П:
О:
Читај ми
Из буџета исплаћено 395 милиона динара за повраћај пореза
Београд,
2. март 2005.
Директор Пореске управе Министарства финансија Владе Републике Србије Владимир Илић изјавио је данас да је великим извозницима враћено 395 милиона динара из буџета на име повраћаја пореза и најавио да ће свим оним обвезницима који су поднели захтев за повраћај, до 5. марта бити исплаћено још 273 милиона динара, иако је као рок за исплату предвиђен 27. март.
Илић је на конференцији за новинаре навео да је, у циљу повећања ликвидности предузећа, као и подстицања редовног плаћања пореза и подношења захтева за повраћај пореза, Министарство финансија извршило повраћај пореза у року од 7 дана, што је значајно пре законског рока који износи 15 дана.
Он је подсетио на то да су, када је реч о годишњем порезу на доходак грађана, сви они који су остварили годишњи приход већи од 986.640 динара, дужни да поднесу пријаве до 15. марта.
Говорећи о резултатима фискализације, Илић је навео да су у прва два месеца 2005. године приликом 14.601 извршене контроле изречене мере привремене забране обављања делатности за 903 објекта.
Кад је реч о резултатима пореске полиције за прва два месеца 2005. године, Илић је изнео податак да је поднето 120 кривичних пријава из области пореских кривичних дела, при чему укупан износ избегнутог пореза износи приближно 909 милиона динара, а привремено је одузета роба у износу од 6.300.000 динара.
Он је објаснио да је Пореска управа формирала 19 мобилних екипа, пре свега, за локалне средине, у којима је установљено да је контрола наплате пореза неефикасна јер је било случајева да у појединим местима у Србији није било ниједне пријаве за порески прекршај.
Слањем мобилних екипа у те локалне средине установљено је приближно 20 одсто случајева непријављеног пореза од укупног броја контролисаних правних лица, рекао је Илић и подсетио на то да се од наплаћивања пореза, који иде у буџет Србије, финансирају школство, здравство, просвета и исплаћују пензије.
Он је навео да мобилне екипе инспектора Пореске управе издају решења о забрани рада на рок од 15 дана трговцима код којих се по први пут утврди да не издају фискалне рачуне и истакао да, уколико се у поновној контроли утврди исти преступ, забрана рада износи месец дана.
Према његовим речима, контролори Пореске управе открили су 693 "фантомске фирме", предузећа регистрована на непостојећој адреси, које су држави утајиле порез у вредности од 474 милиона динара. Међу тим фирмама је једна која је за десет месеци 1.384 пута набавила робу из иностранства без уплате царине и пореза.
Илић је најавио и одржавање нове наградне игре под називом "Најсрећнији рачун", у којој ће моћи да учествују грађани који прикупе 50 фискалних рачуна, са датумом из 2005. године.
Он је рекао да је циљ акције да се, уз медијску кампању, промовишу законска решења о ПДВ-у и фискализацији, с обзиром на то да је наградна игра "Срећан рачун" имала огроман ефекат јер је за њу пристигло више од три милиона коверата.
Помоћник министра финансија Горан Анђелић најавио је данас да ће у марту бити објављен конкурс за кредите незапосленима у појединачним износима од 5.000 до 20.000 евра за започињање самосталних делатности, што представља пројекат од националног и стратешког значаја.
Кредити ће бити одобравани са годишњом стопом од један одсто, са роком отплате од три до пет година и са периодом почека од једне године, навео је Анђелић и додао да су као инструменти обезбеђења кредита предвиђене бланко менице корисника кредита, соло менице са два односно три кредитно способна жиранта, затим хипотека и уговорно јемство правног лица.
Циљ Министарства је да у једноставној, краткој и флексибилној процедури омогући свим незапосленим грађанима, који су регистровани на Бироу за запошљавање, да конкуришу за ове кредите.
Према његовим речима, заинтересовани грађани могу се јавити Фонду за развој, који ће имати и функцију консултативног центра и функцију центра за евалуацију тих пројеката, а основни критеријум селекције биће број лица која ће бити запослена у таквој пословној делатности.
Он је објаснио да је након доношења одлуке Управног одбора Фонда за развој да одобри кредит, корисник дужан да у року од два месеца региструје пословну делатност и себе запосли у тој делатности. На основу тога треба да достави доказе Фонду, који је дужан да у року од 5 дана пусти кредит у течај.
Постојаће могућност удруживања средстава, односно удруживања оних којима буду одобрени ови појединачни кредити, а такође и грађани који су добили отпремнине имаће могућност да под повољним условима дођу до кредита.
Министарство такође активно ради, у сарадњи са Народном банком Србије, на стратегији извоза Републике Србије, у склопу које постоје две групе мера. У прву групу улази закон о Агенцији за осигурање и финансирање извоза, који би требало да буде усвојен у марту.
Агенција ће бити основана као акционарско друштво и бавиће се осигуравањем и финансирањем извоза, под веома повољним кредитним условима, рекао је помоћник министра и најавио да ће представници Министарства финансија у понедељак одржати састанак са двадесетак највећих извозника из Републике, са којима ће разговарати и о овом пројекту, али и о дефинисању стратегије извоза.
Друга група мера представља пореске подстицаје у области добити и имовине, навео је Анђелић и додао да опште опредељење ове стратегије представља организовани наступ наших извозника на тржиштима суседних земаља, као и наступ на светском тржишту. Циљ је да се изврши специјализација извоза, при чему ће се држава активније укључити у постицање извозних делатности путем пореских подстицаја, механизма осигурања извоза и финансирања извозних делатности.
