П:
О:
Читај ми
Миграциони трендови у југоисточној Европи
Београд,
16. септембар 2013.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је према подацима Светске банке, више од 17 милиона становника југоисточне Европе у 2010. години живело у иностранству.
У саопштењу се наводи да је овај регион главни регион исељавања европских, северноамеричких и руских миграторних система што у битној мери утиче на демографску и економску ситуацију као и на тржишта рада земаља из којих се становништво сели.
Регион са релативно ниском стопом рађања све више и више зависи од новчаних пошиљки миграната: у случају Албаније и Молдавије, 10 одсто БДП се обезбеђује новцем који шаљу мигранти кући.
Истовремено, многа стара друштва у Европи ослањају се на радну снагу миграната.
Миграторна кретања становништва, данас и на нивоу Србије представљају значајан демографски и друштвени феномен, с обе своје компоненте: имиграцијом и емиграцијом.
За државу на раскрсници миграционих кретања, од кључног је значаја да процени, на основу стратегија заснованих на поузданим подацима, како да се бави питањима везаним за миграције, почевши од статуса избеглица до одлива мозгова, од интегрисања миграната до коришћења дознака, од инвестиција повратника до улоге дијаспоре у развоју Србије.
Док су државе ЕУ уложиле значајан напор на хармонизовању њихових система за производњу статистичких података, Србија, као и многе друге државе региона југоисточне Европе, може да обезбеди мало упоредивих податка о процесима миграција.
Детаљније информације о миграционим трендовима можете погледати у прилогу.
Регион са релативно ниском стопом рађања све више и више зависи од новчаних пошиљки миграната: у случају Албаније и Молдавије, 10 одсто БДП се обезбеђује новцем који шаљу мигранти кући.
Истовремено, многа стара друштва у Европи ослањају се на радну снагу миграната.
Миграторна кретања становништва, данас и на нивоу Србије представљају значајан демографски и друштвени феномен, с обе своје компоненте: имиграцијом и емиграцијом.
За државу на раскрсници миграционих кретања, од кључног је значаја да процени, на основу стратегија заснованих на поузданим подацима, како да се бави питањима везаним за миграције, почевши од статуса избеглица до одлива мозгова, од интегрисања миграната до коришћења дознака, од инвестиција повратника до улоге дијаспоре у развоју Србије.
Док су државе ЕУ уложиле значајан напор на хармонизовању њихових система за производњу статистичких података, Србија, као и многе друге државе региона југоисточне Европе, може да обезбеди мало упоредивих податка о процесима миграција.
Детаљније информације о миграционим трендовима можете погледати у прилогу.
-
Зрењанин, 13. септембар 2024.Почиње серијска производња гума у фабрици „Линглонгˮ у...
-
Београд, 13. септембар 2024.У наредних седам дана цене горива ниже за три динара
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Важност повезивања српског и канадског стартап екосистема
-
Београд/Торонто, 11. септембар 2024.Јачање сарадње са водећим иновационим центром у Канади
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине