П:
О:
Читај ми
Бржа приватизација предузећа охрабриће потенцијалне улагаче
Београд,
31. јануар 2005.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" уочи првих 100 дана свог министарског мандата говори о инвестиционим очекивањима у овој години, смањењу јавне потрошње и споразуму о извозу текстила у земље Европске уније. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
Милан Париводић
Приватизација:
– Приватизација је најбољи одговор на наше економске проблеме. Али не било каква, већ хитна и брза. Питање брзине за мене је испред питања цене по којој се предузећа продају.
Денационализација:
– Ниједна земља неће бити озбиљно схваћена ако легализује крађу. Свестан сам да држава није у могућности да у потпуности надокнади одузето, али је нека сатисфакција могућа. Румуни су тако урадили. Одлучили су, рецимо, да врате 5 станова максимум, али су их вратили. А грађани који су деведесетих откупили станове, немају разлога за забринутост због денационализације. Њихова својина је заштићена.
Инвестициона очекивања у овој години:
– Стотине милиона долара доћи ће већ у наредних неколико месеци само од две-три трансакције у банкарском сектору и продаје предузећа на тендерима крајем године.
Инвестиције: – Сем отклањања препрека маркираних у Акционом плану из маја прошле године од административних, правних, у судском систему до земљишних питања, које, испоставило се, понајвише муче инвеститоре, неопходно је да успоставимо и нове механизме подстицања и привлачења страних инвеститора које су наши конкуренти из окружења већ увели. Како су порески подстицаји корисни, али недовољни, судећи по решењима уписаним у Националну стратегију за подстицање инвестиција, на којој се сада ради, Србија за улагаче спрема и неке "специјалитете". Први је увођење јединственог шалтера по систему "one-stop-shop" да би се помогло инвеститорима у савладавању превеликог администрирања, а други – пројекат индустријских паркова (разрађује се посебним законом) на темељу "изванредног словачког, мађарског, чешког и румунског искуства".
Смањење јавне потрошње:
– Омеђени смо правним обавезама да не уводимо мере заштите изнад садашњег нивоа, индустријска потка нам је слаба и једини прави одговор на спољнотрговински дефицит по мени је управо брза приватизација, а најбољи подстицај српском извозу привлачење страних улагања која ће обезбедити и капитал, који немамо, и бољи менаџмент и нове производе за светско тржиште и извозне канале. То нам потврђује и искуство већ приватизованих фирми у које су ушли они прави стратешки партнери - мултинационалне компаније. Стога је веома важно да негујемо постојеће инвеститоре од којих долазе и највећа улагања и који могу бити најбољи амбасадори ове земље у подстицању нових улагача.
Зелено светло за студију изводљивости до краја марта:
– И прошлонедељни наставак сталног унапређеног дијалога потврдио је да смо испунили готово све услове постављене европским партнерством у области тржишног привредног система. Остају отворена само нека питања у области инфраструктуре квалитета.
Опасност од недавне реакције америчке администрације:
– Суспензијом техничке помоћи и укидањем још 10 милиона долара (раније ускраћено прво 13, па 16 милиона) хтели су да постигну ефекат шока и да пре 31. марта подигну тензију око Хашког трибунала. Да ли је то страшно? Није, јер доживљавали смо и много горе ствари. Да ли је добро? Сигурно да није добро кад Америка као највећа светска сила зауставља помоћ. Постојала је опасност да то буде почетак за нас неповољног развоја збивања у међународним финансијским институцијама на које САД имају преовлађујући утицај. Међутим, најновији догађаји наговештавају да до тога неће доћи па можемо да очекујемо и обнављање аранжмана са ММФ-ом.
Текстил од јуна
- Након што споразум буде потврђен и у ЕУ и пошто се, како се очекује крајем марта, и званично потпише, наша Скупштина би требало да га ратификује и о томе обавести Унију. То би се, најреалније, могло десити у априлу када би почео да тече рок из уговора. А у уговору је записано да ступа на снагу првог дана другог месеца од дана обавештења.
– Приватизација је најбољи одговор на наше економске проблеме. Али не било каква, већ хитна и брза. Питање брзине за мене је испред питања цене по којој се предузећа продају.
Денационализација:
– Ниједна земља неће бити озбиљно схваћена ако легализује крађу. Свестан сам да држава није у могућности да у потпуности надокнади одузето, али је нека сатисфакција могућа. Румуни су тако урадили. Одлучили су, рецимо, да врате 5 станова максимум, али су их вратили. А грађани који су деведесетих откупили станове, немају разлога за забринутост због денационализације. Њихова својина је заштићена.
Инвестициона очекивања у овој години:
– Стотине милиона долара доћи ће већ у наредних неколико месеци само од две-три трансакције у банкарском сектору и продаје предузећа на тендерима крајем године.
Инвестиције: – Сем отклањања препрека маркираних у Акционом плану из маја прошле године од административних, правних, у судском систему до земљишних питања, које, испоставило се, понајвише муче инвеститоре, неопходно је да успоставимо и нове механизме подстицања и привлачења страних инвеститора које су наши конкуренти из окружења већ увели. Како су порески подстицаји корисни, али недовољни, судећи по решењима уписаним у Националну стратегију за подстицање инвестиција, на којој се сада ради, Србија за улагаче спрема и неке "специјалитете". Први је увођење јединственог шалтера по систему "one-stop-shop" да би се помогло инвеститорима у савладавању превеликог администрирања, а други – пројекат индустријских паркова (разрађује се посебним законом) на темељу "изванредног словачког, мађарског, чешког и румунског искуства".
Смањење јавне потрошње:
– Омеђени смо правним обавезама да не уводимо мере заштите изнад садашњег нивоа, индустријска потка нам је слаба и једини прави одговор на спољнотрговински дефицит по мени је управо брза приватизација, а најбољи подстицај српском извозу привлачење страних улагања која ће обезбедити и капитал, који немамо, и бољи менаџмент и нове производе за светско тржиште и извозне канале. То нам потврђује и искуство већ приватизованих фирми у које су ушли они прави стратешки партнери - мултинационалне компаније. Стога је веома важно да негујемо постојеће инвеститоре од којих долазе и највећа улагања и који могу бити најбољи амбасадори ове земље у подстицању нових улагача.
Зелено светло за студију изводљивости до краја марта:
– И прошлонедељни наставак сталног унапређеног дијалога потврдио је да смо испунили готово све услове постављене европским партнерством у области тржишног привредног система. Остају отворена само нека питања у области инфраструктуре квалитета.
Опасност од недавне реакције америчке администрације:
– Суспензијом техничке помоћи и укидањем још 10 милиона долара (раније ускраћено прво 13, па 16 милиона) хтели су да постигну ефекат шока и да пре 31. марта подигну тензију око Хашког трибунала. Да ли је то страшно? Није, јер доживљавали смо и много горе ствари. Да ли је добро? Сигурно да није добро кад Америка као највећа светска сила зауставља помоћ. Постојала је опасност да то буде почетак за нас неповољног развоја збивања у међународним финансијским институцијама на које САД имају преовлађујући утицај. Међутим, најновији догађаји наговештавају да до тога неће доћи па можемо да очекујемо и обнављање аранжмана са ММФ-ом.
Текстил од јуна
- Након што споразум буде потврђен и у ЕУ и пошто се, како се очекује крајем марта, и званично потпише, наша Скупштина би требало да га ратификује и о томе обавести Унију. То би се, најреалније, могло десити у априлу када би почео да тече рок из уговора. А у уговору је записано да ступа на снагу првог дана другог месеца од дана обавештења.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација