П:
О:
Читај ми
Будућност Србије је у Европској унији
Београд,
4. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је синоћ у емисији "Народ пита Владу" на РТС 1 поводом годишњице формирања Владе Србије да нема будућности и опстанка Србије изван Европске уније јер су Србија и Црна Гора увек представљале део Европе.
Коштуница је истакао да се највећи значај придаје уређивању државе и стварању поретка стабилних институција, а оно што је до сада урађено даје наде и сигурности да ће сви основни задаци бити остварени и поред тешких прилика у економији, обуздавања раста инфлације и спречавања пораста спољнотрговинског дефицита.
Упркос свему, како је навео, у мају биће одржана конференција Европске банке за обнову и развој у Београду, што представља знак да је Србија незаобилазна земља на овом простору Европе и Балкана.
Председник Владе нагласио је да су постојала очекивања да ће промене бити брже и да ће се одразити на већи број људи, али је ипак потребно време за доношење закона, а затим и промена у привреди.
Он је указао на то да није био задовољан одлуком да се повећају плате у администрацији и Скупштини Србије јер је то непримерено тренутку у коме живимо и додао да ће део својих примања уплаћивати у Фонд за Косово и Метохију.
За једну демократску државу и развој вишепартијског система јако је важан однос између странака како би се утицало на стабилност државе, као и да се не може доводити у питање политички легитимитет странака у Србији, рекао је Коштуница и истакао да се Социјалистичка партија Србије понаша на конструктиван начин јер подржава мањинску Владу Србије.
Председник Владе Србије нагласио је да ће позитивна Студија о изводљивости утицати интегративно и позитивно на односе у државној заједници Србије и Црне Горе, а да је предлог Београда једноставан - поштовање обавеза преузетих потписивањем Уставне повеље.
Иако у једном делу политичке сцене у Црној Гори постоји страх од избора и референдума, Коштуница је изразио уверење да је већинско расположење у Црној Гори и Србији као и у Бриселу које је против распада државне заједнице.
Говорећи о сарадњи са Хашким трибуналом, председник Владе подсетио је да је изабран модел добровољног одласка уз преузимање бриге за одбрану оптужених, њихова права и њихове породице, као и да су генерали који су то прихватили својим гестом показали да не желе да земља буде њихов талац.
Коштуница је истакао да је у сарадњи са ЕУ обновљено и поверење око добијања преференцијала за извоз српског шећера на европско тржиште после извршених кредибилних процена, напоменувши да није лако изаћи на крај са криминалом и корупцијом.
О случају приватизације "Књаз Милоша", он је навео да ће Влада Србије врло брзо урадити извештај, као и да је Влада била у том случају суочена са мањкавостима у прописима.
Према његовим речима, Влада Србије заокупљена је и проблемом Косова и Метохије, оценивши да су у Скупштини Србије једногласно усвојени и Резолуција и План Владе Србије за решавање политичке ситуације у покрајини којима се жели да се у оквиру стандарда побољша положај српске заједнице.
Председник Владе нагласио је да је у вези с тим покренута жива дипломатска активност како би План био прихваћен од земаља Контакт групе, али је напоменуо да није било и довољно разумевања, додавши да ће се проблемом јужне покрајине Влада Србије бавити и преко Фонда за Косово и Метохију и Савета за Косово и Метохију.
Он је посебно истакао да ће се Србија усредсредити на питање статуса Косова, као и да у Србији постоји јединствен став о том питању - Косово не може бити независно, а излаз треба тражити у компромису Срба, Албанаца и међународне заједнице кроз остваривање високог степена аутономије у оквиру државне заједнице, кроз атипично решење и уз задржавање везе са Београдом.
С тим у вези, Коштуница је поменуо и стање на југу Србије где се врло пажљивом политиком гради међусобно поверење и суживот у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, што може послужити као позитиван пример за Косово и Метохију.
Премијер Србије још једном је подвукао да се земља не може успешно реформисати док се не донесе добар, модеран и интегративан Устав, као и да ће решавање тог питања бити убрзано преговорима о прикључивању ЕУ и може се очекивати да ће ове године Србија добити нови устав.
Министар финансија Млађан Динкић, гостујући у овој емисији, рекао је да су у протеклих пола године значајно убрзане економске реформе и остварен је рекордно висок раст друштвеног производа од чак 8 одсто у 2004. години, што представља највећи раст у протеклих 25 година у Србији.
У прошлој години остварен је снажан привредни раст, нагласио је он и прецизирао да је индустријска производња порасла за 7,2 одсто, а пољопривредна 19,1 одсто у односу на 2003. годину.
У 2004. години буџетски дефицит је преполовљен, а у протекла три месеца буџет Србије је уравнотежен, рекао је он и додао да у историји земаља у транзицији није забележен случај да се у току једне године дефицит буџета смањи за 2,2 одсто БДП-а.
Према његовим речима, након периода застоја у другој половини прошле године убрзана је приватизација, вођена је чврста монетарна политика, а девизне резерве повећане су на око 4,3 милијарде долара. Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић истакао је да у његовом министарству има пуно започетих послова и најавио је велике инвестиције у инфраструктуру у 2005. години.
Илић је указао на то да ће у 2005. години бити започето реструктурирање у 5 великих јавних предузећа и то у ЈАТ-у, ЖТП-у, "Телекому", "Поштанској штедионици", а у априлу ове године биће расписан тендер за приватизацију "Мобтела".
Према његовим речима, на Аеродрому "Београд" предстоји велика инвестиција на изградњи карго центра (око 100 милиона долара), при крају је реконструкција "Терминала 2", а у октобру предстоји реконструкција писте за авионе.
Међународне финансијске институције условиле су давање кредита започињањем реструктурирања великих привредних система, подсетио је он и истакао да је неопходно да се то уради.
Са Европском банком за обнову и развој постигнут је договор о кредиту од око пола милијарди евра за обнову и изградњу путева у Србији, навео је Илић и најавио расписивање бројних тендера за изградњу путева у овој години. Такође, најавио је ускоро и расписивања тендера за изградњу железничког чвора у Прокопу код Београда и тендера за изградњу и реконструкцију путних деоница.
Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић поручио је да ће Влада учинити све да инфлацију задржи у планираним оквирима од 9,1 одсто и да у току године неће бити корекције цена, осим поскупљења струје половином 2005. године. Када је реч о инфлацији, Димитријевић је нагласио да она може пробити планиране оквире само уколико дође до великог скока цене нафте на светском тржишту. На питање како ће бити решен спољнотрговински дефицит Србије од око 7,4 милијарде евра у 2004. години, Димитријевић је одговорио да је основни проблем ниска конкурентност наших производа на светском тржишту и огромни трошкови маркетинга које наше спољнотрговинске компаније не могу да плате.
Димитријевић је истакао да ће у 2005. години Влада припремити мере за смањење спољнотрговинског дефицита кроз финансирање извозних послова, подстицајна средства за развој туризма оснивањем Туристичког фонда, као и кроз припрему Стратегије развоја туризма.
У истој емисији, министар здравља Томица Милосављевић рекао је да је његово министарство у 2004. години остварило све буџетске планове са 99,2 одсто и урадило све оно што је било планирано.
Милосављевић је подсетио да је донето неколико националних стратегија - за заштиту од ХИВ вируса, за борбу против туберкулозе, за контролу дувана и најавио да се у наредном периоду очекује усвајање националних стратегија за јачање јавног здравља и за трансфузију.
Према његовим речима, донето је и неколико закона - о лековима, о заштити становништва од заразних болести и санитарном надзору, а очекује нас и усвајање закона о здравственој заштити и о лекарским коморама.
Министар правде Зоран Стојковић оценио је као најзначајније што је у протеклих годину дана урадило Министарство на чијем је челу доношење Стратегије реформе правосуђа и Стратегије борбе против корупције.
Усвојени су кључни системски закони који су услов независног правосуђа, нагласио је Стојковић и додао да је реформа правосуђа предвиђена на три нивоа. После законодавног, следи учвршћивање институција, а потом примена прописа. Сада се иде на учвршћивање институција, што је предуслов за обављање тежег дела посла - примену закона, објаснио је он.
Одговарајући на питања о суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића која су телефоном поставили грађани, Стојковић је истакао да је захваљујући изменама Закона о кривичном поступку, који је ова Влада донела, практично омогућено нормално суђење.
Он је додао да ће Закон о судијама и Закон о платама у делу који се односи на плате морати да буду усаглашени, а да ће проблем зарада бити решен онда када се реши и неажурност судова.
На питање о акцији "Сабља" министар је подсетио на одлуку Уставног суда Србије о неуставности одредби на које се та акција позивала, указавши да је држави упућено више од 500 предмета за наплату одштете људима чија су права била кршена током те акције. Министар правде нагласио је да је проблем стечаја решен доношењем Закона о стечају, као и оног о лиценцирању стечајних управника, уз напомену да је дуг стечајни поступак до сада "јео имовину" предузећа и да је српска привреда била много више угрожена стечајним поступцима него приватизацијом.
Упркос свему, како је навео, у мају биће одржана конференција Европске банке за обнову и развој у Београду, што представља знак да је Србија незаобилазна земља на овом простору Европе и Балкана.
Председник Владе нагласио је да су постојала очекивања да ће промене бити брже и да ће се одразити на већи број људи, али је ипак потребно време за доношење закона, а затим и промена у привреди.
Он је указао на то да није био задовољан одлуком да се повећају плате у администрацији и Скупштини Србије јер је то непримерено тренутку у коме живимо и додао да ће део својих примања уплаћивати у Фонд за Косово и Метохију.
За једну демократску државу и развој вишепартијског система јако је важан однос између странака како би се утицало на стабилност државе, као и да се не може доводити у питање политички легитимитет странака у Србији, рекао је Коштуница и истакао да се Социјалистичка партија Србије понаша на конструктиван начин јер подржава мањинску Владу Србије.
Председник Владе Србије нагласио је да ће позитивна Студија о изводљивости утицати интегративно и позитивно на односе у државној заједници Србије и Црне Горе, а да је предлог Београда једноставан - поштовање обавеза преузетих потписивањем Уставне повеље.
Иако у једном делу политичке сцене у Црној Гори постоји страх од избора и референдума, Коштуница је изразио уверење да је већинско расположење у Црној Гори и Србији као и у Бриселу које је против распада државне заједнице.
Говорећи о сарадњи са Хашким трибуналом, председник Владе подсетио је да је изабран модел добровољног одласка уз преузимање бриге за одбрану оптужених, њихова права и њихове породице, као и да су генерали који су то прихватили својим гестом показали да не желе да земља буде њихов талац.
Коштуница је истакао да је у сарадњи са ЕУ обновљено и поверење око добијања преференцијала за извоз српског шећера на европско тржиште после извршених кредибилних процена, напоменувши да није лако изаћи на крај са криминалом и корупцијом.
О случају приватизације "Књаз Милоша", он је навео да ће Влада Србије врло брзо урадити извештај, као и да је Влада била у том случају суочена са мањкавостима у прописима.
Према његовим речима, Влада Србије заокупљена је и проблемом Косова и Метохије, оценивши да су у Скупштини Србије једногласно усвојени и Резолуција и План Владе Србије за решавање политичке ситуације у покрајини којима се жели да се у оквиру стандарда побољша положај српске заједнице.
Председник Владе нагласио је да је у вези с тим покренута жива дипломатска активност како би План био прихваћен од земаља Контакт групе, али је напоменуо да није било и довољно разумевања, додавши да ће се проблемом јужне покрајине Влада Србије бавити и преко Фонда за Косово и Метохију и Савета за Косово и Метохију.
Он је посебно истакао да ће се Србија усредсредити на питање статуса Косова, као и да у Србији постоји јединствен став о том питању - Косово не може бити независно, а излаз треба тражити у компромису Срба, Албанаца и међународне заједнице кроз остваривање високог степена аутономије у оквиру државне заједнице, кроз атипично решење и уз задржавање везе са Београдом.
С тим у вези, Коштуница је поменуо и стање на југу Србије где се врло пажљивом политиком гради међусобно поверење и суживот у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, што може послужити као позитиван пример за Косово и Метохију.
Премијер Србије још једном је подвукао да се земља не може успешно реформисати док се не донесе добар, модеран и интегративан Устав, као и да ће решавање тог питања бити убрзано преговорима о прикључивању ЕУ и може се очекивати да ће ове године Србија добити нови устав.
Министар финансија Млађан Динкић, гостујући у овој емисији, рекао је да су у протеклих пола године значајно убрзане економске реформе и остварен је рекордно висок раст друштвеног производа од чак 8 одсто у 2004. години, што представља највећи раст у протеклих 25 година у Србији.
У прошлој години остварен је снажан привредни раст, нагласио је он и прецизирао да је индустријска производња порасла за 7,2 одсто, а пољопривредна 19,1 одсто у односу на 2003. годину.
У 2004. години буџетски дефицит је преполовљен, а у протекла три месеца буџет Србије је уравнотежен, рекао је он и додао да у историји земаља у транзицији није забележен случај да се у току једне године дефицит буџета смањи за 2,2 одсто БДП-а.
Према његовим речима, након периода застоја у другој половини прошле године убрзана је приватизација, вођена је чврста монетарна политика, а девизне резерве повећане су на око 4,3 милијарде долара. Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић истакао је да у његовом министарству има пуно започетих послова и најавио је велике инвестиције у инфраструктуру у 2005. години.
Илић је указао на то да ће у 2005. години бити започето реструктурирање у 5 великих јавних предузећа и то у ЈАТ-у, ЖТП-у, "Телекому", "Поштанској штедионици", а у априлу ове године биће расписан тендер за приватизацију "Мобтела".
Према његовим речима, на Аеродрому "Београд" предстоји велика инвестиција на изградњи карго центра (око 100 милиона долара), при крају је реконструкција "Терминала 2", а у октобру предстоји реконструкција писте за авионе.
Међународне финансијске институције условиле су давање кредита започињањем реструктурирања великих привредних система, подсетио је он и истакао да је неопходно да се то уради.
Са Европском банком за обнову и развој постигнут је договор о кредиту од око пола милијарди евра за обнову и изградњу путева у Србији, навео је Илић и најавио расписивање бројних тендера за изградњу путева у овој години. Такође, најавио је ускоро и расписивања тендера за изградњу железничког чвора у Прокопу код Београда и тендера за изградњу и реконструкцију путних деоница.
Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић поручио је да ће Влада учинити све да инфлацију задржи у планираним оквирима од 9,1 одсто и да у току године неће бити корекције цена, осим поскупљења струје половином 2005. године. Када је реч о инфлацији, Димитријевић је нагласио да она може пробити планиране оквире само уколико дође до великог скока цене нафте на светском тржишту. На питање како ће бити решен спољнотрговински дефицит Србије од око 7,4 милијарде евра у 2004. години, Димитријевић је одговорио да је основни проблем ниска конкурентност наших производа на светском тржишту и огромни трошкови маркетинга које наше спољнотрговинске компаније не могу да плате.
Димитријевић је истакао да ће у 2005. години Влада припремити мере за смањење спољнотрговинског дефицита кроз финансирање извозних послова, подстицајна средства за развој туризма оснивањем Туристичког фонда, као и кроз припрему Стратегије развоја туризма.
У истој емисији, министар здравља Томица Милосављевић рекао је да је његово министарство у 2004. години остварило све буџетске планове са 99,2 одсто и урадило све оно што је било планирано.
Милосављевић је подсетио да је донето неколико националних стратегија - за заштиту од ХИВ вируса, за борбу против туберкулозе, за контролу дувана и најавио да се у наредном периоду очекује усвајање националних стратегија за јачање јавног здравља и за трансфузију.
Према његовим речима, донето је и неколико закона - о лековима, о заштити становништва од заразних болести и санитарном надзору, а очекује нас и усвајање закона о здравственој заштити и о лекарским коморама.
Министар правде Зоран Стојковић оценио је као најзначајније што је у протеклих годину дана урадило Министарство на чијем је челу доношење Стратегије реформе правосуђа и Стратегије борбе против корупције.
Усвојени су кључни системски закони који су услов независног правосуђа, нагласио је Стојковић и додао да је реформа правосуђа предвиђена на три нивоа. После законодавног, следи учвршћивање институција, а потом примена прописа. Сада се иде на учвршћивање институција, што је предуслов за обављање тежег дела посла - примену закона, објаснио је он.
Одговарајући на питања о суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића која су телефоном поставили грађани, Стојковић је истакао да је захваљујући изменама Закона о кривичном поступку, који је ова Влада донела, практично омогућено нормално суђење.
Он је додао да ће Закон о судијама и Закон о платама у делу који се односи на плате морати да буду усаглашени, а да ће проблем зарада бити решен онда када се реши и неажурност судова.
На питање о акцији "Сабља" министар је подсетио на одлуку Уставног суда Србије о неуставности одредби на које се та акција позивала, указавши да је држави упућено више од 500 предмета за наплату одштете људима чија су права била кршена током те акције. Министар правде нагласио је да је проблем стечаја решен доношењем Закона о стечају, као и оног о лиценцирању стечајних управника, уз напомену да је дуг стечајни поступак до сада "јео имовину" предузећа и да је српска привреда била много више угрожена стечајним поступцима него приватизацијом.
-
Београд, 23. децембар 2024.Унапредити положај математике у релевантним научним телима
-
Београд, 23. децембар 2024.Наставак сарадње Министарства правде са Светском банком
-
Београд, 23. децембар 2024.Збрињавање становника неформалног насеља чије бараке су...
-
Београд, 23. децембар 2024.Србија дефинисала убрзање процеса европских интеграција
-
Београд, 23. децембар 2024.Србија ће бити најчвршћи бедем међународног права
-
Крушевац, 22. децембар 2024.Отворена нова деоница ауто-пута од Крушевца до Врњачке Бање
-
Београд, 21. децембар 2024.Програм стамбених кредита за младе мера за будућност Србије
-
Београд/Пекинг, 20. децембар 2024.Подршка Кине у међународним форумима од великог значаја за...
-
Београд, 20. децембар 2024.Србија без баријера обавеза читавог друштва
-
Београд, 20. децембар 2024.Мацура упутила изразе саучешћа поводом трагедије у Загребу