Он је нагласио да је Министарство финансија упутило Влади пакет системских закона, и то закон о агенцији за осигурање депозита, закон о осигурању депозита, закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, као и измене и допуне закона о осигурању.
Он је подсетио на то да су, када је реч о годишњем порезу на доходак грађана, сви они који су остварили годишњи приход већи од 986.640 динара, дужни да поднесу пријаве до 15. марта.
Говорећи о резултатима фискализације, Илић је навео да су у прва два месеца 2005. године приликом 14.601 извршене контроле изречене мере привремене забране обављања делатности за 903 објекта.
Кад је реч о резултатима пореске полиције за прва два месеца 2005. године, Илић је изнео податак да је поднето 120 кривичних пријава из области пореских кривичних дела, при чему укупан износ избегнутог пореза износи приближно 909 милиона динара, а привремено је одузета роба у износу од 6.300.000 динара.
Он је објаснио да је Пореска управа формирала 19 мобилних екипа, пре свега, за локалне средине, у којима је установљено да је контрола наплате пореза неефикасна јер је било случајева да у појединим местима у Србији није било ниједне пријаве за порески прекршај.
Слањем мобилних екипа у те локалне средине установљено је приближно 20 одсто случајева непријављеног пореза од укупног броја контролисаних правних лица, рекао је Илић и подсетио на то да се од наплаћивања пореза, који иде у буџет Србије, финансирају школство, здравство, просвета и исплаћују пензије.
Он је навео да мобилне екипе инспектора Пореске управе издају решења о забрани рада на рок од 15 дана трговцима код којих се по први пут утврди да не издају фискалне рачуне и истакао да, уколико се у поновној контроли утврди исти преступ, забрана рада износи месец дана.
Према његовим речима, контролори Пореске управе открили су 693 "фантомске фирме", предузећа регистрована на непостојећој адреси, које су држави утајиле порез у вредности од 474 милиона динара. Међу тим фирмама је једна која је за десет месеци 1.384 пута набавила робу из иностранства без уплате царине и пореза.
Илић је најавио и одржавање нове наградне игре под називом "Најсрећнији рачун", у којој ће моћи да учествују грађани који прикупе 50 фискалних рачуна, са датумом из 2005. године.
Он је рекао да је циљ акције да се, уз медијску кампању, промовишу законска решења о ПДВ-у и фискализацији, с обзиром на то да је наградна игра "Срећан рачун" имала огроман ефекат јер је за њу пристигло више од три милиона коверата.
Помоћник министра финансија Горан Анђелић најавио је данас да ће у марту бити објављен конкурс за кредите незапосленима у појединачним износима од 5.000 до 20.000 евра за започињање самосталних делатности, што представља пројекат од националног и стратешког значаја.
Кредити ће бити одобравани са годишњом стопом од један одсто, са роком отплате од три до пет година и са периодом почека од једне године, навео је Анђелић и додао да су као инструменти обезбеђења кредита предвиђене бланко менице корисника кредита, соло менице са два односно три кредитно способна жиранта, затим хипотека и уговорно јемство правног лица.
Циљ Министарства је да у једноставној, краткој и флексибилној процедури омогући свим незапосленим грађанима, који су регистровани на Бироу за запошљавање, да конкуришу за ове кредите.
Према његовим речима, заинтересовани грађани могу се јавити Фонду за развој, који ће имати и функцију консултативног центра и функцију центра за евалуацију тих пројеката, а основни критеријум селекције биће број лица која ће бити запослена у таквој пословној делатности.
Он је објаснио да је након доношења одлуке Управног одбора Фонда за развој да одобри кредит, корисник дужан да у року од два месеца региструје пословну делатност и себе запосли у тој делатности. На основу тога треба да достави доказе Фонду, који је дужан да у року од 5 дана пусти кредит у течај.
Постојаће могућност удруживања средстава, односно удруживања оних којима буду одобрени ови појединачни кредити, а такође и грађани који су добили отпремнине имаће могућност да под повољним условима дођу до кредита.
Министарство такође активно ради, у сарадњи са Народном банком Србије, на стратегији извоза Републике Србије, у склопу које постоје две групе мера. У прву групу улази закон о Агенцији за осигурање и финансирање извоза, који би требало да буде усвојен у марту.
Агенција ће бити основана као акционарско друштво и бавиће се осигуравањем и финансирањем извоза, под веома повољним кредитним условима, рекао је помоћник министра и најавио да ће представници Министарства финансија у понедељак одржати састанак са двадесетак највећих извозника из Републике, са којима ће разговарати и о овом пројекту, али и о дефинисању стратегије извоза.
Друга група мера представља пореске подстицаје у области добити и имовине, навео је Анђелић и додао да опште опредељење ове стратегије представља организовани наступ наших извозника на тржиштима суседних земаља, као и наступ на светском тржишту. Циљ је да се изврши специјализација извоза, при чему ће се држава активније укључити у постицање извозних делатности путем пореских подстицаја, механизма осигурања извоза и финансирања извозних делатности.
Он је нагласио да је Министарство финансија упутило Влади пакет системских закона, и то закон о агенцији за осигурање депозита, закон о осигурању депозита, закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, као и измене и допуне закона о осигурању.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...