цењени, да ће то имати директне последице по статус, рејтинг и економски стандард јер наш народ заслужује да живи као сав нормалан свет, поручио је Дачић.
Он је поновио да су разговори били дуги и тешки, да није преговарано само са премијером Косова Хашимом Тачијем, али и да је српска делегација у највећем броју случајева била "сама против свих".
Према његовим речима, у овом тренутку није могуће вратити преговоре у Уједињене нације, а након осме рунде бриселских разговора, када је Србија одбила споразум, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон тражила је да је известимо о томе шта је то што би био довољан услов за његово прихватање.
Тражили смо да будућа косовска армија не може да крочи на север Косова, да полицију и правосуђе чине Срби, да српска заједница предлаже три кандидата за регионалног команданта полиције, да постоји одељење окружног суда у северној Митровици и да заједница има кључна овлашћења у здравству и просвети, прецизирао је Дачић.
Услови су, како је навео, били прихваћени, али је убачена тачка 14, у којој се тражило да Србија не кочи чланство Косова у међународним организацијама, што је наша делегација одбила јер Србија не жели да отвара пут Косову ка ОЕБС-у и УН.
Он је подсетио на то да је понедељак, 22. април, последњи дан за изјашњавање Србије о споразуму, зато што би тог дана Кетрин Ештон требало да се обрати Савету министара, и додао да ће Ештон о одлуци бити обавештена писменим путем.