П:
О:
Читај ми
Раст потражње за домаћим производима
Београд,
5. фебруар 2005.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" говорио је о ценама комуналних услуга, ПДВ-у, стандарду грађана и ефектима кампање "Купујмо домаће". Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор.
О ценама комуналних услуга:
- Представници локалне самоуправе и Владе Србије убудуће ће по свој прилици морати да сарађују када су у питању цене комуналних услуга. Размишља се да се у Закон о ценама угради и уредба која би подразумевала претходну сагласност Владе за повећање ових цена. У готово свим земљама Европе и окружења уграђена је таква сагласност, као и специјализоване регулаторне агенције које одређују политику цена.
Мере Министарства трговине за спречавање монополског понашања комуналних предузећа:
- Наш циљ је да се не пређе оквир макроекономске политике и стабилности цена у пројектованим границама од 9,1 одсто за 2005. годину. Нема дилеме да један облик претходне контроле, када је реч о поскупљењу ових услуга, треба да постоји и због монополске природе ових предузећа. На састанку градоначелника у Влади Србије договорено је да се још једном са представницима Министарства финансија и потпредседником Владе Мирољубом Лабусом анализира структура трошкова у комуналним предузећима.
Која комунална предузећа су у претходном периоду предњачила у неоправданом подизању цена својих услуга?
- Анализе трошкова на основу достављених ценовника се још раде и подаци ће тек бити објављени. Све што је до сада поскупело од комуналија, осим у неколико екстремних случајева, биће верификовано. Али то подразумева да до краја године не буде више повећања цена. Истина, није било свуда речи о неодговорном понашању самоуправе, нити да се политички "минира" Влада, или пак руши општи ниво цена. Има случајева где и по две године није дошло до промене ценовника. Али, има и оних који су уградили нове цене нафте, мазута, гаса, а има и управа које су укалкулисале ефекат ПДВ-а у пуном износу, као и оних који то нису. У Крагујевцу је, на пример, дошло до минималног повећања цена, док је управа града Београда, узела у обзир и ефекте инфлације, ПДВ-а и повећања цена горива.
Ако остану најављене цене комуналних услуга, колико ће се то одразити на стандард и потрошачку корпу?
- Комуналне услуге утичу на општи ниво цена. Нема сумње да ће то утицати на куповну моћ становништва. Ипак, не мора да значи да ће и резултирати смањењем куповне моћи. Могуће је да ће доћи до раста плата који би компензовао ефекат повећања цена.
Увођење ПДВ-а и његови ефекти:
- До неког спектакуларног раста цена, како се очекивало, није дошло. Прве процене говоре да је ефекат на ниво цена неутралан. За одређени број производа и услуга дошло је до смањивања опорезивања са 20 на 18 одсто. Ти производи у укупној структури учествују са око 73 одсто. За четвртину производа, око 26 одсто роба, који раније нису били неопорезовани уведена је посебна стопа од 8 одсто. То су: хлеб, млеко, месо, шећер, јестиво уље, затим вештачка ђубрива, уџбеници, комуналне услуге. С једне стране, нафта и њени деривати су појефтинили за два одсто, а са друге један број артикала је поскупео. Када је реч о услугама, ПДВ је у многим случајевима уграђен у пуном износу у цене, али предвиђен је и повраћај новца, па уместо 8 одсто, раст цена не би требало да премаши три до 5 процената.
О "Ц маркету":
- Када је реч о "Ц маркету", сва друга министарства имала су више могућности од нас да се умешају у ту приватизацију. Ствар се много исполитизовала, дигла се велика прашина, а Влада је ту у врло деликатној ситуацији. Мора да балансира између спасавања домаће фирме и правила приватизације и иностране конкуренције. Не може на силу да спречи процес преузимања акција јер би тако навукла "на врат" ЕУ и дала лош сигнал страним инвеститорима. Влада је можда могла да понуди кредитна средства и помогне домаћој привреди да се организује и обезбеди конкурентну понуду у односу на "Меркатор" или неког другог. То је политика коју је, на пример, спроводила словеначка влада. Али, наша влада очито није имала финансијских могућности да тако реагује. Како је овај случај тренутно "замрзнут" јер је процес у надлежности Трговинског суда, има још времена да можда Влада промени свој став.
Ефекти кампање "Купујмо домаће":
- Према дописима наших произвођача и трговина, укључујући ту и анкету 100 наших најпродаванијих производа, порасло је учешће продаје домаћих производа код свих трговинских ланаца. Скочила је тражња за домаћом робом. Ангажовали смо маркетиншку агенцију која је креирала упитник којим ће се системски, месечно, пратити склоности наших потрошача. На пролеће крећемо са спотом, али је проблем што немамо ни динара за ту акцију која би имала много медијских ефеката. Ово је зато апел свим домаћим фирмама да својим донацијама помогну акцију.
О могућности смањења економског дефицита у спољнотрговинској размени:
- Последњи месеци 2004. године показали су тенденцију смањења тог дефицита. Та тенденција је и резултат стимулисања извозника, као и мера које је Влада предузела да би легализовала део прихода који, на пример, остварују наши грађевинари, али га не приказују као девизни прилив. Ту су и нека ограничења, попут оних за увоз аутомобила, одређене мере ванцаринске заштите које су примењене за текстилне производе из Кине, Турске... Уз то, постоји и благи помак конкурентности наше привреде.
Мере Министарства трговине за спречавање монополског понашања комуналних предузећа:
- Наш циљ је да се не пређе оквир макроекономске политике и стабилности цена у пројектованим границама од 9,1 одсто за 2005. годину. Нема дилеме да један облик претходне контроле, када је реч о поскупљењу ових услуга, треба да постоји и због монополске природе ових предузећа. На састанку градоначелника у Влади Србије договорено је да се још једном са представницима Министарства финансија и потпредседником Владе Мирољубом Лабусом анализира структура трошкова у комуналним предузећима.
Која комунална предузећа су у претходном периоду предњачила у неоправданом подизању цена својих услуга?
- Анализе трошкова на основу достављених ценовника се још раде и подаци ће тек бити објављени. Све што је до сада поскупело од комуналија, осим у неколико екстремних случајева, биће верификовано. Али то подразумева да до краја године не буде више повећања цена. Истина, није било свуда речи о неодговорном понашању самоуправе, нити да се политички "минира" Влада, или пак руши општи ниво цена. Има случајева где и по две године није дошло до промене ценовника. Али, има и оних који су уградили нове цене нафте, мазута, гаса, а има и управа које су укалкулисале ефекат ПДВ-а у пуном износу, као и оних који то нису. У Крагујевцу је, на пример, дошло до минималног повећања цена, док је управа града Београда, узела у обзир и ефекте инфлације, ПДВ-а и повећања цена горива.
Ако остану најављене цене комуналних услуга, колико ће се то одразити на стандард и потрошачку корпу?
- Комуналне услуге утичу на општи ниво цена. Нема сумње да ће то утицати на куповну моћ становништва. Ипак, не мора да значи да ће и резултирати смањењем куповне моћи. Могуће је да ће доћи до раста плата који би компензовао ефекат повећања цена.
Увођење ПДВ-а и његови ефекти:
- До неког спектакуларног раста цена, како се очекивало, није дошло. Прве процене говоре да је ефекат на ниво цена неутралан. За одређени број производа и услуга дошло је до смањивања опорезивања са 20 на 18 одсто. Ти производи у укупној структури учествују са око 73 одсто. За четвртину производа, око 26 одсто роба, који раније нису били неопорезовани уведена је посебна стопа од 8 одсто. То су: хлеб, млеко, месо, шећер, јестиво уље, затим вештачка ђубрива, уџбеници, комуналне услуге. С једне стране, нафта и њени деривати су појефтинили за два одсто, а са друге један број артикала је поскупео. Када је реч о услугама, ПДВ је у многим случајевима уграђен у пуном износу у цене, али предвиђен је и повраћај новца, па уместо 8 одсто, раст цена не би требало да премаши три до 5 процената.
О "Ц маркету":
- Када је реч о "Ц маркету", сва друга министарства имала су више могућности од нас да се умешају у ту приватизацију. Ствар се много исполитизовала, дигла се велика прашина, а Влада је ту у врло деликатној ситуацији. Мора да балансира између спасавања домаће фирме и правила приватизације и иностране конкуренције. Не може на силу да спречи процес преузимања акција јер би тако навукла "на врат" ЕУ и дала лош сигнал страним инвеститорима. Влада је можда могла да понуди кредитна средства и помогне домаћој привреди да се организује и обезбеди конкурентну понуду у односу на "Меркатор" или неког другог. То је политика коју је, на пример, спроводила словеначка влада. Али, наша влада очито није имала финансијских могућности да тако реагује. Како је овај случај тренутно "замрзнут" јер је процес у надлежности Трговинског суда, има још времена да можда Влада промени свој став.
Ефекти кампање "Купујмо домаће":
- Према дописима наших произвођача и трговина, укључујући ту и анкету 100 наших најпродаванијих производа, порасло је учешће продаје домаћих производа код свих трговинских ланаца. Скочила је тражња за домаћом робом. Ангажовали смо маркетиншку агенцију која је креирала упитник којим ће се системски, месечно, пратити склоности наших потрошача. На пролеће крећемо са спотом, али је проблем што немамо ни динара за ту акцију која би имала много медијских ефеката. Ово је зато апел свим домаћим фирмама да својим донацијама помогну акцију.
О могућности смањења економског дефицита у спољнотрговинској размени:
- Последњи месеци 2004. године показали су тенденцију смањења тог дефицита. Та тенденција је и резултат стимулисања извозника, као и мера које је Влада предузела да би легализовала део прихода који, на пример, остварују наши грађевинари, али га не приказују као девизни прилив. Ту су и нека ограничења, попут оних за увоз аутомобила, одређене мере ванцаринске заштите које су примењене за текстилне производе из Кине, Турске... Уз то, постоји и благи помак конкурентности наше привреде.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација