У саопштењу Кабинета потпредседника Владе наводи се да је на седници изнето да су по анализама, које не обухватају јавна предузећа на централном и локалном нивоу, као ни државна предузећа, зараде у јавној управи у Србији највише у региону у односу на БДП и да се не смањују, иако су јавни приходи смањени за половину износа укупних зарада.
Разлози за то се углавном приписују вишим платама у јавној управи него у приватном сектору, као и чињеници да приватни сектор мало доприноси БДП-у.
На први поглед, проблем не лежи у превеликом броју запослених, већ пре свега у њиховој лошој структури и мањку довољно квалификованих и стручних кадрова (Србија је у рангу просека држава централне и источне Европе).
У државној управи, која је део система јавне управе, упркос интензивирању европских интеграција (формирању нових институција) број запослених је стабилан од 2004. године до данас (2004. године запослених је било 27.238, док се 2014. години бележи 28.041 запослени).
Министарство државне управе и локалне самоуправе ће ускоро кренути у системску функционалну анализу јавне управе у целини, као и у дубинске анализе појединих подсистема јавне управе, с обзиром на то да тренутно располаже регистром запослених који, на жалост, не обезбеђује потпуне, квалитетне и поуздане податке.
Удовички је представила идеју за успостављање делотворне државе, и нагласила да држава која жели да буде таква мора најпре да зна који су јој циљеви и како ће процењивати да ли их је остварила.
На седници Савета за реформу јавне управе је наглашено да ће се, иако то захтева пуно времена, до краја године настојати да се успостави обавезујуће планирање за које је задужен Републички секретаријат за јавне политике и усвоји пропис о стратешким и имплементационим развојним документима, основама система стратешког планирања и процесу дефинисања јавних политика.
Потпредседник Владе је указала на то да запослени морају бити мотивисани, али и одговорни, а то се постиже реформом плата и појачаном службеничком одговорношћу.
Коначно, за делотворну државну управу неопходно је и организационо реструктурирање и смањење вишкова, односно оптимизација јавне управе.
На представљању нацрта акционог плана наглашено је да он има за циљ унапређење организационих и функционалних подсистема јавне управе, успостављање усклађеног јавно-службеничког система заснованог на заслугама, унапређење управљања људским ресурсима и управљања јавним финансијама и јавним набавкама, повећање правне сигуности и унапређење пословног окружења и квалитета пружања услуга, као и повећање транспарентности, етичких стандарда и одговорности у обављању послова јавне управе.
Министарство државне управе и локалне самоуправе се на плану реформи плата у јавној управи, како је наглашено, води принципима транспарентности, управљивости упоредивости/праведности, као и јединственим јасним општим критеријумима вредновања.
Пре свега, то ће бити постигнуто уједначавањем плата за генеричка занимања, отклањањем очигледних међусекторских неправди, као и постепеним променама оних зарада које треба смањити или повећати за више од 10 одсто.
Седници су присуствовали чланови савета – министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, министар здравља Златибор Лончар, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, као и државни секретари и други овлашћени представници министарстава финансија, унутрашњих послова, правде, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Генералног секретаријата Владе Србије и Секретаријата за законодавство.
Удовички је искористила ову прилику и за то да члановима Савета представи новопостављеног директора Секретаријата за јавне политике Јасну Атанасијевић, као и будуће активности тог тела, додаје се у саопштењу Кабинета потпредседника Владе.
Нацрт Акционог плана за спровођење Стратегије реформе јавне управе у Републици Србији за период од 2014. до 2016. године можете погледати у
прилогу.