Човић је указао на то да је положај српске заједнице на Косову и Метохији тежак, да Срби немају минимум поверења у привремене институције, као ни наду да кроз њих могу да остваре своје интересе.
Он је подсетио на то да су након недавних парламентарних избора на које је изашло нешто више од 0,3 одсто косметских Срба уследиле оптужбе упућене Београду и Српској православној цркви да подривају мултиетничко друштво на Косову и Метохији.
Овакве оптужбе представљају класичну замену тезе јер неизлазак косметских Срба на октобарске изборе није последица јавно изреченог става Београда да за Србе не постоје елементарни демократски услови да изађу на изборе, већ је то последица неуспеха изградње истински мултиетничког друштва у покрајини, истакао је Човић.
Председник Координационог центра је навео да се на Косову и Метохији и даље крше људска права припадника српске и осталих неалбанских заједница и за њих нема безбедности и слободе кретања.
Они се и даље застрашују и прогоне. Њихова имовина се и даље отима и пали. Једина порука коју су пре избора могли да чују од албанских политичких лидера била је да ће Косово и Метохија бити свакако независно и да је на њима да одлуче да ли ће ту живети или не, указао је Човић и нагласио да су догађаји од 17. и 18. марта прошле године срушили све наде и минималну веродостојност приче о напретку у изградњи мултиетничког Косова и Метохије.
Ти догађаји, оно што им је претходило и оно што је уследило, нама су у Београду одузели све аргументе да поново позовемо српску националну заједницу да изађе на изборе, истакао је Човић.
Више од 2.100 људи није у својим кућама, а око пет стотина Срба и осталих неалбанаца интерно расељених 17. марта и даље је у колективним центрима, рекао је он и додао да половина оштећених кућа још није обновљена.
Према његовим речима, само додатна и боља институционализација положаја српске заједнице може да гарантује опстанак мултиетничког карактера Косова и Метохије и, ако би Срби аутономно одлучивали о једном броју својих виталних интереса, њихов улазак у све друге институције самоуправе био би много лакши и извеснији. Уз појачано ангажовање Београда у процесу усклађивања УНМИК-овог плана за децентрализацију и Плана Владе Србије, ово представља једино решење у правцу нормализације и стабилизације општих прилика у покрајини, напоменуо је Човић и додао да, будући да децентрализација није никакво локално питање, директно учешће представника Београда у овим разговорима представља најбољу гаранцију за успех који видимо у усаглашеном решењу на основу два постојећа плана.
Он је нагласио да велику забринутост изазива оно што се чује у последње време- да је одбројавање већ почело и да процес иде даље, са Београдом или без њега, са Србима или без њих.
Препоруке Генералног секретара УН Кофија Анана, које је у вези са Косовом и Метохијом упутио Савету безбедности 17. новембра а којима се истиче приврженост Резолуцији СБ УН 1244, и став да је почетак разговора о статусу покрајине неприхватљив док се у потпуности не постигну задати стандарди, буде наду, али се умногоме разликују од оног што се дешава на терену, оценио је Човић.
Свођење улоге Београда на саветодавну, или чак само посматрачку улогу, не представља конструктиван приступ, указао је он.
Власти у Београду су небројено пута до сада показале да искрено подржавају идеју о успостављању модерног мултиетничког друштва у покрајини и да су спремне и отворене за сарадњу са међународном заједницом и са привременим институцијама, истакао је председник Координационог центра. Он је поновио да међународна заједница има искреног и поузданог партнера у Београду, али је упозорио на то да је сарадња двосмерни процес у коме се обе стране уважавају и где преузете обавезе и дата реч имају тежину.
Човић је нагласио да једнострано мењање правила игре, неиспуњавање договореног и једнострани приступ не представљају узор сарадње.
Решење донето без активног учешћа Београда неће бити одрживо решење јер ће се проблем безбедности и стабилности у региону само на кратко гурнути "под тепих", упозорио је Човић у излагању на данашњој седници Савета безбедности посвећеној стању на Косову и Метохији која је одржана у Њујорку.