Он је објаснио да је у ЈАТ-у до сада увек једна групација радника штрајковала, а основни проблем био је то што они нису могли да се договоре на који начин ће поделити средства која имају месечно на располагању, с обзиром на то да је распон коефицијенета запослених у овој компанији био 1 према 37.
Министар је навео да су материјални трошкови у ЈАТ-у у последњој години порасли четири пута и да је предузеће почело много да се задужује, тако да је било неопходно предузети радикалне мере да би се ситуација довела у ред.
Према његовим речима, направљена је стратегија како да се регулише финансијска ситуација у ЈАТ-у, да се број запослених доведе на праву меру, а сачињен је и план о томе који ће сегменти предузећа који послују у оквиру ЈАТ-а моћи да се издвоје и раде засебно, а касније и да се приватизују.
Он је додао да је нарочито интересантно то да ће у посебне привредне субјекте бити издвојени механичари и инжењери, који ће тржишно радити и за ЈАТ, и за трећа лица.
Од новопостављеног принудног управника очекујемо да реализује пројекте Владе, а од Управног одбора да му у томе помогне, а ако не, биће смењен, закључио је Илић.
Министар финансија Млађан Динкић појаснио је да је Влада одлучила, поред именовања принудног управника ЈАТ-а, да се промене извршни директор, финансијски директор, односно, сви који су лоше руководили ЈАТ-ом.
Динкић је навео да је нови принудни управник добио неколико налога, а први међу њима је да усклади исплате зарада са планом Владе Републике Србије који подразумева да маса плата не може ни у једном јавном предузећу да расте више од седам одсто годишње.
Према његовим речима, ЈАТ је у претходној години масу плата коју је програмом одобрила Влада исплатио за десет и по месеци. У међувремену је бивши директор Александар Милутиновић одобрио вансудско поравнање за неке групе запослених и фактички им исплатио новац који су они потраживали по основу осталих месец и по дана из претходне године, а за које није било плата у буџету ЈАТ-а који је одобрила Влада.
Ми смо ту исплату забранили, али они су је извршили у форми материјалних трошкова. Зато смо донели решење да се стави ван снаге одлука бившег генералног директора о вансудском поравнању и да се све што је исплаћено у форми материјалних трошкова третира као плата. Сви који су добили новац на име вансудског поравнања заправо су добили плату за 2005. годину, појаснио је Динкић.
Министар финансија је навео и да је усвојен сет уредби о промету робе са Косовом и Метохијом, односно, допуњена је и пречишћена претходна уредба, тако да је одређено да контролу робе на административној линији обавља посебна јединица Пореске управе.
Та јединица Пореске управе вршиће контролу робе српских произвођача са Косова и Метохије, док ће царина остати на административној линији и контролисати промет робе коју производе Албанци. Такође, одлучено је да се роба која је произведена ван Косова и Метохије, а која је у јужној покрајини у транзиту, не може царинити на административној линији, већ ће бити упућивана на међународне граничне прелазе "Прешево" и "Прохор Пчињски", објаснио је Динкић.
Он је такође саопштио да је Влада одлучила да овласти Народну банку Србије и Министарство финансија да следеће недеље потпишу са Владом Италије кредит у висини од 33 милиона евра, који је намењен кредитирању малих и средњих предузећа у Србији под повољним условима.
Динкић је навео и да је Влада донела Уредбу о остваривању права физичког лица, купца добара и услуга у спровођењу Закона о фискалним касама, што значи да ће од понедељка сви грађани који запазе да се не издају фискални рачуни у трговинама моћи то да пријаве на број Министарства финансија 011/361-99-00, за шта имају право на накнаду од 500 динара по једној пријави.