Лабус је на конференцији за новинаре оценио да је Влади Србије требало доста времена да поврати изгубљено поверење челника у Бриселу када је реч о извозу шећера, али и о целокупној контроли спољнотрговинске размене.
Представници ОЛАФ-а (Канцеларија Европске уније за борбу против превара)
обавили су прошлог месеца контролу шећерана по њиховом избору, у време које су сами одабрали и, том приликом, прегледали документа. Они су били задовољни оваквом сарадњом тако да ће она и убудуће бити настављена, објаснио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, захваљујући пуној сарадњи и обнављању поверења Србија је добила дозволу да настави са извозом шећера, а парафиран је и уговор о извозу текстила у Европску унију.
Лабус је указао на то да је питање система контроле извоза изузетно значајан за сарадњу са ЕУ. До 7. маја 2003. године, када је обзнањен проблем у вези са извозом шећера, заиста није постојао адекватан систем контроле порекла робе на царини, оценио је он и подсетио да је од 8. августа прошле године уведен нови систем контроле робе који је ефикасан и у потпуности одговара стандардима Уније.
Новим системом контроле робе подразумева се да извозник мора да добије дозволу од Управе царина. Та дозвола потврђује да је роба домаћег порекла, а такође постоји и процедура на основу које се то утврђује, прецизирао је Лабус и додао да оваква контрола није само контрола папира, већ се упоређују и физичке количине са документима.
Када је реч о контроли спорних сертификата за извоз шећера у земље ЕУ, Лабус је навео да један број извозника није успео да докаже домаће порекло робе и њима су повучени сертификати.
Потпредседник Владе објаснио је да је на основу побољшања контроле извоза шећера, односно контроле домаћег порекла робе, поново добијено овлашћење за извоз шећера без царине у земље ЕУ.
Од 8. августа до 31. децембра прошле године из наших шећерана извезено је 195.000 тона шећера. Тај извоз вредан је преко 120 милиона евра. Ова дозвола за извоз шећера значајно је побољшала наше извозне могућности и делимично ублажила велики трговински дефицит који имамо са ЕУ, нагласио је Лабус.
Од ове године ЕУ ће увести квоте за извоз шећера, а Србији је прелиминарно одобрена квота од 150.000 тона, навео је он. Наше производне могућности за извоз шећера су веће, тако да сада разговарамо са Дирекцијом за пољопривреду ЕУ како би нам се квоте прошириле, објаснио Лабус и напоменуо да би оптимална квота за извоз шећера из Србије износила 200.000 тона.
Потпредседник Владе истакао је да су повучене потврде о пореклу 13.165 тона шећера који је без плаћања царине извезен из Србије у ЕУ од јула 2002. до почетка маја 2003. године. Извозници тог шећера нису могли да докажу да је то била роба домаћег порекла, саопштио је он и нагласио да ни у једном од ових случајева није утврђено да се ради о "препакивању" увозног шећера.
Начелник Одељења за порекло робе и преференцијале Управе царина Србије Тихомир Богићевић рекао је да је Царинска служба проверавала 5.215 случајева извоза око 190.000 тона шећера, а тим послом се у спорном периоду бавило 28 извозника.
Утврђено је да 14 извозника нису могли да дају доказе о домаћем пореклу 13.165 тона шећера који је извезен на тржиште ЕУ, напоменуо је Богићевић.
Највећи део шећера, за који није утврђено порекло, извезла је фирма МК "Комерц" из Новог Сада - 9.212 тона.
На списку извозника шећера непознатог порекла су и "Пионир" из Суботице -1.150 тона, "Алмекс" из Црепаје - 48 тона шећера, "Бачка" из Врбаса - 69 тона, "Комора систем" - 382 тоне, "Црвенка" - 68 тона шећера, "Еко примат" из Београд - 48 тона, "Интерфриго" Из Чачка -115 тона, "Интернационал ЦГ" из Београд - 168 тона, "ИТМ" из Београда - 115 тона, "Јемекс" из Београда - 326 тона, "Кобинг инжењеринг" из Београда - 24 тоне, Међународна дистрибуција шећера - 427 тона и "Тамиш" из Панчева - 24 тоне.
Богићевић је појаснио да ће увозници шећера из Србије, за који су повучене потврде о пореклу, бити обавештени да морају да плате царину на ту раније купљену робу.
Заменик директора Управе Царина Србије Весна Хрељац-Ивановић нагласила је да извозници тог шећера неће бити кажњени јер у време када је обављен извоз, царинским прописима нису биле презициране казнене мере за непостојање доказа о пореклу робе.