П:
О:
Читај ми
Циљ Владе Србије - да грађани живе боље, а држава буде стабилна
Београд,
4. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да је циљ Владе у претходних годину дана био да грађани живе боље и да држава буде стабилна, пошто једно без другог не иде и једно с другим је узајамно повезано.
Коштуница је на конференцији за новинаре, одржаној поводом обележавања годину дана рада Владе, истакао да рад у претходном периоду пре свега обележава Студија о изводљивости, чија се позитивна оцена очекује крајем марта, а која представља први формални корак наше земље у правцу Европске уније, као и зелено светло ЕУ Србији и Црној Гори.
Он је нагласио да је Студија о изводљивости верификација рада Владе и онога што је учињено у претходном периоду и то на најширем, међународном европском плану, а то је и оцена о раду Владе, која долази не само из наше земље, већ и од стране ЕУ и њених тела.
Позитивна оцена Студије о изводљивости зависила је у претходном периоду од сарадње са Хашким трибуналом и на том плану је учињено све како би се та последња препрека отклонила, рекао је Коштуница.
Он је додао да се приступ ЕУ и Хашког трибунала, када је реч о томе шта се подразумева под сарадњом, више не дефинише као потпуна сарадња и испуњавање захтева у целини, већ као значајан напредак у сарадњи, који је учињен у протеклим недељама добровољном предајом хашких оптуженика који су заузимали високе положаје у војној хијерархији.
Несумњиво је да питање сарадње са Хашким трибуналом више неће представљати сметњу када је реч о Студији о изводљивости, оценио је председник Владе.
Што се тиче промена у привреди, потпуно је природно да је циљ сваке владе да њени грађани живе боље, а да би живели боље мора се покренути годинама уништавана привреда ове земље, истакао је Коштуница.
Он је као најзначајније промене у привреди навео раст производње у индустрији и пољопривреди, раст реалних зарада, пораст укупне суме кредита, као и испуњавање дуга државе према грађанима (Зајам за привредни препород Србије, стара девизна штедња, дуг према пензионерима).
Такође, како је нагласио, ова Влада је предузела и испуњавање дуговних обавеза према другим државама и повериоцима, као што су дуг према Лондонском клубу поверилаца, регулисање односа са Руском Федерацијом или регулисање комерцијалних дугова (случај крагујевачке "Заставе" и италијанског "Фијата").
Он је нагласио да је Студија о изводљивости верификација рада Владе и онога што је учињено у претходном периоду и то на најширем, међународном европском плану, а то је и оцена о раду Владе, која долази не само из наше земље, већ и од стране ЕУ и њених тела.
Позитивна оцена Студије о изводљивости зависила је у претходном периоду од сарадње са Хашким трибуналом и на том плану је учињено све како би се та последња препрека отклонила, рекао је Коштуница.
Он је додао да се приступ ЕУ и Хашког трибунала, када је реч о томе шта се подразумева под сарадњом, више не дефинише као потпуна сарадња и испуњавање захтева у целини, већ као значајан напредак у сарадњи, који је учињен у протеклим недељама добровољном предајом хашких оптуженика који су заузимали високе положаје у војној хијерархији.
Несумњиво је да питање сарадње са Хашким трибуналом више неће представљати сметњу када је реч о Студији о изводљивости, оценио је председник Владе.
Што се тиче промена у привреди, потпуно је природно да је циљ сваке владе да њени грађани живе боље, а да би живели боље мора се покренути годинама уништавана привреда ове земље, истакао је Коштуница.
Он је као најзначајније промене у привреди навео раст производње у индустрији и пољопривреди, раст реалних зарада, пораст укупне суме кредита, као и испуњавање дуга државе према грађанима (Зајам за привредни препород Србије, стара девизна штедња, дуг према пензионерима).
Такође, како је нагласио, ова Влада је предузела и испуњавање дуговних обавеза према другим државама и повериоцима, као што су дуг према Лондонском клубу поверилаца, регулисање односа са Руском Федерацијом или регулисање комерцијалних дугова (случај крагујевачке "Заставе" и италијанског "Фијата").
У протеклих годину дана забележен је напредак у неколико области, мада су у неким областима, када је о привреди реч, очекивања концентрисана на 2005. годину, рекао је Коштуница и прецизирао да ту пре свега мисли на реструктурирање јавних предузећа, као и на инвестиције и приватизацију, где је Влада нарочито охрабрена односом страних инвеститора и пословне заједнице кроз враћање преференцијала за извоз шећера и споразум о текстилу.
Он је оценио да посебно признање и заинтересованост за улагање у нашу привреду представља и предстојећа конференција Европске банке за обнову и развој, која ће бити одржана у Београду у мају ове године, и која ће окупити банкарски и пословни свет као и низ лидера из региона.
Коштуница је истакао да је Влада Србије остала опредељена за опстанак државне заједнице Србија и Црна Гора, чиме је дала предност интеграцијама, а не дезинтеграцијама, што је у складу са европском опредељеношћу Владе, а исправност њеног опредељења показали су и јучерашњи разговори председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића и високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане у Бриселу.
Влада Србије интензивно се у протеклом периоду бавила питањем Косова и Метохије, о чему сведочи План за политичко решење ситуације на Косову и Метохији и широка дипломатска активност у правцу упознавања свих релевантних чинилаца са ставом Владе, нагласио је Коштуница.
Он је оценио да ће ова година бити веома важна за Косово и Метохију отварањем питања о провери и мерењу стандарда, а можда и питања статуса, због чега ће нам у том погледу поново бити потребан консензус свих политичких снага у Србији.
Влада иде у правцу у коме решење треба тражити у статусу Косова и Метохије унутар државне целине Србије и Црне Горе уз висок степен аутономије и немењање постојећих граница, чиме нико није на потпуном добитку и нико није на потпуном губитку, а ако неко добија, онда су то регион и међународна заједница, поновио је Коштуница.
Он је подсетио на то да је Влада крајем прошле године формирала Фонд за помоћ Косову и Метохији, у који је прикупљено више од 110 милиона динара, и образовала Савет, чија ће прва седница највероватније бити одржана 14. марта.
Говорећи о односу Владе Србије према националним мањинама у Србији, Коштуница је рекао да је том питању Влада придавала изузетан значај, као и да је подржала и финансирала рад националних савета свих националних мањина, укључујући и новоформирани Национални савет македонске мањине.
Он је, подсећајући на то да је формиран и Савет за националне мањине који окупља председнике савета свих националних мањина, као и ресорне министре који се баве овим питањем, изразио задовољство ангажманом Владе на решавању националних напетости у Војводини и унапређењем односа између националних заједница у овој покрајини.
Влада је посебан значај придавала институцијама, њиховом комплетирању, јачању и стабилизацији јер држава која нема све институције је хрома и нестабилна, рекао је Коштуница.
Он је истовремено подсетио и на обимну законодавну активност Владе у претходном периоду, наводећи да је Влада предложила Скупштини Србије више од 120 закона, од којих су 50 потпуни, док се у другим случајевима ради о изменама постојећих закона, многи од њих су системски, а неки од њих су први који су донети у одређеним областима.
Када је реч о новом уставу, Влада Србије учинила је све да највиши правни акт земље буде донет, и да се Влада пита, устав би одавно био донет, закључио је Коштуница.
Он је оценио да посебно признање и заинтересованост за улагање у нашу привреду представља и предстојећа конференција Европске банке за обнову и развој, која ће бити одржана у Београду у мају ове године, и која ће окупити банкарски и пословни свет као и низ лидера из региона.
Коштуница је истакао да је Влада Србије остала опредељена за опстанак државне заједнице Србија и Црна Гора, чиме је дала предност интеграцијама, а не дезинтеграцијама, што је у складу са европском опредељеношћу Владе, а исправност њеног опредељења показали су и јучерашњи разговори председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића и високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане у Бриселу.
Влада Србије интензивно се у протеклом периоду бавила питањем Косова и Метохије, о чему сведочи План за политичко решење ситуације на Косову и Метохији и широка дипломатска активност у правцу упознавања свих релевантних чинилаца са ставом Владе, нагласио је Коштуница.
Он је оценио да ће ова година бити веома важна за Косово и Метохију отварањем питања о провери и мерењу стандарда, а можда и питања статуса, због чега ће нам у том погледу поново бити потребан консензус свих политичких снага у Србији.
Влада иде у правцу у коме решење треба тражити у статусу Косова и Метохије унутар државне целине Србије и Црне Горе уз висок степен аутономије и немењање постојећих граница, чиме нико није на потпуном добитку и нико није на потпуном губитку, а ако неко добија, онда су то регион и међународна заједница, поновио је Коштуница.
Он је подсетио на то да је Влада крајем прошле године формирала Фонд за помоћ Косову и Метохији, у који је прикупљено више од 110 милиона динара, и образовала Савет, чија ће прва седница највероватније бити одржана 14. марта.
Говорећи о односу Владе Србије према националним мањинама у Србији, Коштуница је рекао да је том питању Влада придавала изузетан значај, као и да је подржала и финансирала рад националних савета свих националних мањина, укључујући и новоформирани Национални савет македонске мањине.
Он је, подсећајући на то да је формиран и Савет за националне мањине који окупља председнике савета свих националних мањина, као и ресорне министре који се баве овим питањем, изразио задовољство ангажманом Владе на решавању националних напетости у Војводини и унапређењем односа између националних заједница у овој покрајини.
Влада је посебан значај придавала институцијама, њиховом комплетирању, јачању и стабилизацији јер држава која нема све институције је хрома и нестабилна, рекао је Коштуница.
Он је истовремено подсетио и на обимну законодавну активност Владе у претходном периоду, наводећи да је Влада предложила Скупштини Србије више од 120 закона, од којих су 50 потпуни, док се у другим случајевима ради о изменама постојећих закона, многи од њих су системски, а неки од њих су први који су донети у одређеним областима.
Када је реч о новом уставу, Влада Србије учинила је све да највиши правни акт земље буде донет, и да се Влада пита, устав би одавно био донет, закључио је Коштуница.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...