П:
О:
Читај ми
Важност доброг судства за пољопривреду
Београд,
5. фебруар 2005.
Министар пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић говорила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" о приватизацији у пољопривреди, прикључивању Европској унији, извозу меса у ЕУ и посети Сајму пољопривреде у Берлину. Званични сајт Владе преноси делове овог интервјуа.
Приватизација у пољопривреди:
- У Стратегији је предложено постојање предтендерских услова и на томе инсистирамо у разговорима са Агенцијом за приватизацију. Њима би било ограничено ко може да купи пољопривредно имање. Онај ко га купује, требало би да има неко искуство у пољопривредној производњи и да не купује зато да распрода зграде и некретнине, а онда да производи на такозваној државној земљи коју је добио приде. Али, пошто та приватизација већ траје, тешко је сада исправити све неправде. Имамо великих проблема када се, на пример, у селу прода хладњача или млин. Што је економски супер - тај неко добије три хиљаде хектара земље за мале паре, купи два "Џон Дира", отпусти раднике. То је економски профитабилно, али се јавља проблем како да забавите цело село. Можда је паметније да то буде мање профитабилно, а да село има где да предаје јабуку, да се пронађе неки модел како да се та хладњача користи заједнички. Овако ми преко мера за унапређење села правимо другу хладњачу, да би људи просто имали зашто да производе. Некако би требало све то осмислити, али не сме се зауставити приватизација и, докле год се не буде знало шта је чије, тешко да ће се ићи напред.
О посети Сајму пољопривреде у Берлину:
- Упозорили су ме да је врло важно бити на "Грине вохе" јер је тамо било више од 20 министара пољопривреде. Као што је важно нешто добро радити у пољопривреди, толико је добро да знају за вас, да знају шта радите, да се појављујете, да лобирате, да све познајете... Када вас лично познају, када отворено разговарате, врло је вероватно да ће подржати "вашу ствар" при одлучивању у Комисији. Сусрела сам се с домаћином из Немачке, министрима пољопривреде Холандије, Словеније, Словачке, Мађарске и другима који су углавном подржали нашу стратегију и рад. Најзанимљивије ми је било да из прве руке чујем како је протекла 2004. у новим чланицама ЕУ и каква су њихова искуства. Министар Словачке ми је рекао да су ове године у његовој земљи сви срећнији у пољопривреди - прва предност је што су порасле цене производа, а друга су директна плаћања која су 5 до 15 пута већа него што земља може сама себи да приушти. То је практично оно што ми треба да објашњавамо нашим произвођачима као најважнији разлог због кога морамо да уђемо у ЕУ - не зато што је модерно причати о томе, већ због нас, да направимо такве механизме да наше производе продамо по ценама које су више, а и да добијемо субвенције које су 5 до 15 пута веће.
Колико смо далеко од Европске уније?
- По мојој процени, ми смо тамо где су земље у транзицији биле 1992. године, али имајући у виду њихова искуства, која ми пратимо, можемо да сажмемо време које нам је потребно. Када би био направљен консензус да ми као Србија, ми као Влада, ми као друштво одлучимо да нам је циљ да се прикључимо ЕУ зато што тамо можемо боље да продамо наше производе, мислим да практично можемо да стигнемо и Хрватску, да заједно са њом уђемо у Унију. У то сам убеђена. Говорите само о пољопривреди?
- Па, и иначе. Пре свега, треба да постоји консензус. У многим земљама је пала влада првог дана по уласку у ЕУ, али су знали зашто то раде. Када сам питала Словенце која је била њихова најважнија одлука у пољопривреди на путу ка ЕУ, мислила сам да ће рећи да је то земљишна политика или прелазак на рурални развој. Сви су ућутали, а затим рекли: "Тренутак када смо се сви договорили да идемо тамо и да нам је то циљ". Свако ће да уради свој део посла. Када сам ишла на посао улицама пуним снега, размишљала сам о паралели између снега, који треба да се очисти, и Србије, пољопривреде и целог нашег друштва. Тајна је у томе да свако треба да узме лопату и да очисти испред своје куће јер тада ће нам бити проходнији пут. Исто је тако у пољопривреди - свако појединачно, од универзитета, стручних служби, министарстава, пољопривредника... треба да узме лопату и да очисти испред своје куће и, када сви то урадимо, биће нам лакше да ходамо. Прича о уласку у ЕУ није због тога да бисмо били у Унији, већ да би нама било лакше да ходамо. Како пољопривредници реагују на реформе?
- Чини ми се да и сами пољопривредни произвођачи све више разумеју о чему говоримо. У последњих неколико месеци након усвајања Стратегије јако сам охрабрена, сви који су добри, који желе напред, разумеју нас - не у свакој тачки, а можда ми нисмо у праву за сваки корак који урадимо - али мислим да већина разуме о чему причамо - да неће више бити "државе" или "Центрокопа" који ће све да купују, да нема руског тржишта које ће све да апсорбује, да једноставно свако мора да направи стратегију свог домаћинства, да размисли својом главом, на основу информација којима располаже и одлучи шта да производи, а не да чека да му министар каже "производи пшеницу или производи вишње". Мислим да све више произвођача потпуно разуме оно о чему причамо. Толико има добрих примера у Србији да ми је понекад жао што се не бавимо њима, него се стално нешто бавимо понављачима који сваке године исто сеју јер је то радио и њихов деда и мисле да то тако мора. О извозу меса у ЕУ:
- Кланице, њихово уређење и начин рада су један од приоритета наше управе за ветерину, а позитивна оцена ових објеката, којој се надамо од експерата из Управе за храну и ветерину ЕУ, отвориће нову перспективу сточарству и враћање наше индустрије меса на светско тржиште. Поред две постојеће кланице (Чајетина и Књажевац) очекујемо да ће Србија у другој половини ове године имати десетак објеката одобрених за извоз у ЕУ у којима ће, поред клања говеда, свиња и оваца, бити уведени и стандарди према којима ће Србија моћи да извози и производе од меса. Да ли ће приближавање ЕУ укинути стари, добри обичај свињокоља?
- Сагледавајући наше навике и обичаје, према Предлогу новог закона о ветеринарству у домаћинству биће дозвољено клање свиња, оваца, коза, живине и кунића само за сопствене потребе. Ово није само питање потребе усаглашавања са ЕУ, већ и потреба контролисаног клања, посебно свиња за које је обавезан преглед на трихинелозу и за сопствене потребе. У перспективи, сва клања животиња усмераваће се ка објектима у којима сви аспекти ризика могу да се контролишу. О шећерној афери:
- Мислим да смо то јако добро решили. Прва ствар коју сам урадила је да сам се спаковала, отишла у Брисел и рекла: "Добар дан, ја сам нови министар, криви смо за све. Хајде да видимо како ћемо то да решимо". И они су заиста били одушевљени. Мислим да смо изградили имиџ поверења - рекли смо "ево ми смо подигли све прелевмане у последње три године, можемо да разговарамо о томе да ли да их спуштамо, али врло је важно да разумете да је пољопривреда за нас главна економска грана и, ако се то упропасти, имаћете још веће проблеме са Србијом него што их сада имате". На какво сте реаговање наишли?
- Они су прво били одушевљени да виде да с друге стране постоји неки људски лик јер, по мојим информацијама, у раније три године покушали су да успоставе контакте и са друге стране нису имали никакав одговор. Просто, ми морамо да разумемо да је Европска комисија на нашој страни - она је између нас и земаља чланица и, ако ми Европској комисији дамо добре податке и сарађујемо с њима, они могу, на неки начин, нас да одбране од земаља чланица, ми онда побеђујемо. Тако се десило око шећера, где смо све податке које смо имали дали, образложили зашто је то важно за Србију, да је то једна од најпрофитабилнијих ратарских култура. Када спустите дискусију на ниво бројева и чињеница, све иде лако. То је у Србији велики проблем. Да се не гађамо великим изјавама, него да вратимо све на ниво бројева. О напретку у пољопривреди:
- Не може да постоји добра пољопривреда у лошој земљи, нити може све да ваља, само пољопривреда не. За пољопривреду је важније од добре године да имамо добро судство, школство, новинарство, да имамо економску стабилност, поштовану дипломатију, поштовање у свету, ефикасну администрацију... Од доброг трактора важнија је вера у себе, да схватимо да су мржња и завист страшна осећања, да схватамо да је знање једино што омогућава напредак, да схватимо да морамо бити бољи.
Важност доброг судства за пољопривреду:
- Све трансакције унутар продајног система су уговори, било мали или велики, сложени или једноставни, писани или усмени. Сигурни и применљиви уговори су најважнија ствар за развој пољопривредног тржишта. Несигурни и неприменљиви уговори стварају неповерење, неизвесност и понашање које је усмерено против поштеног трговца било да је он произвођач, прерађивач, трговац или велетрговац. Решење ових проблема захтева хитну пажњу јер, ако пољопривредник чека на наплату 1.090 дана, ма нема тог ко то може да издржи у пољопривреди.
О посети Сајму пољопривреде у Берлину:
- Упозорили су ме да је врло важно бити на "Грине вохе" јер је тамо било више од 20 министара пољопривреде. Као што је важно нешто добро радити у пољопривреди, толико је добро да знају за вас, да знају шта радите, да се појављујете, да лобирате, да све познајете... Када вас лично познају, када отворено разговарате, врло је вероватно да ће подржати "вашу ствар" при одлучивању у Комисији. Сусрела сам се с домаћином из Немачке, министрима пољопривреде Холандије, Словеније, Словачке, Мађарске и другима који су углавном подржали нашу стратегију и рад. Најзанимљивије ми је било да из прве руке чујем како је протекла 2004. у новим чланицама ЕУ и каква су њихова искуства. Министар Словачке ми је рекао да су ове године у његовој земљи сви срећнији у пољопривреди - прва предност је што су порасле цене производа, а друга су директна плаћања која су 5 до 15 пута већа него што земља може сама себи да приушти. То је практично оно што ми треба да објашњавамо нашим произвођачима као најважнији разлог због кога морамо да уђемо у ЕУ - не зато што је модерно причати о томе, већ због нас, да направимо такве механизме да наше производе продамо по ценама које су више, а и да добијемо субвенције које су 5 до 15 пута веће.
Колико смо далеко од Европске уније?
- По мојој процени, ми смо тамо где су земље у транзицији биле 1992. године, али имајући у виду њихова искуства, која ми пратимо, можемо да сажмемо време које нам је потребно. Када би био направљен консензус да ми као Србија, ми као Влада, ми као друштво одлучимо да нам је циљ да се прикључимо ЕУ зато што тамо можемо боље да продамо наше производе, мислим да практично можемо да стигнемо и Хрватску, да заједно са њом уђемо у Унију. У то сам убеђена. Говорите само о пољопривреди?
- Па, и иначе. Пре свега, треба да постоји консензус. У многим земљама је пала влада првог дана по уласку у ЕУ, али су знали зашто то раде. Када сам питала Словенце која је била њихова најважнија одлука у пољопривреди на путу ка ЕУ, мислила сам да ће рећи да је то земљишна политика или прелазак на рурални развој. Сви су ућутали, а затим рекли: "Тренутак када смо се сви договорили да идемо тамо и да нам је то циљ". Свако ће да уради свој део посла. Када сам ишла на посао улицама пуним снега, размишљала сам о паралели између снега, који треба да се очисти, и Србије, пољопривреде и целог нашег друштва. Тајна је у томе да свако треба да узме лопату и да очисти испред своје куће јер тада ће нам бити проходнији пут. Исто је тако у пољопривреди - свако појединачно, од универзитета, стручних служби, министарстава, пољопривредника... треба да узме лопату и да очисти испред своје куће и, када сви то урадимо, биће нам лакше да ходамо. Прича о уласку у ЕУ није због тога да бисмо били у Унији, већ да би нама било лакше да ходамо. Како пољопривредници реагују на реформе?
