Два пројекта Владе Србије за изградњу или проширење стратешких европских "мултимодалних" саобраћајница, од укупно седам таквих предлога који су начелно добили "зелено светло", односе се на друмско-железнички Коридор 10 и пловни пут Дунава кроз Србију, на траси Коридора 7.
Коначна одлука о томе биће донета у марту на састанку Високе радне групе за
транспорт Европске комисије, с великим изгледима да предлози Владе Србије буду прихваћени, чиме ће се наша земља вратити у врх приоритета у изградњи Трансевропске саобраћајне и енергетске мреже широм Европе.
За пројекте путно-железничке мреже кроз Србију предвиђа се улагање у висини од приближно милијарду и седам стотина милиона евра, а за пловни пут Дунава више стотина милиона евра, преноси агенција Бета.
Јоцић је објаснио да "мултимодалне" саобраћајнице значе да ће бити изграђена мрежа повезаних железничких, друмских, лучких и аеродромских најмодернијих траса и чворова, за шта постоји 35 утврђених европских пројеката.
Од 2.360 километара европског путно-железничког Коридора 10, око 800 километара иде кроз Србију и на потезу од 450 километара биће практично изграђене нове двоструке железничке трасе, аутопутеви, широки тунели и мостови који су у стању да "пропусте" велике робне конвоје који од Салцбурга, почетка Коридора, иду на југ Европе и даље ка Азији.
Реч је о "краковима" Коридора на потезима од Љубљане и Загреба ка Београду, а потом ка Нишу, Скопљу и Солуну. То су и "кракови" Будимпешта-Београд, Ниш-Софија, уз надовезивање на потезе Велес-Игуменица.
Дунавски Коридор 7, на потезу од 600 километара најбољег пловног пута кроз Србију, требало би да обухвати 11 лука, а биће уклоњени и потопљени ратни бродови и експлозивне направе из Другог светског рата, као и од НАТО бомбардовања 1999. године.
У јулу ове године требало би да буде потпуно изграђен и новосадски мост "Слобода", чиме би биле уклоњене садашње барже које су велике препрека за слободну пловидбу Дунавом кроз Србију.
Све ове пројекте финансирале би Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, Светска банка, Развојна банка Савета Европе, а биле би дате и концесије конзорцијумима приватних и јавних партнера, уз делимично финансирање из буџета Србије.
На састанку у Европској комисији учествовали су представници 25 земаља, а поред заменика министра за капиталне инвестиције Миодрага Јоцића, у делегацији из Србије и Црне Горе био је и један представник Црне Горе.