П:
О:
Читај ми
Од 2014. године систем обавезне контроле корисника државних подстицаја
Београд,
13. новембар 2013.
Министарство привреде Владе Републике Србије саопштило је да се након објављивања да Предлог буџета за 2014. годину предвиђа гашење Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) и формирање одсека у Министарству привреде који ће обављати послове у надлежности ове агенције у јавности појавило низ неистинитих информација и тумачења везаних за рад те агенције и евентуалне последице које би могло да има њено укидање.
У саопштењу се наводи да Министарство привреде од формирања покушава да утврди стварно стање са субвенцијама инвеститорима за отварање радних места, али више од два месеца СИЕПА није у стању да утврди тачан број нових радних места која су инвеститори отворили уз подстицаје из буџета Републике Србије.
Ни за једно предузеће коме је СИЕПА одобрила субвенцију не постоји податак о капиталу и броју запослених у тренутку потписивања уговора.
У протеклом периоду није извршена ниједна формална или материјална контрола код инвеститора који су користили субвенције за отварање нових радних места.
То доказује да нико никада у држави није контролисао око 240 предузећа којима су исплаћене субвенције, а међу тим предузећима су 163 активна пројекта, 56 пројеката у систему мониторинга одржавања броја запослених и 22 пројекта која су формално окончана.
У јавности презентованим подацима о „око 55.000 радних места отворених на основу досадашњих уговора потписаних са инвеститорима“ изостављено је да су у ту бројку урачуната непостојећа, а уговорена 8.162 радна места код 35 инвеститора са којима је држава раскинула уговор о подстицајима.
Такође, од „преостала“ потенцијална 47.882 радна места, урачунато је и свих 31.785 још непостојећих радних места која су инвеститори у обавези да отворе у наредном периоду према 163 уговорена активна пројекта.
Међутим, за та радна места која су по уговорима и извештајима отворена није извршена провера какво је стање у односу на дан потписивања уговора. Неспорно је отворено 11.929 радних места у 56 пројеката у систему мониторинга одржавања броја запослених и 4.168 у 22 пројекта која су формално окончана.
Из наведеног се може закључити да је тих 16.097 новоотворених радних места далеко мање од презентованих 55.000 радних места.
Интерном анализом утврђено је да је било и случајева да је предузеће угашено, сви запослени привремено на један дан пријављени у Националној служби за запошљавање, да би се одмах сутрадан запослили код инвеститора уз подстицаје.
Тако су многи инвеститори, уз поклоњено предузеће, добијали и значајну финансијску подршку државе, што значи да се не ради ни о свим заиста новим радним местима.
СИЕПА је одмах након формирања садашњег Министарства привреде у септембру ове године доставила велики број извештаја инвеститора који треба да се контролишу, уз објашњење да то до тада није рађено, јер тадашње Министарство финансија и привреде никада није донело Правилник о контроли, који је по Уредби било неопходно да донесе.
То потврђује да Национална служба за запошљавање није контролисала спровођење уговора са инвеститорима у делу о запошљавању, док Агенција за приватизацију није контролисала да ли су испуњене инвестиционе обавезе.
Такође, без икаквих критеријума и мерила оправданости, у 78 случајева извршено је анексирање основних уговора инвеститорима, продужавани рокови за испуњење обавеза, мењан начин исплате подстицаја и накнадно вршена ревизија раније одобрених инвестиционих пројеката и бизнис планова.
Нико није водио рачуна ни о трошку камата, јер инвеститори средства добијају унапред без камате.
Министарство привреде пре дванаест дана активирало је банкарске гаранције у осам случајева у којима инвеститори нису извршили уговорене обавезе и тиме покренула процедуру за повраћај у буџет 1.404.000 евра.
У многим другим случајевима није могуће повратити у буџет исплаћене субвенције, јер су банке које су гарантовале за уговорене обавезе, као што су Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд, у међувремену престале да постоје.
Одговорна лица у државним институцијама нису благовремено покренула питање замене гаранција, нити су исте пријавили као потраживање у стечајним поступцима.
Обавеза СИЕПА, према важећој Уредби Владе Републике Србије, била је да прати гаранције.
Донедавно су све гаранције и документација физички чуване искључиво у просторијама СИЕПА и Министарство привреде није имало увид у њих до 1. новембра, када је на захтев Министарства извршена записничка примопредаја гаранција.
Тада је констатовано да је тренутно ненаплативо око 20 гаранција вредних више од два милиона евра.
Сва остала документација о свим пројектима се такође налази у СИЕПА, тако да је једино ова агенција и могла да врши контролу.
Министарство привреде по први пут од септембра ове године захтева од инвеститора да документују поштовање уговора у тренутку подношења захтева за исплату подстицајних средстава.
Министарство је у више наврата од СИЕПА захтевало да пре достављања захтева за трансфер подстицајних средстава провери да ли инвеститор одступа од уговорене обавезе, што је СИЕПА одбијала да уради тврдећи да то није њихов посао.
Због тога ће Министарство привреде од 2014. године код свих уговора који су корисници државних подстицаја установити систем обавезне контроле за све време трајања уговором преузетих обавеза.
То би требало да спречи све облике евентуалних манипулација и злоупотреба новца пореских обвезника, заштити права радника и пружи додатну сигурност страним инвесторима у Србији.
Министарство привреде понавља да ће поштовати све закључене уговоре у којима су инвеститори испунили обавезе за које су добили подстицаје.