- Чини ми се да и сами пољопривредни произвођачи све више разумеју о чему говоримо. У последњих неколико месеци након усвајања Стратегије јако сам охрабрена, сви који су добри, који желе напред, разумеју нас - не у свакој тачки, а можда ми нисмо у праву за сваки корак који урадимо - али мислим да већина разуме о чему причамо - да неће више бити "државе" или "Центрокопа" који ће све да купују, да нема руског тржишта које ће све да апсорбује, да једноставно свако мора да направи стратегију свог домаћинства, да размисли својом главом, на основу информација којима располаже и одлучи шта да производи, а не да чека да му министар каже "производи пшеницу или производи вишње". Мислим да све више произвођача потпуно разуме оно о чему причамо. Толико има добрих примера у Србији да ми је понекад жао што се не бавимо њима, него се стално нешто бавимо понављачима који сваке године исто сеју јер је то радио и њихов деда и мисле да то тако мора. О извозу меса у ЕУ:
- Кланице, њихово уређење и начин рада су један од приоритета наше управе за ветерину, а позитивна оцена ових објеката, којој се надамо од експерата из Управе за храну и ветерину ЕУ, отвориће нову перспективу сточарству и враћање наше индустрије меса на светско тржиште. Поред две постојеће кланице (Чајетина и Књажевац) очекујемо да ће Србија у другој половини ове године имати десетак објеката одобрених за извоз у ЕУ у којима ће, поред клања говеда, свиња и оваца, бити уведени и стандарди према којима ће Србија моћи да извози и производе од меса. Да ли ће приближавање ЕУ укинути стари, добри обичај свињокоља?
- Сагледавајући наше навике и обичаје, према Предлогу новог закона о ветеринарству у домаћинству биће дозвољено клање свиња, оваца, коза, живине и кунића само за сопствене потребе. Ово није само питање потребе усаглашавања са ЕУ, већ и потреба контролисаног клања, посебно свиња за које је обавезан преглед на трихинелозу и за сопствене потребе. У перспективи, сва клања животиња усмераваће се ка објектима у којима сви аспекти ризика могу да се контролишу. О шећерној афери:
- Мислим да смо то јако добро решили. Прва ствар коју сам урадила је да сам се спаковала, отишла у Брисел и рекла: "Добар дан, ја сам нови министар, криви смо за све. Хајде да видимо како ћемо то да решимо". И они су заиста били одушевљени. Мислим да смо изградили имиџ поверења - рекли смо "ево ми смо подигли све прелевмане у последње три године, можемо да разговарамо о томе да ли да их спуштамо, али врло је важно да разумете да је пољопривреда за нас главна економска грана и, ако се то упропасти, имаћете још веће проблеме са Србијом него што их сада имате". На какво сте реаговање наишли?
- Они су прво били одушевљени да виде да с друге стране постоји неки људски лик јер, по мојим информацијама, у раније три године покушали су да успоставе контакте и са друге стране нису имали никакав одговор. Просто, ми морамо да разумемо да је Европска комисија на нашој страни - она је између нас и земаља чланица и, ако ми Европској комисији дамо добре податке и сарађујемо с њима, они могу, на неки начин, нас да одбране од земаља чланица, ми онда побеђујемо. Тако се десило око шећера, где смо све податке које смо имали дали, образложили зашто је то важно за Србију, да је то једна од најпрофитабилнијих ратарских култура. Када спустите дискусију на ниво бројева и чињеница, све иде лако. То је у Србији велики проблем. Да се не гађамо великим изјавама, него да вратимо све на ниво бројева. О напретку у пољопривреди:
- Не може да постоји добра пољопривреда у лошој земљи, нити може све да ваља, само пољопривреда не. За пољопривреду је важније од добре године да имамо добро судство, школство, новинарство, да имамо економску стабилност, поштовану дипломатију, поштовање у свету, ефикасну администрацију... Од доброг трактора важнија је вера у себе, да схватимо да су мржња и завист страшна осећања, да схватамо да је знање једино што омогућава напредак, да схватимо да морамо бити бољи.
Важност доброг судства за пољопривреду:
- Све трансакције унутар продајног система су уговори, било мали или велики, сложени или једноставни, писани или усмени. Сигурни и применљиви уговори су најважнија ствар за развој пољопривредног тржишта. Несигурни и неприменљиви уговори стварају неповерење, неизвесност и понашање које је усмерено против поштеног трговца било да је он произвођач, прерађивач, трговац или велетрговац. Решење ових проблема захтева хитну пажњу јер, ако пољопривредник чека на наплату 1.090 дана, ма нема тог ко то може да издржи у пољопривреди.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација