П:
О:
Читај ми
Примена бриселског споразума и реформе кључни за евроинтеграције Србије
Београд,
2. септембар 2013.
Шеф преговарачког тима Републике Србије за преговоре о чланству у Европској унији (ЕУ) Тања Мишчевић рекла је данас да су примена бриселског споразума и напредак у реформама од кључног значаја за наставак процеса европских интеграција Србије.
Мишчевић је у интервјуу за Радио Слободна Европа оценила да је могуће убрзати европске интеграције Србије, али и нагласила да политички успех у имплементацији бриселског споразума, без напретка у реформама, неће донети велики напредак.
Морамо бити свесни чињенице да су спровођење бриселског споразума и рокови суштински део за отварање преговора. Али, не само то. Увек подсећам на чињеницу да сви реформски процеси у земљи морају да буду испуњени јер нас врло брзо чека и извештај Европске комисије о напретку, указала је она.
Мишчевић, која је јуче прихватила понуду првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да преузме место шефа преговарачког тима Србије са ЕУ, сматра да у Србији постоји решеност да се испуне рокови за примену бриселског споразума, што ће, уз реформе у земљи, бити кључно за позитиван извештај Европске комисије у октобру.
На питање да ли је сигурна да ће Србији у јануару наредне године бити потврђен датум за почетак приступних преговора, она је навела да о роковима не размишља, али и истакла да не би прихватила место шефа преговарачког тима да није сигурна да је могуће урадити нешто у том смислу и убрзати процес интеграција.
Наш посао јесте да се трудимо да и имплементацију бриселског споразума и све задатке који су неопходни у реформском процесу, урадимо на најбољи могући начин, истакла је Мишчевић.
Према њеним речима, поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, основних права и безбедности, а која ће прва бити отворена у преговорима, представљају питања која су у великој мери обликовала и процес преговора и чланство неких држава чланица ЕУ.
Говорећи о поглављу 35, које се односи на Косово и Метохију, она је указала да то питање не може да буде завршено ни отварањем преговора, нити у првим годинама, с обзиром на то да је реч о питању које ће нас у континуитету стално пратити.
Има области, како је истакла, на које се мора обратити посебна пажња, као што је заштита животне средине, која ће вероватно бити најобимнија, најтежа и најкомпликованија област и у самим преговорима, али ту су и реформа правосуђа, као и административне реформе.
Мишчевић је, говорећи о томе да ли Брисел очекује што бржи одговор на приговор о 24 спорне приватизације, навела да се ствари решавају у правцу давања одговора, а да улога главног преговарача и јесте у томе да подсећа и да има стални увид у области које евентуално могу да представљају проблем.
Морамо бити свесни чињенице да су спровођење бриселског споразума и рокови суштински део за отварање преговора. Али, не само то. Увек подсећам на чињеницу да сви реформски процеси у земљи морају да буду испуњени јер нас врло брзо чека и извештај Европске комисије о напретку, указала је она.
Мишчевић, која је јуче прихватила понуду првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да преузме место шефа преговарачког тима Србије са ЕУ, сматра да у Србији постоји решеност да се испуне рокови за примену бриселског споразума, што ће, уз реформе у земљи, бити кључно за позитиван извештај Европске комисије у октобру.
На питање да ли је сигурна да ће Србији у јануару наредне године бити потврђен датум за почетак приступних преговора, она је навела да о роковима не размишља, али и истакла да не би прихватила место шефа преговарачког тима да није сигурна да је могуће урадити нешто у том смислу и убрзати процес интеграција.
Наш посао јесте да се трудимо да и имплементацију бриселског споразума и све задатке који су неопходни у реформском процесу, урадимо на најбољи могући начин, истакла је Мишчевић.
Према њеним речима, поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, основних права и безбедности, а која ће прва бити отворена у преговорима, представљају питања која су у великој мери обликовала и процес преговора и чланство неких држава чланица ЕУ.
Говорећи о поглављу 35, које се односи на Косово и Метохију, она је указала да то питање не може да буде завршено ни отварањем преговора, нити у првим годинама, с обзиром на то да је реч о питању које ће нас у континуитету стално пратити.
Има области, како је истакла, на које се мора обратити посебна пажња, као што је заштита животне средине, која ће вероватно бити најобимнија, најтежа и најкомпликованија област и у самим преговорима, али ту су и реформа правосуђа, као и административне реформе.
Мишчевић је, говорећи о томе да ли Брисел очекује што бржи одговор на приговор о 24 спорне приватизације, навела да се ствари решавају у правцу давања одговора, а да улога главног преговарача и јесте у томе да подсећа и да има стални увид у области које евентуално могу да представљају проблем.
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком