П:
О:
Читај ми
Јачање капацитета ОЕБС-а приоритет
Београд/Беч,
24. јун 2014.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас на Годишњој прегледној конференцији ОЕБС-а о безбедности у Бечу да ће Србија током председавања тој организацији наставити да тражи компромисна решења за решавање свих конфликата.
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси излагање првог потпредседника Владе у целини:
“Поштовани председавајући, председниче, генерални секретару, ваше екселенције, даме и господо,
На почетку бих желео да изразим захвалност председнику Буркхалтеру на позиву да заједно отворимо Годишњу прегледну конференцију о безбедности ОЕБС, која је свакако најважнији догађај у оквиру војно-политичке димензије.
Са задовољством могу да констатујем да су Швајцарска и Србија до сада оствариле врло квалитетну сарадњу у оквиру наших консекутивних председавања 2014. и 2015. године, као и у спровођењу активности предвиђених Заједничким радним планом.
Хтео бих овом приликом да нагласим да је председавање ОЕБС-у велика прилика за Србију, и вероватно највећи мултилатерални задатак који смо до сада имали. С тим у вези, предузимамо веома озбиљне и опсежне припреме и спремни смо да дамо пун допринос Организацији на активан и непристрасан начин.
Не сумњам да ће са приближавањем српског председавања наша сарадња ојачати и да ће овогодишња драгоцена искуства Швајцарске у значајној мери допринети напорима да на што успешнији начин спроведемо приоритете нашег председавања у наредној години, када обележавамо 40- годишњицу Хелсиншког финалног акта.
У том светлу, очекујем да ће нам ова конференција помоћи да боље сагледамо перспективе решавања горућих безбедносних питања у региону ОЕБС-а, као и будуће улоге ОЕБС-а у међународној безбедносној архитектури.
Годишња прегледна конференција о безбедности одржава се у условима једног од највећих изазова у региону ОЕБС-а од његовог настанка. Може се рећи да, у овим веома специфичним околностима, тема конференције захтева конструктиван ангажман и појачане напоре држава учесница, како на политичком, тако и на оперативном нивоу.
Дискусија о ревитализацији улоге ОЕБС-а кроз процес "Хелсинки +40", започета прошле године, треба да обухвати и осврт на актуелна дешавања и релевантна искуства Организације.
Актуелна безбедносна ситуација у и око региона ОЕБС-а указује на неопходност објективног сагледавања свих безбедносних аспеката и потенцијалних импликација, као и на потребу да се ојачају капацитети ОЕБС-а који би на ефикасан начин и у кратком року били у могућности да пруже одговарајућу подршку у свим фазама конфликтног циклуса, почев од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења.
Допринос решавању криза, односно успостављању безбедности и стабилности у региону ОЕБС-а, на тај начин би био конкретнији и опипљивији.
Желим да искористим и ову прилику да нагласим да је потребно да сви заједно радимо на јачању дијалога, јер ОЕБС јесте настао и траје као најшира платформа за дијалог о свим безбедносним питањима од Ванкувера до Владивостока, укључујући и дијалог са нашим медитеранским и азијским партнерима.
Дијалог, колико год био есенцијалан, само је неопходан предуслов за постизање и спровођење одговарајућих решења на бази консензуса. Мислим да наша искуства из дијалога под окриљем ЕУ који сада водимо са Приштином, а нарочито напори да се олакша свакодневни живот тамошњег становништва и обезбеде њихова елементарна људска права, могу да буду од користи за будуће напоре у решавању многих проблема.
У контексту решавања актуелне кризе у Украјини, желим да нагласим да Србија подржава суверенитет и територијални интегритет свих чланица УН.
Доношење одлуке о успостављању и упућивању Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјину представља пример позитивног исхода свеобухватног дијалога међу државама учесницама.
То показује да је Организација способна да, у релативно кратком року, реагује на адекватан и флексибилан начин. Република Србија цени њено досадашње ангажовање у Украјини и очекује да ће то допринети нормализацији прилика на терену.
Србија снажно подржава координиране активности ОЕБС-а које имају за циљ деескалацију кризе, успостављање инклузивног дијалога и подршку унутрашњим процесима са циљем стабилизације ситуације у Украјини.
