П:
О:
Читај ми
Буџет за 2014. годину минимум за нормално функционисање државе
Београд,
9. децембар 2013.
Министар финансија у Влади Републике Србије Лазар Крстић оценио је данас да је Предлог закона о буџету за 2014. годину реалан и да представља једино могуће решење у овом тренутку.
Аутор:
Танјуг
Крстић је приликом представљања овог документа у Скупштини Србије истакао да је у ограниченом простору у коме мора да се делује постигнут максимум, уз напомену да ће предложеним мерама бити обезбеђен минимум потребан да држава настави да нормално функционише.
Он је истакао да је тај минимум стабилизација јавног дуга, и додао да је постављени циљ да се он задржи на око 70 одсто бруто друштвеног производа (БДП) до 2016. године.
Министар је подсетио на то да ће консолидовани буџетски дефицит наредне године бити 7,1 одсто БДП-а уместо приближно 9 одсто колико би износио без спроведених мера, а да ће на републичком нивоу дефицит буџета бити смањен за 0,1 одсто у односу на дефицит предвиђен ребалансом буџета за 2013. годину.
У наредној години, како је додао, према предлогу буџета, на републичком нивоу приходи ће бити 930 милијарди динара, што је номинални раст од 6,5 одсто у односу на ребаланс, а расходи 1.112 милијарди динара, што је раст од 5,8 одсто, док ће дефицит бити 182 милијарде динара, односно 4,6 одсто БДП-а.
Крстић је указао на то да је ово једини могући пут како не бисмо имали дефицит од 9 одсто и суочили се са кризом јавног дуга за годину-две.
Према његовој оцени, предложеним буџетом за 2014. годину, као и пратећим мерама и трогодишњим планом предвиђеним у Фискалној стратегији, то се неће десити.
Он је објаснио да се, као и претходних година, највећи приходи планирају од наплате ПДВ-а – 430 милијарди динара, односно 46 одсто укупних прихода, док на расходној страни трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања, пре свега ПИО фонду, износе 280 милијарди динара, односно 25 одсто укупних расхода.
Капитални расходи биће 52 милијарде динара, што је значајно повећање у односу на 2013. годину, а неки од најважнијих пројеката односе се на наводњавање у пољопривреди, обнову клиничких центара и истраживање и развој у науци, навео је министар.
Крстић је саопштио да ће укупни расходи за запослене бити 272 милијарде динара, односно 24 одсто укупних расхода, што је номинални раст од 3,2 одсто у односу на 2013. годину, док ће расходи за робу и услуге бити 96 милијарди динара.
Расходи за камате, како је додао, биће 114 милијарди динара, што је повећање од 20 милијарди у поређењу са 2013. годином, а субвенције ће бити 81 милијарду динара, што је смањење за три милијарде динара.
Министар је рекао да се буџетом за наредну годину мења модел субвенционисања и у привреди и у пољопривреди, уз напомену да ће стимулације бити да би предузећа зарађивала на "здравим ногама", а пољопривредници производили више.
Он је нагласио да се планира увођење реда у јавном сектору, уз напомену да су нова запошљавања претила да уруше систем који више није у стању да се одржава, због чега је то морало да буде регулисано законом.
Када бисмо у буџет урачунали те ефекте заустављања запошљавања и увођења платних разреда, које планирамо да уведемо већ до 1. јула, цифре које смо дали у овом буџету биле би, да смо то укључили, још мање, тако да је на неки начин овај буџет реалан, додао је Крстић.
Он је истакао да је тај минимум стабилизација јавног дуга, и додао да је постављени циљ да се он задржи на око 70 одсто бруто друштвеног производа (БДП) до 2016. године.
Министар је подсетио на то да ће консолидовани буџетски дефицит наредне године бити 7,1 одсто БДП-а уместо приближно 9 одсто колико би износио без спроведених мера, а да ће на републичком нивоу дефицит буџета бити смањен за 0,1 одсто у односу на дефицит предвиђен ребалансом буџета за 2013. годину.
У наредној години, како је додао, према предлогу буџета, на републичком нивоу приходи ће бити 930 милијарди динара, што је номинални раст од 6,5 одсто у односу на ребаланс, а расходи 1.112 милијарди динара, што је раст од 5,8 одсто, док ће дефицит бити 182 милијарде динара, односно 4,6 одсто БДП-а.
Крстић је указао на то да је ово једини могући пут како не бисмо имали дефицит од 9 одсто и суочили се са кризом јавног дуга за годину-две.
Према његовој оцени, предложеним буџетом за 2014. годину, као и пратећим мерама и трогодишњим планом предвиђеним у Фискалној стратегији, то се неће десити.
Он је објаснио да се, као и претходних година, највећи приходи планирају од наплате ПДВ-а – 430 милијарди динара, односно 46 одсто укупних прихода, док на расходној страни трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања, пре свега ПИО фонду, износе 280 милијарди динара, односно 25 одсто укупних расхода.
Капитални расходи биће 52 милијарде динара, што је значајно повећање у односу на 2013. годину, а неки од најважнијих пројеката односе се на наводњавање у пољопривреди, обнову клиничких центара и истраживање и развој у науци, навео је министар.
Крстић је саопштио да ће укупни расходи за запослене бити 272 милијарде динара, односно 24 одсто укупних расхода, што је номинални раст од 3,2 одсто у односу на 2013. годину, док ће расходи за робу и услуге бити 96 милијарди динара.
Расходи за камате, како је додао, биће 114 милијарди динара, што је повећање од 20 милијарди у поређењу са 2013. годином, а субвенције ће бити 81 милијарду динара, што је смањење за три милијарде динара.
Министар је рекао да се буџетом за наредну годину мења модел субвенционисања и у привреди и у пољопривреди, уз напомену да ће стимулације бити да би предузећа зарађивала на "здравим ногама", а пољопривредници производили више.
Он је нагласио да се планира увођење реда у јавном сектору, уз напомену да су нова запошљавања претила да уруше систем који више није у стању да се одржава, због чега је то морало да буде регулисано законом.
Када бисмо у буџет урачунали те ефекте заустављања запошљавања и увођења платних разреда, које планирамо да уведемо већ до 1. јула, цифре које смо дали у овом буџету биле би, да смо то укључили, још мање, тако да је на неки начин овај буџет реалан, додао је Крстић.
-
Зрењанин, 13. септембар 2024.Почиње серијска производња гума у фабрици „Линглонгˮ у...
-
Београд, 13. септембар 2024.У наредних седам дана цене горива ниже за три динара
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Важност повезивања српског и канадског стартап екосистема
-
Београд/Торонто, 11. септембар 2024.Јачање сарадње са водећим иновационим центром у Канади
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине