П:
О:
Читај ми
Говор председника Владе Србије Ивице Дачића на свечаној седници Владе у Крушевцу
Крушевац,
28. јун 2013.
Поштовани чланови Владе, грађани Србије, савет Европске уније данас је одлучио да отпочне преговоре о приступању и чланству Републике Србије у ЕУ, без додатних нових услова и без још једне додатне, накнадне одлуке, односно провере.
Сама та чињеница чини овај дан великим, историјским, али постоји нешто још важније по чему ћемо памтити овај 28. јун 2013. године. Данас је, поштовани грађани Србије, наша једина земља коју имамо променила и своје вековно веровање, начин понашања и свој крајњи циљ. Променила је мит који нас је толико дуго терао да гледамо у назад и да не идемо у напред. Почела је овог Видовдана да слави живот, да верује у способност и рад и да мирно, рачунајући на оно што је урадила, очекује добитак, без страха да он може због неке мрачне силе или неправде да измакне.
Порази које славимо, жртвовање народа за битке које не можемо да добијемо, више нису наша опција. Поштовани грађани Србије, Србија мора да игра на победу. Славићемо прошлост, али ћемо градити будућност за Србију.
Добијање датума, отпочињање преговора са ЕУ није ништа друго него само увод, први минут и први корак тог великог путовања на које смо кренули. Због тога је важан и начин на који смо то и урадили. Основна разлика ове Владе која је успела и свих других влада које су то можда желеле или нису, управо је у том начину.
Од почетка формирања ове Владе имали смо свест о томе да до резултата нећемо доћи ни великим речима, ни великим жељама, него искључиво великим радом. Ова Влада је радила пуно више него било која друга да се овај дан догоди. Још важније, ова Влада ниједног тренутка никога, ни у Србији, нити у свету, ни на Косову није лагала. Имали смо циљ, ништа нисмо крили. Учинили смо све што смо рекли да ћемо учинити и, понављам, непрекидно радили.
На крају, осим датума добили смо још нешто, признати смо за поуздане партнере. Имали савезнике, имали и поштовање за искреност, труд и коначно за учинак.
Србија је, поштовани грађани, призната као земља која има реч и којој се у ту реч верује. Желео бих данас да изразим и посебну захвалност председнику Републике Томиславу Николићу, свим члановима Владе који су учествовали у преговорима, посебно првом потпредседнику Владе Александру Вучићу на свему што смо учинили у последњих девет месеци. Захвалио бих се и Кетрин Ештон и њеном тиму, а не би било коректно да не споменемо и тим из Приштине.
Србија је у процесу европских интеграција чинила доста великих и важних корака, али сада треба да учини одлучујући и најзначајнији и најзахтевнији корак да отпочне преговоре о приступању у ЕУ. Почетак преговора о приступању
у ЕУ ће представљати прекретницу и учиниће процес неповратним. То ће уједно бити и јасна порука да је Србија одлучна да направи процес реформи у циљу обезбеђивања једнаких стандарда за њене грађане са стандардима који важе за пола милијарде грађана ЕУ.
На састанку савета за опште послове за ЕУ и на Европском савету, Европска комисија је позвана да без одлагања предложи преговарачки оквир за преговоре са Србијом и да започне процес аналитичког прегледа правних тековина ЕУ, тзв. скрининг. Савет је такође предложио Европском савету да се прва међународна конференција са Србијом одржи најкасније у јануару 2014. године.
Препоручено је да Европска комисија приступи изради преговарачког оквира за преговоре са Србијом и припреми се за почетак скрининга у поглављима који се баве темама у вези са владавином права, 23-правосуђе и основна права и 24-правда, слобода и безбедност.
Следећи корак Европске уније биће усвајање преговарачког оквира за преговоре са Србијом на Савету за опште послове, што је уобичајена процедура, а преговарачки оквир ће потврдити и Европски савет. У том документу биће наведени основни принципи на којима се заснивају преговори о чланству у ЕУ и критеријуми за чланство дефинисани у Копенхагену. Посебно ће бити наглашен значај поглавља које се тичу области владавине права за ток целокупних преговора. Преговарачки оквир ће умногоме да одреди и садржину преговора који се састоје о прихватању и правилној примени права ЕУ у Србији које је разврстано у 35 тематских поглавља, односно области.
Након усвајања преговарачког оквира, очекујемо да се организује права међувладина конференција која представља формални оквир за вођење преговора и која ће и званично означити почетак приступних преговора. Као што је речено она мора бити одржана најкасније до јануара 2014. године.
На међувладиној конференцији учествоваће представници тада већ свих 28 држава чланица ЕУ и Републике Србије. Преговори о приступању ЕУ нису класични преговори. Ми смо спремни да у потпуности предузмемо сва права и обавезе које проистичу из чланства ЕУ.
Суштина предстојећих преговора биће постизање договора између две стране у усклађивању правних норми и стандарда који тренутно важе у Србији са правом и стандардима ЕУ, као и дефинисање одређених прелазних аранжмана, укључујући и финансијска средства која ће бити намењена Србији након ступања у ЕУ.
Ова средства у оквиру регионалне кохезионе политике ЕУ, могу износити и до четири посто БДП-а, што значи да би, да је Србија данас чланица ЕУ, ова средства износила 1,4 милијарде евра годишње, бесповратно.
Преговори започињу аналитичким прегледом права ЕУ и степена усклађености домаћег законодавства са правом ЕУ. Ми очекујемо да ће за поглавље 23 и 24 скрининг почети већ најесен, чиме ће, де факто, бити отпочети преговори. На основу аналитичког прегледа, обе стране ће дефинисати степен и оквирни временски рок потребан за усаглашавање домаћег права са правом ЕУ.
Тиме ће се дефинисати полазне основе две стране за вођење приступних преговора. На основу скрининга Европска комисија ће одредити мерила која је неопходно испунити како би започели преговори у појединим поглављима.
Основни принцип приступних преговора јесте да ништа није договорено док последња ствар није договорена. То значи да ће се током преговора појединачна поглавља затварати само привремено. Када се и последње поглавље привремено затвори, тада ће се приступити изради споразума о приступању ЕУ. Тим споразумом ће бити дефинисани услови под којима Србија улази у чланство ЕУ. Споразум о приступању Србије ЕУ биће потребно да ратификују све државе чланице ЕУ, њих 28 и Република Србија.
Дакле, преговори представљају изузетно сложен посао који ће изискивати велико залагање и труд читавог друштва. Сама Европска комисија је у мишљењу о захтеву Србије за пријем у ЕУ од 2011. године, рекла да Србија у 28 од 33 поглавља може достићи стандарде ЕУ у року од пет година.
Зато морамо бити амбициозни, али и ефикасни и тежити брзом напретку у преговорима и њиховом брзом затварању у року који није нереалан. Циљ Србије мора бити да на крају ових преговора, постане не само једна у низу држава које су приступиле ЕУ, већ да буде успешна држава чланица, која ће својим проактивним приступом и капацитетима доприносити даљем развоју ЕУ и њених политика.
Србија ће у ЕУ бити равноправни саговорник свим државама чланицама, а њени грађани равноправни у својим правима са грађанима других држава чланица. Наш циљ је да што пре завршимо данас отворене преговоре, да завршимо у што краћем року од 4,5 година. О томе говори и наша жеља да то урадимо што пре. У наредне две недеље у Србији ће боравити председник Европског савета Херман ван Ромпај, затим висока представница ЕУ Кетрин Ештон, а након тога и европски комесар за проширење Штефан Филе, са техничким тимовима за преговоре, где ћемо се договорити о даљем раду.
Србија од данас почиње припреме за почетак преговора о приступању ЕУ. Велики део институција које су нам потребне у преговорима већ су успостављене или их је потребно прилагодити новим изазовима. Наша администрација је већ организована за преговоре у 35 радних група, од којих је свака задужена за једно од 35 поглавља европског законодавства. Она ће играти централну улогу у преговорима.
Један од кључних корака у наредном периоду биће именовање главног преговарача и формирање преговарачког тима, затим утврђивање процедура за вођење свих фаза приступних преговора, као и даље јачање капацитета државне управе за вођење преговора.
Преговоре ћемо водити на транспарентан, отворен начин, са јасно дефинисаним позицијама за свако од 35 поглавља. Имајући у виду да је Србија релативно мала држава, мораћемо да укључимо све расположиве људске потенцијале у процес преговора. Приликом дефинисања наших преговарачких позиција трудићемо се да укључимо све заинтересоване актере. Транспарентност је веома важна, с обзиром на то да ће оно што договоримо у току преговора имати директне последице на свакодневни живот грађана, али и на нашу привреду, коју морамо да припремимо за изазове будућег учешћа на заједничком тржишту ЕУ.
Ове изазове треба прихватити и као велику шансу да се унапреди конкурентност домаће привреде и да се прилагоди условима пословања развијених европских земаља. Преговори који су пред нама омогућиће даљу модернизацију државе и друштва. То је оно што грађани Србије и ми, као Влада, од овог процеса очекујемо. Зато чланство у ЕУ не схватамо као циљ, сам по себи, већ као најбоље средство за јачање и развој Србије.
Даме и господо, датум смо добили. Сада за ову Владу, за сваког грађанина Србије, предстоји онај тежи и важнији део. Европа је пред вратима, али није још у Србији. Преговори који нам предстоје начин су да она уђе у Србију. Ми сами, наш рад и наша посвећеност и наш напредак начин су да она ту и остане. Онолико колико ми будемо у стању да будемо Европа, толико ће и Европа бити и овде. Европа, у сваком српском селу, у свакој српској глави и то као систем вредности, као скуп правила, закона, изграђених институција. То је следећи пројекат ове Владе. То је циљ који морамо да остваримо.
Земља нам је мала, осиромашена, девестирана кроз године ратова, санкција, накарадне транзиције. На неки начин, на нама је да је изградимо из почетка, баш кроз примену европских норми, принципа и стандарда, кроз јачање институција, како би људи поново веровали у институције и како би оне служиле својој основној сврси, пружању заштите, сигурности и услуге грађанима.
Датум је само почетак пута. Пут ће бити дугачак и тежак а трасе на њему, међе и границе одређиваће само један фактор, резултат који постижемо. Тај резултат је разлог због којег ће ова Влада, од данас, на неки начин бити у сталном заседању. Једино ће тај резултат, као што смо до сада говорили, бити услов функционисања ове Владе Србије. Другим речима, датум не може и неће бити алиби за рад ове Владе. Датум је управо супротно, разлог да погледамо шта можемо да радимо још боље. То је, једноставно, неминовност, последица и то добра наше промењене свести и спремности да добар резултат истог тренутка када га постигнемо одмах заборавимо и окренемо се новом циљу. Тај нови циљ је модернија, праведнија, напреднија, ефикаснија, уређенија и богатија Србија. Тај нови циљ су нова радна места и покретање давно заустављене привреде, повећање стандарда и уређивање апсолутно свих друштвених области, од економије до културе. Једном речју, нови циљ је европеизација у најбољем смислу те речи, у оном који подразумева одговорност и то ону која је заједничка, а опет правилно распоређена на институције, носиоце функција, друштвене групе и грађане.
Сада када смо добили датум треба да се суочимо са сопственим слабостима, недостацима и проблемима, са свим што јесмо и са свиме што нисмо. Ништа боље од тога није могло да нам се догоди. Коначно ћемо добити прилику да градимо Србију коју заслужујемо. Убеђен сам зато да је овај Видовдан, наш празник, који можда први пут у нашој историји дочекујемо са добрим вестима за наше грађане, нарочито за потомства.
Зато још једном, срећан Видовдан, са жељом да што пре завршимо данас, започете преговоре за чланство Србије у Еврпској унији.
Порази које славимо, жртвовање народа за битке које не можемо да добијемо, више нису наша опција. Поштовани грађани Србије, Србија мора да игра на победу. Славићемо прошлост, али ћемо градити будућност за Србију.
Добијање датума, отпочињање преговора са ЕУ није ништа друго него само увод, први минут и први корак тог великог путовања на које смо кренули. Због тога је важан и начин на који смо то и урадили. Основна разлика ове Владе која је успела и свих других влада које су то можда желеле или нису, управо је у том начину.
Од почетка формирања ове Владе имали смо свест о томе да до резултата нећемо доћи ни великим речима, ни великим жељама, него искључиво великим радом. Ова Влада је радила пуно више него било која друга да се овај дан догоди. Још важније, ова Влада ниједног тренутка никога, ни у Србији, нити у свету, ни на Косову није лагала. Имали смо циљ, ништа нисмо крили. Учинили смо све што смо рекли да ћемо учинити и, понављам, непрекидно радили.
На крају, осим датума добили смо још нешто, признати смо за поуздане партнере. Имали савезнике, имали и поштовање за искреност, труд и коначно за учинак.
Србија је, поштовани грађани, призната као земља која има реч и којој се у ту реч верује. Желео бих данас да изразим и посебну захвалност председнику Републике Томиславу Николићу, свим члановима Владе који су учествовали у преговорима, посебно првом потпредседнику Владе Александру Вучићу на свему што смо учинили у последњих девет месеци. Захвалио бих се и Кетрин Ештон и њеном тиму, а не би било коректно да не споменемо и тим из Приштине.
Србија је у процесу европских интеграција чинила доста великих и важних корака, али сада треба да учини одлучујући и најзначајнији и најзахтевнији корак да отпочне преговоре о приступању у ЕУ. Почетак преговора о приступању
у ЕУ ће представљати прекретницу и учиниће процес неповратним. То ће уједно бити и јасна порука да је Србија одлучна да направи процес реформи у циљу обезбеђивања једнаких стандарда за њене грађане са стандардима који важе за пола милијарде грађана ЕУ.
На састанку савета за опште послове за ЕУ и на Европском савету, Европска комисија је позвана да без одлагања предложи преговарачки оквир за преговоре са Србијом и да започне процес аналитичког прегледа правних тековина ЕУ, тзв. скрининг. Савет је такође предложио Европском савету да се прва међународна конференција са Србијом одржи најкасније у јануару 2014. године.
Препоручено је да Европска комисија приступи изради преговарачког оквира за преговоре са Србијом и припреми се за почетак скрининга у поглављима који се баве темама у вези са владавином права, 23-правосуђе и основна права и 24-правда, слобода и безбедност.
Следећи корак Европске уније биће усвајање преговарачког оквира за преговоре са Србијом на Савету за опште послове, што је уобичајена процедура, а преговарачки оквир ће потврдити и Европски савет. У том документу биће наведени основни принципи на којима се заснивају преговори о чланству у ЕУ и критеријуми за чланство дефинисани у Копенхагену. Посебно ће бити наглашен значај поглавља које се тичу области владавине права за ток целокупних преговора. Преговарачки оквир ће умногоме да одреди и садржину преговора који се састоје о прихватању и правилној примени права ЕУ у Србији које је разврстано у 35 тематских поглавља, односно области.
Након усвајања преговарачког оквира, очекујемо да се организује права међувладина конференција која представља формални оквир за вођење преговора и која ће и званично означити почетак приступних преговора. Као што је речено она мора бити одржана најкасније до јануара 2014. године.
На међувладиној конференцији учествоваће представници тада већ свих 28 држава чланица ЕУ и Републике Србије. Преговори о приступању ЕУ нису класични преговори. Ми смо спремни да у потпуности предузмемо сва права и обавезе које проистичу из чланства ЕУ.
Суштина предстојећих преговора биће постизање договора између две стране у усклађивању правних норми и стандарда који тренутно важе у Србији са правом и стандардима ЕУ, као и дефинисање одређених прелазних аранжмана, укључујући и финансијска средства која ће бити намењена Србији након ступања у ЕУ.
Ова средства у оквиру регионалне кохезионе политике ЕУ, могу износити и до четири посто БДП-а, што значи да би, да је Србија данас чланица ЕУ, ова средства износила 1,4 милијарде евра годишње, бесповратно.
Преговори започињу аналитичким прегледом права ЕУ и степена усклађености домаћег законодавства са правом ЕУ. Ми очекујемо да ће за поглавље 23 и 24 скрининг почети већ најесен, чиме ће, де факто, бити отпочети преговори. На основу аналитичког прегледа, обе стране ће дефинисати степен и оквирни временски рок потребан за усаглашавање домаћег права са правом ЕУ.
Тиме ће се дефинисати полазне основе две стране за вођење приступних преговора. На основу скрининга Европска комисија ће одредити мерила која је неопходно испунити како би започели преговори у појединим поглављима.
Основни принцип приступних преговора јесте да ништа није договорено док последња ствар није договорена. То значи да ће се током преговора појединачна поглавља затварати само привремено. Када се и последње поглавље привремено затвори, тада ће се приступити изради споразума о приступању ЕУ. Тим споразумом ће бити дефинисани услови под којима Србија улази у чланство ЕУ. Споразум о приступању Србије ЕУ биће потребно да ратификују све државе чланице ЕУ, њих 28 и Република Србија.
Дакле, преговори представљају изузетно сложен посао који ће изискивати велико залагање и труд читавог друштва. Сама Европска комисија је у мишљењу о захтеву Србије за пријем у ЕУ од 2011. године, рекла да Србија у 28 од 33 поглавља може достићи стандарде ЕУ у року од пет година.
Зато морамо бити амбициозни, али и ефикасни и тежити брзом напретку у преговорима и њиховом брзом затварању у року који није нереалан. Циљ Србије мора бити да на крају ових преговора, постане не само једна у низу држава које су приступиле ЕУ, већ да буде успешна држава чланица, која ће својим проактивним приступом и капацитетима доприносити даљем развоју ЕУ и њених политика.
Србија ће у ЕУ бити равноправни саговорник свим државама чланицама, а њени грађани равноправни у својим правима са грађанима других држава чланица. Наш циљ је да што пре завршимо данас отворене преговоре, да завршимо у што краћем року од 4,5 година. О томе говори и наша жеља да то урадимо што пре. У наредне две недеље у Србији ће боравити председник Европског савета Херман ван Ромпај, затим висока представница ЕУ Кетрин Ештон, а након тога и европски комесар за проширење Штефан Филе, са техничким тимовима за преговоре, где ћемо се договорити о даљем раду.
Србија од данас почиње припреме за почетак преговора о приступању ЕУ. Велики део институција које су нам потребне у преговорима већ су успостављене или их је потребно прилагодити новим изазовима. Наша администрација је већ организована за преговоре у 35 радних група, од којих је свака задужена за једно од 35 поглавља европског законодавства. Она ће играти централну улогу у преговорима.
Један од кључних корака у наредном периоду биће именовање главног преговарача и формирање преговарачког тима, затим утврђивање процедура за вођење свих фаза приступних преговора, као и даље јачање капацитета државне управе за вођење преговора.
Преговоре ћемо водити на транспарентан, отворен начин, са јасно дефинисаним позицијама за свако од 35 поглавља. Имајући у виду да је Србија релативно мала држава, мораћемо да укључимо све расположиве људске потенцијале у процес преговора. Приликом дефинисања наших преговарачких позиција трудићемо се да укључимо све заинтересоване актере. Транспарентност је веома важна, с обзиром на то да ће оно што договоримо у току преговора имати директне последице на свакодневни живот грађана, али и на нашу привреду, коју морамо да припремимо за изазове будућег учешћа на заједничком тржишту ЕУ.
Ове изазове треба прихватити и као велику шансу да се унапреди конкурентност домаће привреде и да се прилагоди условима пословања развијених европских земаља. Преговори који су пред нама омогућиће даљу модернизацију државе и друштва. То је оно што грађани Србије и ми, као Влада, од овог процеса очекујемо. Зато чланство у ЕУ не схватамо као циљ, сам по себи, већ као најбоље средство за јачање и развој Србије.
Даме и господо, датум смо добили. Сада за ову Владу, за сваког грађанина Србије, предстоји онај тежи и важнији део. Европа је пред вратима, али није још у Србији. Преговори који нам предстоје начин су да она уђе у Србију. Ми сами, наш рад и наша посвећеност и наш напредак начин су да она ту и остане. Онолико колико ми будемо у стању да будемо Европа, толико ће и Европа бити и овде. Европа, у сваком српском селу, у свакој српској глави и то као систем вредности, као скуп правила, закона, изграђених институција. То је следећи пројекат ове Владе. То је циљ који морамо да остваримо.
Земља нам је мала, осиромашена, девестирана кроз године ратова, санкција, накарадне транзиције. На неки начин, на нама је да је изградимо из почетка, баш кроз примену европских норми, принципа и стандарда, кроз јачање институција, како би људи поново веровали у институције и како би оне служиле својој основној сврси, пружању заштите, сигурности и услуге грађанима.
Датум је само почетак пута. Пут ће бити дугачак и тежак а трасе на њему, међе и границе одређиваће само један фактор, резултат који постижемо. Тај резултат је разлог због којег ће ова Влада, од данас, на неки начин бити у сталном заседању. Једино ће тај резултат, као што смо до сада говорили, бити услов функционисања ове Владе Србије. Другим речима, датум не може и неће бити алиби за рад ове Владе. Датум је управо супротно, разлог да погледамо шта можемо да радимо још боље. То је, једноставно, неминовност, последица и то добра наше промењене свести и спремности да добар резултат истог тренутка када га постигнемо одмах заборавимо и окренемо се новом циљу. Тај нови циљ је модернија, праведнија, напреднија, ефикаснија, уређенија и богатија Србија. Тај нови циљ су нова радна места и покретање давно заустављене привреде, повећање стандарда и уређивање апсолутно свих друштвених области, од економије до културе. Једном речју, нови циљ је европеизација у најбољем смислу те речи, у оном који подразумева одговорност и то ону која је заједничка, а опет правилно распоређена на институције, носиоце функција, друштвене групе и грађане.
Сада када смо добили датум треба да се суочимо са сопственим слабостима, недостацима и проблемима, са свим што јесмо и са свиме што нисмо. Ништа боље од тога није могло да нам се догоди. Коначно ћемо добити прилику да градимо Србију коју заслужујемо. Убеђен сам зато да је овај Видовдан, наш празник, који можда први пут у нашој историји дочекујемо са добрим вестима за наше грађане, нарочито за потомства.
Зато још једном, срећан Видовдан, са жељом да што пре завршимо данас, започете преговоре за чланство Србије у Еврпској унији.
-
Београд, 25. децембар 2024.Честитка премијера припадницима јеврејске заједнице поводом...
-
Београд, 25. децембар 2024.Вучевић упутио саучешће Влади Азербејџана поводом авионске...
-
Београд, 24. децембар 2024.За очување одрживог привредног раста неопходан наставак улагања...
-
Београд, 24. децембар 2024.Ове године у области здравства остварени значајни резултати
-
Београд, 24. децембар 2024.Честитка Вучевића поводом Божића по грегоријанском календару
-
Београд, 23. децембар 2024.Агилнији приступ дипломатско-конзуларних представништава у...
-
Крушевац, 22. децембар 2024.Отварање нове деонице ауто-пута велики дан за Расински и Рашки...
-
Београд, 20. децембар 2024.Студенти који не учествују у блокадама имају право да полажу...
-
Београд, 20. децембар 2024.Вучевић изразио саучешће породици ученика страдалог у нападу у...
-
Београд, 18. децембар 2024.Сарадња са АФД-ом на јачању српске привреде