У том оквиру, сматрамо да је најважније да што пре дође до престанка непријатељстава и поздрављамо план председника Порошенка који се заснива на мирном решавању кризе.
Сматрамо да план пружа прилику за унапређење унутрашњег дијалога и јачање институција, уз уважавање интереса свих грађана.
Искористио бих и ову прилику да дам подршку деловању швајцарског председавања за деескалацију ове кризе. Председник Буркхалтер и наше швајцарске колеге предузеле су и предузимају низ активности на највишем политичком нивоу усмерених на решавање кризе мирним, политичким и дипломатским средствима.
Спремни смо да у току свог председавања преузмемо одговорност и наставимо да активно делујемо у смеру потпуне стабилизације прилика у Украјини.
Сматрамо да је деловање ОЕБС-а у вези са кризом у Украјини и прилика за нашу Организацију, не само за јачање њене видљивости, већ и њене нове потенцијалне улоге на евроатлантском и евроазијском безбедносном простору.
Политичке тензије и конфликти, како у региону ОЕБС, тако и ван њега, настављају да имају негативан ефекат. Иако је криза у Украјини у највећој мери преузела примат у дискусијама у оквиру ОЕБС-а, Србија ће током председавања наставити да пружа активну подршку постојећим преговарачким форматима за решавање замрзнутих конфликата кроз неуморно истраживање могућности за постизање компромисних решења прихватљивих за све учеснике у преговорима.
У томе сматрамо значајном улогу специјалних представника председавајућег, где је Србија и у оквиру швајцарског председавања дала свој допринос.
Јачање капацитета ОЕБС-а да активно доприноси у свим фазама конфликтног циклуса, од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења, као и постизање конкретних резултата у смислу стабилизације прилика на терену, остаје од приоритетног значаја.
Полазећи од искустава из региона западног Балкана, могу да кажем да се искључиво конструктивним политичким деловањем и путем дијалога могу постићи конкретна и одржива решења.
Овом приликом желим да напоменем да подржавамо обновљене и још систематичније напоре ОЕБС-а у јачању области медијације. У том смислу, желим још једном да подвучем значај политичке воље и јачања капацитета и механизама Организације. Реализација обавеза преузетих у оквиру војно-политичке димензије представља значајан фактор стабилности, транспарентности и поверења између држава учесница ОЕБС-а.
Питање контроле наоружања и мера за изградњу поверења и безбедности остаје од виталног значаја за унапређење безбедности у нашем региону, и у интересу је свих држава учесница да наставе са њиховом применом.
Уверени смо у то да ОЕБС, нарочито кроз активности које се реализују у оквиру Форума за безбедносну сарадњу, има капацитет да допринесе активностима у области контроле наоружања и изградње поверења у оквиру европске безбедносне архитектуре.
Република Србија ће током свог председавања координирано деловати са Монголијом, Црном Гором и Норвешком, које ће председавати Форуму за безбедносну сарадњу у току 2015. године.
Верујемо да ће различита регионална припадност поменута три председавајућа бити додатни квалитет и допринети разноврснијем сагледавању тема на дневном реду Форума.
У светлу значајних технолошких промена, као и нових изазова, ризика и претњи на почетку 21. века, свесни смо потребе ревитализације, ажурирања и модернизације релевантних докумената ОЕБС, њихове имплементације, као и поштовања принципа и обавеза који из њих проистичу.
У том смислу, како је и дефинисано кроз приоритете у Заједничком радном плану Швајцарске и Србије, залажемо се и за наставак свеобухватног дијалога у оквиру ОЕБС-а са циљем одржавања војне стабилности, предвидивости и транспарентности, кроз ажурирање и модернизацију Бечког документа, унапређење и имплементацију Кодекса поступања у политичко-војним аспектима безбедности, као и докумената ОЕБС о стрељачком и лаком наоружању и залихама конвенционалне муниције.
Наведена документа, која представљају основу за изградњу поверења и безбедности у региону ОЕБС-а треба да буду унапређена у складу са актуелним војним и безбедносним условима у том региону.
Данас смо суочени са новим изазовима, ризицима и претњама које су транснационалног карактера. Поменуте претње, попут тероризма, организованог криминала, трговине људима и дрогом, не познају границе и захтевају координирану сарадњу држава учесница у региону ОЕБС-а.
Желим да нагласим улогу Организације, која је у претходном периоду, схватајући значај борбе против транснационалних претњи, предузела значајне кораке кроз усвајање релевантних одлука, размену искустава и најбољих пракси и успостављање сарадње надлежних институција држава учесница ОЕБС, као и академских институција.
Искористио бих ову прилику да похвалим и допринос мреже академских институција ОЕБС-а, која се овом темом бавила у оквиру студије о „Перцепцијама претњи у региону ОЕБС“, и изразим задовољство да је у изради студије учествовао и тхинк-танк из Србије.
Први задатак мреже академских институција представља корак у добром правцу у погледу интегрисања такозване Трацк ИИ дипломатије у рад наше Организације.
С обзиром на еволутивни карактер и потребу константног праћења и прилагођавања одговора на поменуте претње, током српског председавања ОЕБС-у планирамо да овој области посветимо значајан број активности.
Намера нам је да изазове и претње транснационалних карактера осветлимо из кросдимензионалног угла. Негативне појаве, као што су корупција и илегалне миграције, није могуће третирати изоловано.
Против ових изазова можемо се борити само кроз јачање демократских институција, али и кроз сагледавање улоге организованог криминала у ширењу поменутих негативних појава. Полиција има значајну улогу у тој борби, али само у спрези са правосудним органима.
ОЕБС је одлично позициониран да послужи као платформа за промоцију поменуте сарадње органа за спровођење закона и судства. Превенција је једна од најзначајнијих фаза у борби против транснационалних претњи, а улога младих и жена у овом процесу треба да буде још дубље сагледана и искоришћена.
Ми смо свесрдно прихватили иницијативу швајцарских колега да се, попут активности предузетих у УН, концепт управљања и реформе безбедносног сектора даље разради и у оквирима наше Организације, нарочито у области цивилне контроле безбедносних снага.
У контексту борбе против транснационалних претњи, до нарочитог изражаја долази потреба за координираним и комплементарним приступом у оквиру сарадње са другим релевантним међународним организацијама.
ОЕБС треба да пронађе простор за деловање и настави са развијањем капацитета и способности у одговору на нове изазове и претње. Добар пример у том смислу представља пионирски подухват ОЕБС-а на изградњи мера поверења у области сајбер-безбедности.
Пре него што завршим своје данашње излагање, желео бих још једном да нагласим да данашњи комплексни изазови захтевају заједничке одговоре. Поменуте изазове нико не може успешно превазићи сам.
ОЕБС, својом флексибилношћу и механизмима који му стоје на располагању, пружа могућност изналажења одговарајућих решења, уз уважавање интереса свих држава учесница.
Република Србија је спремна на то да заједно са осталима предано ради на унапређењу могућности ОЕБС-а да и у 21. веку понуди релевантне одговоре на питања колективне безбедности.
Желим да закључим ово иступање подвлачећи да у потпуности делим став председника Буркхалтера да наше заједничко деловање треба да буде усмерено у три правца: подршку Украјини за постизање мирног решења, реконсолидацију европске безбедности као заједничког пројекта и јачање ОЕБС-а као једног од главних стубова кооперативне безбедности.
У том смислу, процес "Хелсинки +40" представља оквир за јачање Организације као такве, који не треба запоставити. Сматрамо да овај процес треба наставити управо због изазова са којима смо се суочили последњих месеци.
Уверени смо у то да је Мапа пута за "Хелсинки +40" још актуелна, а нарочито главни циљеви у њеном уводном делу. Зато треба искористити ову прилику, ојачати наш дијалог и међусобно поверење и на конструктиван начин доћи до опште прихватљивих решења.
Желим вам успешан рад на овој конференцији. Као будући председавајући, настојаћемо да њене резултате, у мери у којој представљају консензуалне препоруке, уградимо у програм рада и приоритете српског председавања за 2015. годину, које ћу представити на Сталном савету средином јула ове године.
Хвала господине председавајући“, наводи се у обраћању првог потпредседника Владе.
“Поштовани председавајући, председниче, генерални секретару, ваше екселенције, даме и господо,
На почетку бих желео да изразим захвалност председнику Буркхалтеру на позиву да заједно отворимо Годишњу прегледну конференцију о безбедности ОЕБС, која је свакако најважнији догађај у оквиру војно-политичке димензије.
Са задовољством могу да констатујем да су Швајцарска и Србија до сада оствариле врло квалитетну сарадњу у оквиру наших консекутивних председавања 2014. и 2015. године, као и у спровођењу активности предвиђених Заједничким радним планом.
Хтео бих овом приликом да нагласим да је председавање ОЕБС-у велика прилика за Србију, и вероватно највећи мултилатерални задатак који смо до сада имали. С тим у вези, предузимамо веома озбиљне и опсежне припреме и спремни смо да дамо пун допринос Организацији на активан и непристрасан начин.
Не сумњам да ће са приближавањем српског председавања наша сарадња ојачати и да ће овогодишња драгоцена искуства Швајцарске у значајној мери допринети напорима да на што успешнији начин спроведемо приоритете нашег председавања у наредној години, када обележавамо 40- годишњицу Хелсиншког финалног акта.
У том светлу, очекујем да ће нам ова конференција помоћи да боље сагледамо перспективе решавања горућих безбедносних питања у региону ОЕБС-а, као и будуће улоге ОЕБС-а у међународној безбедносној архитектури.
Годишња прегледна конференција о безбедности одржава се у условима једног од највећих изазова у региону ОЕБС-а од његовог настанка. Може се рећи да, у овим веома специфичним околностима, тема конференције захтева конструктиван ангажман и појачане напоре држава учесница, како на политичком, тако и на оперативном нивоу.
Дискусија о ревитализацији улоге ОЕБС-а кроз процес "Хелсинки +40", започета прошле године, треба да обухвати и осврт на актуелна дешавања и релевантна искуства Организације.
Актуелна безбедносна ситуација у и око региона ОЕБС-а указује на неопходност објективног сагледавања свих безбедносних аспеката и потенцијалних импликација, као и на потребу да се ојачају капацитети ОЕБС-а који би на ефикасан начин и у кратком року били у могућности да пруже одговарајућу подршку у свим фазама конфликтног циклуса, почев од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења.
Допринос решавању криза, односно успостављању безбедности и стабилности у региону ОЕБС-а, на тај начин би био конкретнији и опипљивији.
Желим да искористим и ову прилику да нагласим да је потребно да сви заједно радимо на јачању дијалога, јер ОЕБС јесте настао и траје као најшира платформа за дијалог о свим безбедносним питањима од Ванкувера до Владивостока, укључујући и дијалог са нашим медитеранским и азијским партнерима.
Дијалог, колико год био есенцијалан, само је неопходан предуслов за постизање и спровођење одговарајућих решења на бази консензуса. Мислим да наша искуства из дијалога под окриљем ЕУ који сада водимо са Приштином, а нарочито напори да се олакша свакодневни живот тамошњег становништва и обезбеде њихова елементарна људска права, могу да буду од користи за будуће напоре у решавању многих проблема.
У контексту решавања актуелне кризе у Украјини, желим да нагласим да Србија подржава суверенитет и територијални интегритет свих чланица УН.
Доношење одлуке о успостављању и упућивању Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјину представља пример позитивног исхода свеобухватног дијалога међу државама учесницама.
То показује да је Организација способна да, у релативно кратком року, реагује на адекватан и флексибилан начин. Република Србија цени њено досадашње ангажовање у Украјини и очекује да ће то допринети нормализацији прилика на терену.
Србија снажно подржава координиране активности ОЕБС-а које имају за циљ деескалацију кризе, успостављање инклузивног дијалога и подршку унутрашњим процесима са циљем стабилизације ситуације у Украјини.
У том оквиру, сматрамо да је најважније да што пре дође до престанка непријатељстава и поздрављамо план председника Порошенка који се заснива на мирном решавању кризе.
Сматрамо да план пружа прилику за унапређење унутрашњег дијалога и јачање институција, уз уважавање интереса свих грађана.
Искористио бих и ову прилику да дам подршку деловању швајцарског председавања за деескалацију ове кризе. Председник Буркхалтер и наше швајцарске колеге предузеле су и предузимају низ активности на највишем политичком нивоу усмерених на решавање кризе мирним, политичким и дипломатским средствима.
Спремни смо да у току свог председавања преузмемо одговорност и наставимо да активно делујемо у смеру потпуне стабилизације прилика у Украјини.
Сматрамо да је деловање ОЕБС-а у вези са кризом у Украјини и прилика за нашу Организацију, не само за јачање њене видљивости, већ и њене нове потенцијалне улоге на евроатлантском и евроазијском безбедносном простору.
Политичке тензије и конфликти, како у региону ОЕБС, тако и ван њега, настављају да имају негативан ефекат. Иако је криза у Украјини у највећој мери преузела примат у дискусијама у оквиру ОЕБС-а, Србија ће током председавања наставити да пружа активну подршку постојећим преговарачким форматима за решавање замрзнутих конфликата кроз неуморно истраживање могућности за постизање компромисних решења прихватљивих за све учеснике у преговорима.
У томе сматрамо значајном улогу специјалних представника председавајућег, где је Србија и у оквиру швајцарског председавања дала свој допринос.
Јачање капацитета ОЕБС-а да активно доприноси у свим фазама конфликтног циклуса, од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења, као и постизање конкретних резултата у смислу стабилизације прилика на терену, остаје од приоритетног значаја.
Полазећи од искустава из региона западног Балкана, могу да кажем да се искључиво конструктивним политичким деловањем и путем дијалога могу постићи конкретна и одржива решења.
Овом приликом желим да напоменем да подржавамо обновљене и још систематичније напоре ОЕБС-а у јачању области медијације. У том смислу, желим још једном да подвучем значај политичке воље и јачања капацитета и механизама Организације. Реализација обавеза преузетих у оквиру војно-политичке димензије представља значајан фактор стабилности, транспарентности и поверења између држава учесница ОЕБС-а.
Питање контроле наоружања и мера за изградњу поверења и безбедности остаје од виталног значаја за унапређење безбедности у нашем региону, и у интересу је свих држава учесница да наставе са њиховом применом.
Уверени смо у то да ОЕБС, нарочито кроз активности које се реализују у оквиру Форума за безбедносну сарадњу, има капацитет да допринесе активностима у области контроле наоружања и изградње поверења у оквиру европске безбедносне архитектуре.
Република Србија ће током свог председавања координирано деловати са Монголијом, Црном Гором и Норвешком, које ће председавати Форуму за безбедносну сарадњу у току 2015. године.
Верујемо да ће различита регионална припадност поменута три председавајућа бити додатни квалитет и допринети разноврснијем сагледавању тема на дневном реду Форума.
У светлу значајних технолошких промена, као и нових изазова, ризика и претњи на почетку 21. века, свесни смо потребе ревитализације, ажурирања и модернизације релевантних докумената ОЕБС, њихове имплементације, као и поштовања принципа и обавеза који из њих проистичу.
У том смислу, како је и дефинисано кроз приоритете у Заједничком радном плану Швајцарске и Србије, залажемо се и за наставак свеобухватног дијалога у оквиру ОЕБС-а са циљем одржавања војне стабилности, предвидивости и транспарентности, кроз ажурирање и модернизацију Бечког документа, унапређење и имплементацију Кодекса поступања у политичко-војним аспектима безбедности, као и докумената ОЕБС о стрељачком и лаком наоружању и залихама конвенционалне муниције.
Наведена документа, која представљају основу за изградњу поверења и безбедности у региону ОЕБС-а треба да буду унапређена у складу са актуелним војним и безбедносним условима у том региону.
Данас смо суочени са новим изазовима, ризицима и претњама које су транснационалног карактера. Поменуте претње, попут тероризма, организованог криминала, трговине људима и дрогом, не познају границе и захтевају координирану сарадњу држава учесница у региону ОЕБС-а.
Желим да нагласим улогу Организације, која је у претходном периоду, схватајући значај борбе против транснационалних претњи, предузела значајне кораке кроз усвајање релевантних одлука, размену искустава и најбољих пракси и успостављање сарадње надлежних институција држава учесница ОЕБС, као и академских институција.
Искористио бих ову прилику да похвалим и допринос мреже академских институција ОЕБС-а, која се овом темом бавила у оквиру студије о „Перцепцијама претњи у региону ОЕБС“, и изразим задовољство да је у изради студије учествовао и тхинк-танк из Србије.
Први задатак мреже академских институција представља корак у добром правцу у погледу интегрисања такозване Трацк ИИ дипломатије у рад наше Организације.
С обзиром на еволутивни карактер и потребу константног праћења и прилагођавања одговора на поменуте претње, током српског председавања ОЕБС-у планирамо да овој области посветимо значајан број активности.
Намера нам је да изазове и претње транснационалних карактера осветлимо из кросдимензионалног угла. Негативне појаве, као што су корупција и илегалне миграције, није могуће третирати изоловано.
Против ових изазова можемо се борити само кроз јачање демократских институција, али и кроз сагледавање улоге организованог криминала у ширењу поменутих негативних појава. Полиција има значајну улогу у тој борби, али само у спрези са правосудним органима.
ОЕБС је одлично позициониран да послужи као платформа за промоцију поменуте сарадње органа за спровођење закона и судства. Превенција је једна од најзначајнијих фаза у борби против транснационалних претњи, а улога младих и жена у овом процесу треба да буде још дубље сагледана и искоришћена.
Ми смо свесрдно прихватили иницијативу швајцарских колега да се, попут активности предузетих у УН, концепт управљања и реформе безбедносног сектора даље разради и у оквирима наше Организације, нарочито у области цивилне контроле безбедносних снага.
У контексту борбе против транснационалних претњи, до нарочитог изражаја долази потреба за координираним и комплементарним приступом у оквиру сарадње са другим релевантним међународним организацијама.
ОЕБС треба да пронађе простор за деловање и настави са развијањем капацитета и способности у одговору на нове изазове и претње. Добар пример у том смислу представља пионирски подухват ОЕБС-а на изградњи мера поверења у области сајбер-безбедности.
Пре него што завршим своје данашње излагање, желео бих још једном да нагласим да данашњи комплексни изазови захтевају заједничке одговоре. Поменуте изазове нико не може успешно превазићи сам.
ОЕБС, својом флексибилношћу и механизмима који му стоје на располагању, пружа могућност изналажења одговарајућих решења, уз уважавање интереса свих држава учесница.
Република Србија је спремна на то да заједно са осталима предано ради на унапређењу могућности ОЕБС-а да и у 21. веку понуди релевантне одговоре на питања колективне безбедности.
Желим да закључим ово иступање подвлачећи да у потпуности делим став председника Буркхалтера да наше заједничко деловање треба да буде усмерено у три правца: подршку Украјини за постизање мирног решења, реконсолидацију европске безбедности као заједничког пројекта и јачање ОЕБС-а као једног од главних стубова кооперативне безбедности.
У том смислу, процес "Хелсинки +40" представља оквир за јачање Организације као такве, који не треба запоставити. Сматрамо да овај процес треба наставити управо због изазова са којима смо се суочили последњих месеци.
Уверени смо у то да је Мапа пута за "Хелсинки +40" још актуелна, а нарочито главни циљеви у њеном уводном делу. Зато треба искористити ову прилику, ојачати наш дијалог и међусобно поверење и на конструктиван начин доћи до опште прихватљивих решења.
Желим вам успешан рад на овој конференцији. Као будући председавајући, настојаћемо да њене резултате, у мери у којој представљају консензуалне препоруке, уградимо у програм рада и приоритете српског председавања за 2015. годину, које ћу представити на Сталном савету средином јула ове године.
Хвала господине председавајући“, наводи се у обраћању првог потпредседника Владе.
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...
-
Београд/ Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Неопходно успоставити систем колективне безбедности
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Договорена даља сарадња са Бразилом и Азербејџаном у области...
-
Београд/Гуангџоу, 11. септембар 2024.Одржана завршна вежба специјалних јединица Србије и Кине
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Пријатељство Србије и Кине на историјском нивоу
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Србију и Кубу везују историјски и пријатељски односи
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Захвалност Венецуели на принципијелном ставу по питању...
-
Суботица, 10. септембар 2024.Почели радови на санацији суботичке депоније „Александровачка...
-
Београд/Гуангџоу, 10. септембар 2024.Даљи развој сарадње са Кином у области унутрашњих послова