Милосављевић је на конференцији за новинаре истакао да је буџет Министарства здравља за 2004. годину реализован са процентом 99,22 одсто, што значи да је реализовано све оно што је планирано и то је највећи проценат реализације буџета овог министарства у последњих неколико година.
Од марта 2004. године до данас започета је реализација улагања у износу од 100 милиона евра у побољшање услова лечења широм Србије, нагласио је он и прецизирао да су у оквиру овог износа 20 милиона долара повољног зајма од Светске банке за Ваљево, Краљево, Врање и Зрењанин, 23 милиона долара пројекта енергетске ефикасности који подразумева Клинички центар Србије и затварање 17 од 18 топлана и прелазак на гас у још 16 болница, као и 50 милиона евра из повољног зајма Европске инвестиционе банке за хитну реконструкцију 20 болница и Института за вирусологију и имунологију "Торлак" (радови су започети у болницама у Сремској Митровици, Ужицу, Смедереву, Јагодини, Параћину, а убрзано се ради на конкурсима за остале центре).
Говорећи о законодавној активности, Милосављевић је подсетио на то да је средином прошле године донет и усвојен у Скупштини Закон о лековима и медицинским средствима, а 1. октобра је почела да ради и Агенција за лекове. Такође, крајем 2004. године усвојени су и Закон о заштити становништва од заразних болести и Закон о санитарном надзору, а крајем прошле недеље завршена је јавна расправа о радним верзијама нацрта закона о здравственој заштити и закона о коморама здравствених радника.
У области јавног здравља много је учињено кампањама "Ти си моје срце" за превенцију кардиоваскуларних обољења и "Више витамина, мање никотина" са обележавањем националног и међународног дана борбе против пушења и
потписивањем оквирне конвенције за контролу дувана Светске здравствене организације (јун 2004. године) и покренутим процесом ратификације ове конвенције, рекао је Милосављевић и додао да је припремљена и радна верзија нацрта националне стратегије јавног здравља у Србији.
Министар је подсетио на то да је пре два дана отворена и Школа јавног здравља као последипломска школа на Медицинском факултету у Београду, као и да је тим поводом, у Београду боравио и регионални директор за Европу Светске здравствене организације Марк Данзон, што је значајан корак напред у здравственој дипломатији.
Према његовим речима, предузети су и конкретни и веома важни кораци на системском решавању трансплантације органа формирањем Националне комисије, која окупља све релевантне експерте из ове области, Националног центра за трансплантацију и јединствених конзилијума и листи за поједине органе у референтним центрима.
Милосављевић је рекао да је за сутрашњу седницу Владе припремљен и предлог хитне измене једног члана Закона о осигурању, што је неопходно за уклањање старосне границе од 15 година за лечење појединих и специфичних случајева у иностранству.
Најављујући активности Министарства здравља у наредном периоду, Милосављевић је рекао да су овогодишња буџетска средства предвиђена за улагање у инфраструктуру и опрему десет пута већа него 2001. године, у завршној фази су преговори са Европском инвестиционом банком за укупно 150 милиона евра зајма за завршетак клиничких центара Ниш, Крагујевац, Београд и Нови Сад, као и 24,5 милиона евра за дугогодишњи пројекат ревитализације "Торлака", тако да би 2010. године требало да буде завршено све оно што је започето још од 1974. године.
Што се закона тиче, током марта на реду је закон о осигурању, а потом и секторски закони који су или већ припремљени (закони о Црвеном крсту, о прекурсорима опијата, менталном здрављу), или се убрзано припремају (закони о трансфузији, трансплантацији, вантелесној оплодњи), нагласио је министар здравља и додао да ће се и даље радити на унапређењу квалитета лекарских услуга и преполовљавању листе чекања за катетеризацију и операцију срца и уградње вештачких кукова.
Он је додао да ће се интензивно радити и на интегрисању војног и цивилног здравства и најавио да ће већ током ове недеље почети заједнички рад Министарства здравља и Министарства одбране на анализи ситуације и налажењу решења за будућност.
Министар вера Милан Радуловић истакао је као најсложенији и најважнији посао овог министарства израду Преднацрта закона о верским организацијама, који је прошао јавну расправу у земљи и иностранству, након чега би требало да уследи и припрема нацрта овог системског закона.
Он је нагласио да је Министарство у протеклих годину дана наставило, проширило и садржински обогатило сарадњу са свим црквама и верским заједницама у Србији, као и са централама појединих верских организација у иностранству. Према његовим речима, Србија је држава у којој се поштују верске слободе, Министарство води отворен дијалог са свим верским организацијама без верских и идеолошких предрасуда, а Влада Србије препознаје и подстиче позитивну улогу верских организација у процесу демократизације и хуманизације друштвених односа.
Радуловић је истакао да је током прошле године, први пут после Другог светског рата, отпочела редовна месечна дотација средњим верским школама свих конфесија, док је студентима теологије свих конфесија додељена 341 стипендија.
Према његовим речима, Министарство је за развој, унапређење и афирмацију духовне културе издвојило више од 20 милиона динара, а за помоћ свештенству свих конфесија и монаштву у угроженим, неразвијеним и пограничним подручјима око 22 милиона динара, од чега за монаштво и свештенство на Косову и Метохији око 12 милиона динара.
Министар је додао да је за очување и градњу храмова издвојено више од 32,5 милиона динара, од тога за манастире на Косову и Метохији 16,5 милиона динара, док је манастиру Хиландар уплаћена дотација у износу од седам милиона динара.
Радуловић је прецизирао да ће Министарство у наредном периоду задржати исту политику по питању расподеле средстава из буџета, као и да ће радити на имплементацији ставова Владе Србије исказаних у Меморандуму о буџету и економској и фискалној политици за 2005. годину са пројекцијама за 2006. и 2007. годину, у коме је, између осталог, религијски систем истакнут као област у којој је такође неопходно установити нове, модерне и демократске односе између државе и верских организација.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике Слободан Лаловић рекао је да је ово министарство у великој мери урадило оно што је обећано, уз напомену да то не значи да је посао завршен.
У оквиру реформи радног законодавства припремљен је један од најважнијих закона, закон о раду, чије се усвајање очекује за неколико дана, док су у области запошљавања припремљене измене Закона о запошљавању, измене социјалног програма и урађена је национална стратегија запошљавања за период 2005-2010. године, а у припреми су и пратећа документа која би требало да омогуће да се у Србији у наредних пет година успешно суочимо са проблемом незапослености, истакао је Лаловић.
Према његовим речима, интензивно се радило и на реформама пензионог система, за који се половина потребних средстава још увек обезбеђује из буџета, због чега је Влада Србије формирала Савет за реформу пензионог система. Такође, постигнут је договор са Светском банком о кредиту у износу од 25 милиона евра под ИДА условима, који ће помоћи реформу пензионог система у Србији, додао је Лаловић.
У оквиру реформи система социјалне заштите усвојен је Закон о социјалној заштити, који је по својим решењима битно побољшао позиције оних људи којима треба помоћ по основу тог закона, а у току је и реформа целокупног система социјалне заштите и према пројекту који је направљен, овај процес требало би да буде окончан у периоду од четири године, нагласио је министар рада. Он је додао да су у протеклом периоду припремљени и национална стратегија којом се регулише положај особа са инвалидитетом, као и закон против дискриминације особа са инвалидитетом.
Лаловић је истакао да је приоритет Министарства било решавање проблема незапослености у Србији, а пошто је то, како је оценио, питање свих питања, Министарство ће посебну пажњу посветити решавању овог проблема и у наредном периоду. Према његовим речима, предстојеће реструктурирање великих предузећа свакако ће утицати на пораст незапослености, али ова Влада нема намеру да умирује своју савест исплатом отпремнина, након чега се ти исти радници, како су показале досадашње анализе, враћају као социјални случајеви, већ жели тај проблем да реши дугорочно.
Министарству и ове године предстоји велика законодавна активност, пошто се још 14 закона налази у завршној фази израде, међу којима је и закон о повезивању стажа, рекао је Лаловић и додао да ће се такође наставити и са редовним измиривањем свих социјалних давања, као и са даљим унапређивањем социјалног дијалога.