Предраг Бубало
Отпочињање реструктурирања јавних предузећа:
- Не можемо више затварати очи пред јасном самодеструкцијом у којој заправо једемо фирме. Нашли ми стратешке партнере за наша јавна предузећа или не, они ће сами доћи. Тржишна утакмица ће се свакако дешавати на нашем терену и ако се јавна предузећа и друштвене фирме за њу не припреме, она ће пропасти.
Шта се губи а шта добија процесом реструктурирања јавних предузећа:
- Ако одмах не кренемо у тај посао, нас ће конкуренција врло брзо збрисати. Не можемо, зато, сву корист или штету преламати само кроз број запослених када знамо да у овим системима имамо вишкове радника. Она се морају припремити за тржишну утакмицу. Сви причају само о броју запослених, а избегава се разговор о већој продуктивности. Према последњим подацима, забележен пораст продуктивности у Србији последица је не само повећања индустријске производње већ и смањења броја запослених, условљеног власничком трансформацијом и приватизацијом. С обзиром на то да имамо изузетно мали раст индустријске производње, очигледно је да је пораст продуктивности био последица углавном смањења броја запослених. Прошле године имали смо пораст продуктивности од, чак, 15 одсто. Али, још важније од тога су подаци о трошковима рада или однос раста плата и продуктивности. Јединични трошкови рада у прошлој години су опали, што значи да је наша конкурентност порасла. Први пут, после дужег времена, више нам је расла продуктивност од зарада у индустрији. Слично би се десило и са јавним предузећима да смо раније ушли у процес реструктурирања.
Промене у привредном животу након доношења Закона о привредним субјектима:
- Овим законом усагласили смо регулативу са тековинама тржишне економије и, коначно, направили раскид са друштвеном својином. Сви облици организовања који су њиме предвиђени већ одавно постоје у тржишним економијама. Њиме се, с друге стране, много више штите интереси малих акционара. Такође, добитна карактеристика је и мање уплитање државе у формулисању односа међу партнерима, али и јефтиније оснивање предузећа, посебно оних са ограниченом одговорношћу, а која са 90 одсто учествују у укупном пословању у Србији.
Да ли ће та могућност једноставнијег и јефтинијег оснивања предузећа отворити простор за несавесније пословање јер ће се свако одлучивати да оснује фирму:
- Свођење некадашњег оснивачког улога за фирме са 5.000 долара на 500 евра, а које је предвиђено новим законом, тенденција је која је присутна у свету. Било је полемика да због ове измене, повериоци неће бити у довољној мери заштићени. Међутим, кроз већи оснивачки улог они нису били заштићени ни до сада, с обзиром на то да је тај улог могао одмах да се преведе у обртни капитал и практично потроши. Мислим да је много важније да ће информације о пословању свих фирми моћи да се добију и преко Интернета, тако да ће сваки партнер моћи да зна са ким, заправо, улази у посао.
Измена начина на који се региструју предузећа:
- Недавно је и званично почела да ради Агенција за привредне регистре која ће много брже и јефтиније обављати посао регистрације предузећа и предузетника него што су то, до сада, чинили судови и општине. Подаци Светске банке говоре да је за посао уписа у регистар досад било потребно у просеку 72 дана, док нова законска решења предвиђају да привредни субјект мора бити уписан у регистар у року од пет дана. Уколико Агенција не учини то у том року, примениће се, први пут у нашем законодавству, принцип да ћутање администрације значи одобравање.
Закон о стечају и сређивање привредног амбијента:
- Задатак тог закона јесте да са привредне сцене уклања све оне који не испуњавају своје обавезе и на тај начин ремете привредни живот. Везано за примену овог закона провлачи се једна теза, коју посебно потенцирају представници иностраних институција, а то је да ће закон о стечају бити полуга за убрзање приватизације у нашој земљи. Не делим то мишљење, јер желим да наша приватизација иде брзо и ефикасно, а да се Закон о стечају примењује на већ приватизоване приватне фирме. Тамо где је већински друштвени капитал, треба да се примењује Закон о приватизацији. Они који су у великим финансијским дубиозама треба да се реструктуришу. При Агенцији за приватизацију постоји сектор за реструктурирање који, након процене финансијског консултанта, може да предложи да се, ако фирма није у катастрофалној ситуацији, она одмах понуди на тендер. Други случај јесте када је финансијска слика предузећа врло лоша и захтева реструктурирање. И тек када не помогне ниједан од ових модела, треба да се иде на опцију стечаја.
О изменама Закона о приватизацији и већим могућностима у процесу реструктурирања:
- Реструктурирање је код нас раније било уређено уредбом, па се није, у великој мери, ни уважавало. Предложене измене искључују да се за сваку фирму припрема посебан модел, проценат отписа дугова и слично. Убудуће ће се ићи по аутоматизму, односно предвиђен је отпуст дуга од државних поверилаца. Уколико се то предузеће прода, држава свој дуг потпуно отписује, односно наплаћује се од приватизационих прихода, а у случају да се не прода, све се враћа у почетно стање, односно враћају се сви дугови.
Да ли су ти нови прописи утицали на то да се руководства неуспешних српских фирми у већој мери одлучују за улазак у процес приватизације:
- Мислим да ће нова решења која се односе на процес реструктурирања, као и страх, рекао бих оправдан, од стечаја утицати на многе да се одлуче да уђу у процес приватизације. Многи директори који су тактизирали због неких ситних позиција, данас показују већу активност у правцу уласка у процес приватизације.
Посета делегације руског "Лукоила":
- Састао сам се са том делегацијом и изразио став да они морају хитно да изврше све своје обавезе према "Беопетролу". Поздрављам њихове стратешке планове, јер је у питању једна моћна компанија, али први уговор који је са њима потписан, за нас је врло важан и инсистирам на испуњењу свих договорених обавеза.
Измене Закона о акцијском фонду и заштита акционара:
- Предвиђена је много већа заштита малих акционара, а за непотписивање проспекта или давање лажних података о фирми закон прописује и казне затвора. Недовољна одговорност неких менаџера условљавала је да се дешавало да неко купи фирму, а тек после сазна за неке дугове. С друге стране, измене Закона о приватизацији омогућиле су и санкционисање несавесних купаца којих је, нажалост, у Србији у претходном периоду било.
О синдикатима јавних предузећа и отпуштању радника у процесу реструктурирања:
- Мислим да је Влада Србије последња инстанца са којом они треба да разговарају. Мислим да су њихови саговорници представници пословодства тих јавних предузећа и Министарства за рад. Синдикати треба да буду активни учесници у стварању стратегије реструктурирања, а коју ће Влада Србије само потврдити. За мене је неприхватљиво да синдикат има бољи однос са неким министром или Владом, него са својим руководством.