За исплату преузетих обавеза на основу подстицаја за нова радна места у буџету Министарства привреде за 2014. годину предвиђено је око пет милијарди динара.
Табелу са свим детаљним подацима о подстицајима, инвестицијама и радним местима можете погледати у прилогу.
Ни за једно предузеће коме је СИЕПА одобрила субвенцију не постоји податак о капиталу и броју запослених у тренутку потписивања уговора.
У протеклом периоду није извршена ниједна формална или материјална контрола код инвеститора који су користили субвенције за отварање нових радних места.
То доказује да нико никада у држави није контролисао око 240 предузећа којима су исплаћене субвенције, а међу тим предузећима су 163 активна пројекта, 56 пројеката у систему мониторинга одржавања броја запослених и 22 пројекта која су формално окончана.
У јавности презентованим подацима о „око 55.000 радних места отворених на основу досадашњих уговора потписаних са инвеститорима“ изостављено је да су у ту бројку урачуната непостојећа, а уговорена 8.162 радна места код 35 инвеститора са којима је држава раскинула уговор о подстицајима.
Такође, од „преостала“ потенцијална 47.882 радна места, урачунато је и свих 31.785 још непостојећих радних места која су инвеститори у обавези да отворе у наредном периоду према 163 уговорена активна пројекта.
Међутим, за та радна места која су по уговорима и извештајима отворена није извршена провера какво је стање у односу на дан потписивања уговора. Неспорно је отворено 11.929 радних места у 56 пројеката у систему мониторинга одржавања броја запослених и 4.168 у 22 пројекта која су формално окончана.
Из наведеног се може закључити да је тих 16.097 новоотворених радних места далеко мање од презентованих 55.000 радних места.
Интерном анализом утврђено је да је било и случајева да је предузеће угашено, сви запослени привремено на један дан пријављени у Националној служби за запошљавање, да би се одмах сутрадан запослили код инвеститора уз подстицаје.
Тако су многи инвеститори, уз поклоњено предузеће, добијали и значајну финансијску подршку државе, што значи да се не ради ни о свим заиста новим радним местима.
СИЕПА је одмах након формирања садашњег Министарства привреде у септембру ове године доставила велики број извештаја инвеститора који треба да се контролишу, уз објашњење да то до тада није рађено, јер тадашње Министарство финансија и привреде никада није донело Правилник о контроли, који је по Уредби било неопходно да донесе.
То потврђује да Национална служба за запошљавање није контролисала спровођење уговора са инвеститорима у делу о запошљавању, док Агенција за приватизацију није контролисала да ли су испуњене инвестиционе обавезе.
Такође, без икаквих критеријума и мерила оправданости, у 78 случајева извршено је анексирање основних уговора инвеститорима, продужавани рокови за испуњење обавеза, мењан начин исплате подстицаја и накнадно вршена ревизија раније одобрених инвестиционих пројеката и бизнис планова.
Нико није водио рачуна ни о трошку камата, јер инвеститори средства добијају унапред без камате.
Министарство привреде пре дванаест дана активирало је банкарске гаранције у осам случајева у којима инвеститори нису извршили уговорене обавезе и тиме покренула процедуру за повраћај у буџет 1.404.000 евра.
У многим другим случајевима није могуће повратити у буџет исплаћене субвенције, јер су банке које су гарантовале за уговорене обавезе, као што су Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд, у међувремену престале да постоје.
Одговорна лица у државним институцијама нису благовремено покренула питање замене гаранција, нити су исте пријавили као потраживање у стечајним поступцима.
Обавеза СИЕПА, према важећој Уредби Владе Републике Србије, била је да прати гаранције.
Донедавно су све гаранције и документација физички чуване искључиво у просторијама СИЕПА и Министарство привреде није имало увид у њих до 1. новембра, када је на захтев Министарства извршена записничка примопредаја гаранција.
Тада је констатовано да је тренутно ненаплативо око 20 гаранција вредних више од два милиона евра.
Сва остала документација о свим пројектима се такође налази у СИЕПА, тако да је једино ова агенција и могла да врши контролу.
Министарство привреде по први пут од септембра ове године захтева од инвеститора да документују поштовање уговора у тренутку подношења захтева за исплату подстицајних средстава.
Министарство је у више наврата од СИЕПА захтевало да пре достављања захтева за трансфер подстицајних средстава провери да ли инвеститор одступа од уговорене обавезе, што је СИЕПА одбијала да уради тврдећи да то није њихов посао.
Због тога ће Министарство привреде од 2014. године код свих уговора који су корисници државних подстицаја установити систем обавезне контроле за све време трајања уговором преузетих обавеза.
То би требало да спречи све облике евентуалних манипулација и злоупотреба новца пореских обвезника, заштити права радника и пружи додатну сигурност страним инвесторима у Србији.
Министарство привреде понавља да ће поштовати све закључене уговоре у којима су инвеститори испунили обавезе за које су добили подстицаје.
За исплату преузетих обавеза на основу подстицаја за нова радна места у буџету Министарства привреде за 2014. годину предвиђено је око пет милијарди динара.
Табелу са свим детаљним подацима о подстицајима, инвестицијама и радним местима можете погледати у прилогу.
-
Зрењанин, 13. септембар 2024.Почиње серијска производња гума у фабрици „Линглонгˮ у...
-
Београд, 13. септембар 2024.У наредних седам дана цене горива ниже за три динара
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Важност повезивања српског и канадског стартап екосистема
-
Београд/Торонто, 11. септембар 2024.Јачање сарадње са водећим иновационим центром у Канади
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине