Војислав Коштуница
Решење за коначан статус Косова и Метохије:
- Решење за коначан статус Косова и Метохије је у компромису којим нико неће све добити и нико неће све изгубити - ни Срби, ни Албанци, ни међународна заједница. То решење морало би се тражити у правцу изузетно високог степена аутономије у оквиру Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора, али не и независности Косова и Метохије. То је компромис. Ни враћање на стара решења, ни независност која би уздрмала стабилност Балкана.
То би био изузетно висок степен аутономије уз очување повезаности Приштине са Београдом унутар једне државне целине. То јесте атипично државно решење, али после рата и распада бивше Југославије и друге земље имају јако атипична државна уређења. Први пример је Босна и Херцеговина где је уведен појам ентитета да би се објаснило да Република Српска и Федерација нису ни федералне ни конфедералне јединице, већ нешто треће. Београдски споразум такође је атипично државно уређење, као и Охридски споразум. На тај начин мора се решити и питање Космета.
О могућности прихватања споразума о трансформацији СЦГ у савез независних држава:
- Не, нећу се предомислити. Решење треба тражити у оквиру Уставне повеље. То омогућава да се тек по истеку три године од образовања државне заједнице разговара и о независности путем референдума, организованог по јасним демократским и међународним стандардима. Пре тога потребно је организовати изборе. Најважније од свега је што ће се на целу ствар гледати сасвим другачије од оног тренутка када дођемо до позитивне Студије о изводљивости. То је један интегративан, стабилизирајући чинилац. Корак даље подршке Европске уније државној заједници који ће и те како утицати на њену будућност.
Колико је сигурно добијање позитивне оцене Студије о изводљивости крајем марта:
- У јануару смо већ добили позитивне оцене за законодавне реформе. Такође, у погледу још увек најважније ствари за Србију, а то је сарадња с Хашким трибуналом, направљен је велики корак напред. Не само кад је реч о добровољној предаји дела оптужених, већ и о атмосфери која је створена и која ће, судећи по информацијама којима располажемо, утицати и на друге случајеве предаје оптужених пре краја месеца када очекујемо позитивну Студију.
Случај генерала Ратка Младића:
- У случају генерала Младића раде се сталне и кредибилне провере и до сада није утврђено да се он налази у Србији. Ми смо до сада за ове провере дали конкретне доказе и ове провере ће се наставити.
О случајевима генерала Небојше Павковића и Сретена Лукића сви детаљи ће бити познати јавности када се цела ствар приведе крају. У овим случајевима дакле постоји и ова медицинска страна и на томе се ради.
Евентуално упућивање предлога властима у Подгорици да одмах распишу референдум:
- Одговор на то питање је дошао у предлогу Подгорице. Они неће изборе, али неће ни референдум. Хоће раздруживање погодбом политичких елита које су у овом тренутку на власти у Београду и Подгорици. Ко може да преузме одговорност за то? Власти су променљиве. Ако се растура једна земља, онда та одлука мора да произлази из воље народа изречене на референдуму. Порука предлога споразума о трансформацији СЦГ у савез независних држава јесте избегавање референдума. Предлаже се референдум после раздруживања кад се чланице међународно признају. Право питање је референдум о чему, на основу које процедуре и, можда понајпре, чему референдум уопште. У сваком случају, Србија је за очување државне заједнице СЦГ јер делује бесмислено да се ми раздружујемо док се цела Европа удружује.
Комуникација са председником Србије:
- Постоји стална комуникација између наших кабинета. Тадић и ја разговарамо кад год је потребно око неког питања усагласити ставове председника Републике и председника Владе.
Нови устав:
- Почетком јуна прошле године Влада је дала предлог устава који је заснован на врло широком консензусу различитих политичких странака и струја мишљења у Србији. То је наравно могло да трпи промене, неке су предлагане у раду уставног одбора и пододбора. У међувремену се појавио још један предлог устава, експертске групе председника Тадића. Људи који су радили на том предлогу, као професор Грубач, рекли су да не постоје значајније разлике између два текста. Ако не постоје разлике, ја не знам у чему је проблем.
Позитивна Студија о изводљивости деловаће мотивишуће да се убрза рад на уставу. То ће бити и захтев Европе јер се не може у даље европске интеграције без решене уставне реформе у земљи. Мислим да ће се тад и те минималне разлике између два поменута предлога отклонити до краја и да ћемо добити устав. После тога, наравно, следе избори.
Проблем корупције:
- Нема повезаности Владе са личностима из београдских предграђа... Проблем су годинама уназад наталожени случајеви организованог криминала и корупције и њих је тешко истерати на чистину. Треба имати и добре законе и добре и храбре судије и тужиоце, а то се не ствара преко ноћи. Штошта је потребно променити. Волео бих да су ствари даље одмакле, али добро је и да су почеле да се расплићу. Влада, када је реч о њеним члановима, није дала повода ни за једну корупционашку аферу.
О процесу осумњиченима за убиство премијера Зорана Ђинђића:
- Тај процес мора до краја да се одвија потпуно неометано и без икаквог уплитања са стране и Влада се у њега ни на који начин не меша. Процес је почео далеко пре него што је ова Влада образована. Сматрам да је суд место где треба доћи до истине и завршити процес за убиство премијера Ђинђића.
Истина у оптужбама о изношењу архиве Безбедносно-информативне агенције (БИА) у Вашингтон:
- Влада поштује закон. Било би за цело друштво добро да сви који учествују у јавном животу поштују законе и да поштују кодексе својих професија. Ја закон поштујем и држим до истине и држим до проверљивих чињеница. Законом је регулисано деловање БИА. Сваки пут њених службеника у иностранство одобрава Влада. О раду БИА се подноси извештај Влади и, што је још важније, Скупштини Србије. Зато се зна ко коме одговара. Директор БИА одговара Влади. И ресорном скупштинском одбору.
О људима који су на функцијама судим на основу њиховог рада и јасних чињеница, а не на основу гласина и инсинуација. Свако свакога може да оптужи. С друге стране, медији морају да размисле о томе да ли ће сваки исказ прихватити као релевантан и саопштити јавности. Ако би постојала незајажљива потреба да се износе неистине и ако би медији све то преносили, замислите у каквој земљи бисмо ми живели. У болници, у лудници…