Бубало је на конференцији за новинаре подсетио на то да је првих пола године рада у Влади Србије провео у Министарству за економске односе са иностранством где је био нарочито ангажован на побољшању економских односа између наше државе и Немачке, Русије и Италије.
Он је навео да је у том периоду, као члан тима Владе Србије, учествовао и у преговорима са Међународним монетарним фондом (ММФ) и Светском банком (СБ).
Бубало је оценио као успешан договор о сарадњи постигнут између немачке компаније "Дајмлер-Крајслер" и РТБ-а Бор и саопштио да је потпуно измирена обавеза коју је РТБ Бор имао у прошлој години.
Са Немачком је постојала нерешена ситуација и у вези са односима компанија "Вестел Б" и "Сартид" која је највећим делом санирана, при чему је "Вестел Б" добио нове шансе за кредитирање у Србији, објаснио је он.
Према његовим речима, у сарадњи са Италијом такође су постојала два проблема чије је решавање још у току, с обзиром на то да је постигнут договор о отпису дуга "Заставе" "Фијату" у висини од 72,5 одсто, а остала је обавеза да ове године измиримо 27,5 одсто, или 11 милиона евра тог дуга.
Министар привреде је указао на то да је договор о отпису дела дуга био од изузетне важности за решавање проблема са "Фијатом" пошто су након тога решени интерни дугови, који су алоцирани на зависна предузећа, односно на матично предузеће. Он је најавио да ће за два дана почети приватизација "Заставе" из Крагујевца, при чему ће прва три дела компаније бити на аукцији 10. марта, а четири зависна предузећа у оквиру "Заставе" наћи ће се на аукцији 16. априла.
Са Италијом је било проблема и око намиривања дуговања "Сартида" према компанији "Дуферко", навео је Бубало и додао да је у том случају постигнут договор да решавање проблема иде кроз процес стечаја који се води над стечајном масом онога што није приватизовала компанија "УС Стил".
Према његовим речима, са Русијом је постигнут веома успешан споразум, решена су питања потраживања и дуговања у оба смера, а већи део проблема решаван је преко Министарства за енергетику и рударство.
Бубало је подсетио на то да је у Министарство привреде дошао у септембру 2004. године и напоменуо да је од 1. септембра до 31. децембра 2004. године кроз процес приватизације - кроз аукције, тендере или преко Аукцијског фонда - прошло 253 предузећа.
Приватизација толико великог броја предузећа представља значајан помак у односу на резултате из првог дела године који су, према његовј оцени, били "веома скромни", истакао је он и додао да је у свом раду на месту министра највећу пажњу посветио великим државним предузећима која су предвиђена за приватизацију тек након што се изврши њихово реструктурирање.
Прва предзећа која су прошла читав процес реструктурирања приватизована су од септембра, нагласио је Бубало и као примере навео предузећа "Ливница - Кикинда", "Север - Суботица", као и три предузећа за која су у децембру расписани тендери, а то су "Прва Петолетка", "14. октобар" и "Хипол" из Оџака.
Он је рекао да ће Министарство привреде наставити да интензивно ради са предузећима која треба да буду реструктурирана и нагласио да се нарочити подстицај за приватизацију ових предузећа очекује након усвајања измена Закона о приватизацији.
Бубало је подсетио на то да је, када је реч о нормативним активностима, на предлог Министарства привреде донето неколико системских закона: Закон о привредним друштвима, Закон о регистру привредних субјеката, Закон о стечају, као и неколико пратећих закона о агенцијама - Закон о Агенцији за лиценцирање стечајних управника и Закон о Агенцији за привредне регистре.
У 2005. години предвиђена је и израда Стратегије привредног развоја Србије у оквиру које посебан акценат биће стављен на стратегију развоја индустрије, најавио је министар привреде.
Париводић говорио је о резултатима које је његово министарство постигло у 2004. години, као и о плановима за 2005.
Он је указао на то да је у области развојне помоћи Министарство за економске односе са иностранством реализовало укупно 617 милиона евра помоћи за нашу земљу, од којих су 223 милиона у облику донација, а 394 милиона у облику кредита.
Париводић је истакао да је припремљено 17 споразума са донаторима, као и да је усвојен Акциони план Европске инвестиционе банке за 2004. годину у вредности од 250 милиона евра.
Према његовим речима, Србија је у 2004. години први пут уврштена у Прогам суседске сарадње Европске уније, а такође решена су и билатерална питања са Италијом, у смислу потраживање компанија "Фијат” и "Дуферко" након чега је Италија "одмрзла" 72, 5 милиона евра донација и кредита.
Са Немачком остварени су врло добри донаторски односи, рекао је Париводић имајући у виду чињеницу да је ова земља у 2004. години одобрила 84,8 милиона евра донација, што је за 20 милиона евра више него 2003. године.
Србија је све време активно користила средства из "CARDS-а" у вредности од 212 милиона долара, додао је министар за економске односе са иностранством и навео да је Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) по први пут одлучила да са Владом Србије ради на програмирању помоћи у наредном периоду од три године, док је УСАИД раније радио на програмирању помоћи са локалним властима и невладиним организацијама.
Када је реч о страним улагањима у 2004. години, она износе 890 милиона америчких долара, саопштио је Париводић и истакао да је у том смислу од изузетне важности Акциони план за отклањање административних препрека за страна улагања који је Влада Србије усвојила на иницијативу Министарства за екнономске односе са иностранством у мају прошле године.
Овај Акциони план представља детаљан документ на основу којег се реформише друштво у Републици Србији, а спроводи га Међуресорска комисија којом председава министар за економске односе са иностранством, објаснио је он.
Париводић је навео да је у оквиру Пакта за стабилност, односно "Инвестмент компакта" који у сарадњи раде Пакт за стабилност и ОЕЦД, у 2005/2006. години Србија именована за председавајућег овог програма.
Према његовим речима, када се говори о билатералној сарадњи, у 2004. години закључено је 8 споразума о слободној трговини између Србије и Црне Горе и околних земаља на основу којих је под покровитељством Пакта за стабилност формирана економска зона слободне трговине која броји између 55 и 60 милиона потрошача.
Министар је подсетио и на то да је Србија са Русијом потписала Уговор о слободној трговини тако да укупно тржиште на којем могу да продају произвођачи из Србије броји од 200 до 210 милиона потрошача.
У децембру 2004. године поднет је захтев за чланство Републике Србије у Светској трговинској организацији (СТО) и формирана је радна група за Србију као засебну царинску целину, саопштио је Париводић.
Он је истакао да је Министарство за економске односе са иностранством у оквиру Унапређеног сталног дијалога задужено за све економске аспекте приступања ЕУ и додао да се очекује добијање позитивне оцене Студије о изводљивости између 1. и 15. априла.