Томица Милосављевић
Милосављевић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да ће почетни корак бити формирање јединствених лекарских конзилијума на нивоу Србије који ће правити листе чекања и рангирати кандидате према приоритетима.
Он је прецизирао да ће у Клиничком центру Србије бити конзилијуми за јетру и бубреге, а у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" конзилијум за срце.
За успешност програма неопходно је његово спровођење на националном нивоу, уз учешће војних и цивилних здравствених установа, указао је министар и навео да је о томе разговарао и са министром одбране Првославом Давинићем од кога ће званично затражити да логистички помогне комуникацијама и хеликоптерима.
Он је објаснио да је реч о врло сложеној координацији јер треба повезати велики број институција и тимова, обучених и спремних да реагују у тренутку када неко јави да се догодила саобраћајна несрећа и да се појавио потенцијални давалац чије срце, јетра и два бубрега могу да спасу четири друга живота.
Органи за пресађивање могу да се узимају од човека код кога је наступило неповратно оштећење мождане функције, односно мождана смрт, док срце и плућа раде помоћу апарата, објаснио је Милосављевић.
Велики здравствени центри у Србији већ су опремљени мобилним апаратима за утврђивање мождане смрти, а за анестезиологе ће у марту у Нишу бити одржана обука на ту тему, најавио је министар и додао да је Републички фонд за здравствену заштиту обезбедио 100 милиона динара за трансплантације у овој години.
С обзиром на велике припреме и пратећу организацију, Милосављевић сматра да ће операције бити најлакши део посла, при чему ће за сваки од органа један тим утврђивати смрт, а други радити пресађивање.
Према његовим речима, наша земља је прихватила позив Савета Европе да потпише Конвенцију о људским правима и биомедицини, што ће нас обавезати на примену низа стандарда о пресађивању органа - од оснивања одговарајућег етичког комитета до јавности у поступку формирања листа чекања.
На све три листе, кандидати ће бити рангирани искључиво према медицинским критеријумима и струка ће једина да пресуђује какав је редослед за добијање органа. Циљ је улазак у "Еуротрансплант програм" који чланицама омогућава размену органа, навео је Милосављевић и додао да део припрема за то представља и доношење закона о узимању и пресађивању делова људског тела који је у фази преднацрта.
Он је указао на то да је тај облик лечења код нас сведен готово искључиво на донаторство живих сродника и да је Србија последња у Европи по кадаверичним трансплантацијама, односно узимању органа са умрлих давалаца.
Код нас са пресађеним бубрегом живи 10 до 13 одсто болесника, у Европи 32,5, а у САД 34 одсто, због чега су овде тешки бубрежни болесници упућени на лечење компликованим поступком дијализе који је два до три пута скупљи од пресађивања бубрега, напоменуо је министар.
Он је навео да је у Србији регистровано 3.500 тешких бубрежних болесника и да око 1.500 чека пресађивање бубрега, од умрлих давалаца или живих сродника.
За успех националног програма један од најважнијих предуслова је да се код грађана развије свест о хуманости завештавања органа. У наредне три године бар милион људи требало би да потпише такву сагласност, нагласио је Милосављевић који је међу првима добио донорску картицу Војно-медицинске академије.
У акцији коју је у сарадњи с државним органима ВМА покренула у децембру 2002. до сада је око 6.800 војних лица и цивила добровољно завештало органе. Све активности војних и цивилних установа на том плану треба да се обједине и очекујем да ће национална кампања добити подршку државе и читавог друштва, закључио је Милосављевић.