Београд, 24. фебруар 2005. године - Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић оценио је данас да је Србији потребан закон о факторингу који би регулисао ту област и омогућио да се тим посебним врстама услуга и финансирања у области књиговодства и рачуноводства, осим банака, баве и друге институције.
Отварајући трибину "Развој факторинга у Србији" у хотелу "Хајат", Париводић је истакао да је развој факторинга веома значајан за Србију и најавио помоћ Владе у доношењу одговарајуће законске регулативе.
Један од водећих светских стручњака у области факторинга Роналд Кислинг објаснио је да се факторинг односи на активно финансирање и пружање услуга књиговодства и рачуноводства, при чему није реч о кредиту. Ова врста услуге постала је актуелна осамдесетих и деведесетих година на тржиштима САД-а и Европе.
Институција која се бави факторингом преузима на себе ризик измирења дугова у име клијента са роком доспећа до 180, а најчешће до 120 дана, прецизирао је Кислинг и додао да клијент од фирме која се бави факторингом може унапред добити финансијска средства.
Представник Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) Јасмина Вигњевић нагласила је да је факторинг комерцијална услуга на основу уговора добављача и фактора (даваоца услуге факторинга) којим је добављач пребацио своја потраживања на фактора.
Она је подсетила на то да је према Закону о пословању са иностранством забрањена куповина и трговина потраживањима у страној валути, већ само у динарима, и додала да према критеријумима ИФЦ-а да би се нека институција бавила факторингом мора имати капитал од најмање два милиона долара.
Србија за сада нема закон о факторингу тако да је та материја непотпуно регулисана у неколико других закона, рекла је Вигњевић и напоменула да је према искуствима из међународне праксе сврсисходније донети потпуно нови закон, уместо прилагођавања постојећих закона.