П:
О:
Читај ми
Губитак финансијског сектора у прошлој години 3,1 милијарда динара
Београд,
20. мај 2014.
Регистратор у Регистру финансијских извештаја и бонитета Агенције за привредне регистре Ружица Стаменковић саопштила је данас да је финансијски сектор Србије у 2013. години забележио укупни губитак у висини од 3,1 милијарде динара, на шта је највише утицало лоше пословање банака и лизинг компанија.
Стаменковић је на конференцији за новинаре у тој агенцији представила резултате пословања финансијског сектора на основу података из редовних годишњих финансијских извештаја за прошлу годину.
Она је истакла да је финансијски сектор најдуже одолевао кризи, али да је прошле године поклекао, што је резултирало смањеном активношћу финансијских институција због отежаних услова пословања привреде.
Према њеним речима, укупни приходи финансијских институција у 2013. години бележе оштар међугодишњи пад од 22,4 одсто и износе 478,5 милијарди динара, од чега се на банке односи 387,5 милијарди динара, уз напомену да су њихови укупни приходи за четвртину мањи у поређењу са 2012. годином.
Највећи губици долазе из банкарског сектора, који је забележио губитак од 3,5 милијарди динара, и финансијског лизинга, који је прошле године изузетно негативно пословао, са губитком од 2,4 милијарде динара, указала је она.
Стаменковић је нагласила да је на укупно негативно пословање банкарског сектора највише утицало лоше пословање две банке – НЛБ банке, која је имала губитак од 10 милијарди динара и КБЦ банке, која је регистровала губитак од 7,5 милијарди динара.
Она је прецизирала да је добит 15 банака које су пословале позитивно била мања за 14,6 одсто него годину дана раније, док је губитак банака које су пословале негативно већи за 12,4 одсто.
Према њеним речима, пословне банке су прошле године за 7,3 одсто смањиле обим кредита, при чему су слободна средства пребациле у сигурне инвестиције, и улагања у хартије од вредности повећале за 17,7 одсто.
Банке су у 2013. години у кредитима имале 1.817 милијарди динара, док су у хартије од вредности уложиле 386 милиона динара, прецизирала је Стаменковић и додала да су оне у прошлој години смањиле сопствену задуженост иностранству, тако да су на крају године имале 359,2 милијарде динара кредита.
Она је истакла да су банке стабилне, иако су се у прошлој години вратиле у зону негативног пословања, захваљујући високом нивоу билансне активе од 2,8 милијарди динара и капиталу од 594 милијарде динара.
Поред банака, финансијски сектор Србије чини и 28 друштава за осигурање, Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, 16 лизинг компаниија, 31 брокерско- дилерско друштво, четири друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, четири друштва за управљање инвестиционим фондовима, један затворени приватни инвестициони фонд, Агенција за осигурање депозита и четири фонда.
Сектор осигурања смањио је добитак из претходне године са 2,5 милијарди динара на једну милијарду динара, док су друге финансијске институције исказале двоструко већи добитак, у износу од 1,9 милијарди динара.
Она је истакла да је финансијски сектор најдуже одолевао кризи, али да је прошле године поклекао, што је резултирало смањеном активношћу финансијских институција због отежаних услова пословања привреде.
Према њеним речима, укупни приходи финансијских институција у 2013. години бележе оштар међугодишњи пад од 22,4 одсто и износе 478,5 милијарди динара, од чега се на банке односи 387,5 милијарди динара, уз напомену да су њихови укупни приходи за четвртину мањи у поређењу са 2012. годином.
Највећи губици долазе из банкарског сектора, који је забележио губитак од 3,5 милијарди динара, и финансијског лизинга, који је прошле године изузетно негативно пословао, са губитком од 2,4 милијарде динара, указала је она.
Стаменковић је нагласила да је на укупно негативно пословање банкарског сектора највише утицало лоше пословање две банке – НЛБ банке, која је имала губитак од 10 милијарди динара и КБЦ банке, која је регистровала губитак од 7,5 милијарди динара.
Она је прецизирала да је добит 15 банака које су пословале позитивно била мања за 14,6 одсто него годину дана раније, док је губитак банака које су пословале негативно већи за 12,4 одсто.
Према њеним речима, пословне банке су прошле године за 7,3 одсто смањиле обим кредита, при чему су слободна средства пребациле у сигурне инвестиције, и улагања у хартије од вредности повећале за 17,7 одсто.
Банке су у 2013. години у кредитима имале 1.817 милијарди динара, док су у хартије од вредности уложиле 386 милиона динара, прецизирала је Стаменковић и додала да су оне у прошлој години смањиле сопствену задуженост иностранству, тако да су на крају године имале 359,2 милијарде динара кредита.
Она је истакла да су банке стабилне, иако су се у прошлој години вратиле у зону негативног пословања, захваљујући високом нивоу билансне активе од 2,8 милијарди динара и капиталу од 594 милијарде динара.
Поред банака, финансијски сектор Србије чини и 28 друштава за осигурање, Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, 16 лизинг компаниија, 31 брокерско- дилерско друштво, четири друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, четири друштва за управљање инвестиционим фондовима, један затворени приватни инвестициони фонд, Агенција за осигурање депозита и четири фонда.
Сектор осигурања смањио је добитак из претходне године са 2,5 милијарди динара на једну милијарду динара, док су друге финансијске институције исказале двоструко већи добитак, у износу од 1,9 милијарди динара.
-
Зрењанин, 13. септембар 2024.Почиње серијска производња гума у фабрици „Линглонгˮ у...
-
Београд, 13. септембар 2024.У наредних седам дана цене горива ниже за три динара
-
Београд/Торонто, 12. септембар 2024.Важност повезивања српског и канадског стартап екосистема
-
Београд/Торонто, 11. септембар 2024.Јачање сарадње са водећим иновационим центром у Канади
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине