П:
О:
Читај ми
Протеклих годину дана успешни за министарства финансија и пољопривреде
Београд,
9. март 2005.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић и министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представили су данас резултате рада својих министарстава у последњих годину дана.
Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре истакла да раст пољопривредне производње у овој години у односу на прошлу износи 19,7 одсто, што је резултат рада Министарства током 2004. године, али и временских услова који су били најповољнији у претходној деценији.
Она је навела да је током претходне године у многим секторима забележена највећа производња у последњих неколико година, што се одразило и на прерађивачку индустрију да произведе рекордне количине уља, шећера и брашна, и истакла да је извозни резултат од 822 милиона долара један од највећих извоза који је Србија икад постигла.
Према њеним речима, ово је утицало на то да се дефицит у размени пољопривредних производа смањи са 250 милиона долара из 2001. године на 40 милиона у 2004. години.
Дулић-Марковић је нагласила да су у оквиру спровођења реформи успостављане институције, као што су Ветеринарска и Фитосанитарна управа, Сектор за аналитику и аграрну политику, као и Сектор за рурални развој. У 2004. години Министарство је израдило Стратегију развоја пољопривреде око које постоји консензус, подсетила је она.
Према њеним речима, у претходној години је у сарадњи са Управом за јавна плаћања започео пројекат регистрације пољопривредних газдинстава, у оквиру којег је до данас регистровано 83.208 произвођача. Овај регистар треба да буде комплетиран са осталима на којима се радило током 2004. године, а то су Регистар обележавања животиња и Регистар произвођача индустријског биља и млека.
Министарство је изградило Систем тржишних информација пољопривреде Србије( СТИПС) који не само да показује нашим произвођачима где и када да продају своје производе него су и цене наших производа доступне целом свету, а сваке недеље се прикупљају тржишни подаци из света и са 18 места у Србији.
Дулић-Марковић је навела да је изградња тржишта кредита била и у 2004. години и биће приоритет и у овој години и додала да ће овај процес пољопривредним произвођачима омогућити приступ кредитима, као и то да се изгради њихова кредитна историја. На овај начин пласирано је 1.727.473.000 динара краткорочних кредита за 28.125 произвођача.
Она је саопштила да су Влада и Министарство финансија прошле године подржали пољопривреду и омогућили да Министарство пољопривреде располаже три пута већим буџетом него 2003. године. Тим средствима подржаване су инвестиције у пољопривреди и на селу које су обухватале субвенционисање цене индустријског биља, млека и пшенице, уређење пољопривредног земљишта кроз пројекте калцизације киселог земљишта и бесплатну анализу земљишта, указала је Дулић-Марковић.
Она је навела да је ово министарство помогло подизање 501 хектара шљива и 61 хектара винове лозе, да су регресирани и гориво и ђубриво, обезбеђене извозне субвенције и спроведене мере за унапређење расног састава стоке.
Претходну годину обележила је такође и велика међународна активност, истакла је Дулић-Марковић, и напоменула да Министарство тренутно ради на четири CARDS пројекта и интензивно сарађује са Светском банком, а у припреми су и три нова пројекта Светске банке за пољопривреду.
Говорећи о плановима за 2005. годину, она је истакла да је намера Министарства да се повећа подршка структуралним променама и саопштила податак да су у односу на прошлу годину двоструко повећана средства намењена руралном развоју.
Ове године Министарство ће предузети мере у циљу подршке набавци опреме за наводњавање и механизацију за шта могу да конкуришу сви пољопривредници. У плану су и регресирање репроматеријала, субвенције за подизање нових засада, субвенције за увођење стандарда у предузећа, навела је Дулић-Марковић и додала да су такође предвиђене и мере за унапређење пољопривредног земљишта, субвенционисање производње индустријског биља, као и мере унапређења контроле квалитета млека.
Она је најавила да ће у наредне две недеље пољопривредницима бити подељен "Пољопривредни информатор" за 2005. годину и подсетила да је изашао и први број "Гласника" Министарства.
Она је навела да је током претходне године у многим секторима забележена највећа производња у последњих неколико година, што се одразило и на прерађивачку индустрију да произведе рекордне количине уља, шећера и брашна, и истакла да је извозни резултат од 822 милиона долара један од највећих извоза који је Србија икад постигла.
Према њеним речима, ово је утицало на то да се дефицит у размени пољопривредних производа смањи са 250 милиона долара из 2001. године на 40 милиона у 2004. години.
Дулић-Марковић је нагласила да су у оквиру спровођења реформи успостављане институције, као што су Ветеринарска и Фитосанитарна управа, Сектор за аналитику и аграрну политику, као и Сектор за рурални развој. У 2004. години Министарство је израдило Стратегију развоја пољопривреде око које постоји консензус, подсетила је она.
Према њеним речима, у претходној години је у сарадњи са Управом за јавна плаћања започео пројекат регистрације пољопривредних газдинстава, у оквиру којег је до данас регистровано 83.208 произвођача. Овај регистар треба да буде комплетиран са осталима на којима се радило током 2004. године, а то су Регистар обележавања животиња и Регистар произвођача индустријског биља и млека.
Министарство је изградило Систем тржишних информација пољопривреде Србије( СТИПС) који не само да показује нашим произвођачима где и када да продају своје производе него су и цене наших производа доступне целом свету, а сваке недеље се прикупљају тржишни подаци из света и са 18 места у Србији.
Дулић-Марковић је навела да је изградња тржишта кредита била и у 2004. години и биће приоритет и у овој години и додала да ће овај процес пољопривредним произвођачима омогућити приступ кредитима, као и то да се изгради њихова кредитна историја. На овај начин пласирано је 1.727.473.000 динара краткорочних кредита за 28.125 произвођача.
Она је саопштила да су Влада и Министарство финансија прошле године подржали пољопривреду и омогућили да Министарство пољопривреде располаже три пута већим буџетом него 2003. године. Тим средствима подржаване су инвестиције у пољопривреди и на селу које су обухватале субвенционисање цене индустријског биља, млека и пшенице, уређење пољопривредног земљишта кроз пројекте калцизације киселог земљишта и бесплатну анализу земљишта, указала је Дулић-Марковић.
Она је навела да је ово министарство помогло подизање 501 хектара шљива и 61 хектара винове лозе, да су регресирани и гориво и ђубриво, обезбеђене извозне субвенције и спроведене мере за унапређење расног састава стоке.
Претходну годину обележила је такође и велика међународна активност, истакла је Дулић-Марковић, и напоменула да Министарство тренутно ради на четири CARDS пројекта и интензивно сарађује са Светском банком, а у припреми су и три нова пројекта Светске банке за пољопривреду.
Говорећи о плановима за 2005. годину, она је истакла да је намера Министарства да се повећа подршка структуралним променама и саопштила податак да су у односу на прошлу годину двоструко повећана средства намењена руралном развоју.
Ове године Министарство ће предузети мере у циљу подршке набавци опреме за наводњавање и механизацију за шта могу да конкуришу сви пољопривредници. У плану су и регресирање репроматеријала, субвенције за подизање нових засада, субвенције за увођење стандарда у предузећа, навела је Дулић-Марковић и додала да су такође предвиђене и мере за унапређење пољопривредног земљишта, субвенционисање производње индустријског биља, као и мере унапређења контроле квалитета млека.
Она је најавила да ће у наредне две недеље пољопривредницима бити подељен "Пољопривредни информатор" за 2005. годину и подсетила да је изашао и први број "Гласника" Министарства.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић навео је да буџетски дефицит за два месеца ове године износи 620 милиона динара и да је један од највећих успеха његовог министарства то што је у прошлој години мањак у буџету сведен на 1,7 одсто друштвеног бруто производа.
У буџетским фондовима приходи од игара на срећу тренутно износе 250 милиона динара, а до сваког кола "лотоа" Државна лутрија уплати по 600 милиона динара, рекао је Динкић, најављујући да ће ускоро бити објављен тендер за издавање три до четири лиценце за казина.
Он је истакао да Србији не прети опасност од дужничке кризе, уз оцену да је Србија средње задужена земља чији је укупан јавни дуг на крају прошле године износио 9,6 милијарди евра, док је дуг према иностраним повериоцима, за који гарантује држава, 5,6 милијарди евра.
Укупни јавни дуг Србије од децембра 2000. године до децембра 2004. године смањен је за 4,5 милијарди, односно његово учешће у друштвеном бруто производу смањено је са 170 на 55 процената, навео је Динкић.
Према његовим речима, неки инострани повериоци већ нуде репрограм дуга који доспева за наплату за неколико година.
Министар је потврдио да држава убудуће неће узимати позајмице од међународних финансијских институција за путеве у Србији, већ ће се њихова обнова финансирати од издавања концесија и наплате путарина.
Он је објаснио да, с обзиром на то да је почело реструктурирање јавних предузећа, Министарство финансија више неће тражити иностране кредите за изградњу путева, него ће објавити тендере за концесије, а кредити ће бити тражени за обнову железнице и речних токова због њиховог значаја за превоз робе.
Ускоро ће бити усвојени прописи о бесплатној подели акција запосленима у јавним предузећима и то у износу од 10 до 15 одсто од вредности предузећа, најавио је министар.
Он је као један од успеха навео и то што је у протеклој години усвојено 40 закона које је предложило Министарство финансија и изразио задовољство досадашњим приливом средстава од пореза на додату вредност. Пореска управа је вратила приближно 800 милиона динара онима који на то имају право, и то у року од 7 дана претежним извозницима, као и у року од 19 дана осталима, нагласио је Динкић и подсетио да сутра истиче рок за пријаву пореза на додату вредност који се пријављује сваког месеца до тог датума.
Према његовим речима, неки порески обвезници нису пријавили ПДВ због чега је донето 229 решења о блокади рачуна, 76 решења о принудној наплати покретним стварима и друге мере за попис и одузимање покретних ствари.
Ове године желимо да са по милијарду динара месечно смањујемо порески дуг који се гомила из претходних година. Предузећа у Србији дугују држави око 10 милијарди динара наплативог пореза, а још 10 милијарди дугују неликвидна предузећа. Кренућемо са оштрим мерама наплате, уз заплену имовине и продају на лицитацијама, упозорио је Динкић.
У плановима Министарства финансија за ову годину приоритет ће имати решавање проблема инфлације, незапослености и спољнотрговинског дефицита, рекао је министар и додао да ће инфлација бити оборена у другом кварталу ове године чврстом монетарном и фискалном политиком и ограничавањем плата у јавном сектору.
Одбор Скупштине Србије за привреду усвојио је јуче Уредбу о програму микрокредитирања за подстицање запошљавања који ће Влада потврдити сутра, док ће најкасније за две недеље бити објављен јавни конкурс на који имају право пријаве сви регистровани незапослени, а сада их има 850.000.
Динкић је навео да се кредити који ће бити додељивани крећу од 5.000 до 20.000 евра, са каматном стопом од један одсто годишње и роком отплате од три до пет година, уз период почека од годину дана. Према његовим речима, почетни фонд износи 600 милиона динара, а у зависности од тражње и успеха овог првог конкурса, он ће бити повећаван. Министар је нагласио да ће они којима кредит буде одобрен бити дужни да у року од два месеца региструју своју делатност када ће моћи и да подигну кредит, док се у случају злоупотреба кредит одмах проглашава приспелим.
Буџетски вишкови улагаће се и у извоз, капиталне инвестиције, туризам, културу, науку и спорт, напоменуо је Динкић.
У буџетским фондовима приходи од игара на срећу тренутно износе 250 милиона динара, а до сваког кола "лотоа" Државна лутрија уплати по 600 милиона динара, рекао је Динкић, најављујући да ће ускоро бити објављен тендер за издавање три до четири лиценце за казина.
Он је истакао да Србији не прети опасност од дужничке кризе, уз оцену да је Србија средње задужена земља чији је укупан јавни дуг на крају прошле године износио 9,6 милијарди евра, док је дуг према иностраним повериоцима, за који гарантује држава, 5,6 милијарди евра.
Укупни јавни дуг Србије од децембра 2000. године до децембра 2004. године смањен је за 4,5 милијарди, односно његово учешће у друштвеном бруто производу смањено је са 170 на 55 процената, навео је Динкић.
Према његовим речима, неки инострани повериоци већ нуде репрограм дуга који доспева за наплату за неколико година.
Министар је потврдио да држава убудуће неће узимати позајмице од међународних финансијских институција за путеве у Србији, већ ће се њихова обнова финансирати од издавања концесија и наплате путарина.
Он је објаснио да, с обзиром на то да је почело реструктурирање јавних предузећа, Министарство финансија више неће тражити иностране кредите за изградњу путева, него ће објавити тендере за концесије, а кредити ће бити тражени за обнову железнице и речних токова због њиховог значаја за превоз робе.
Ускоро ће бити усвојени прописи о бесплатној подели акција запосленима у јавним предузећима и то у износу од 10 до 15 одсто од вредности предузећа, најавио је министар.
Он је као један од успеха навео и то што је у протеклој години усвојено 40 закона које је предложило Министарство финансија и изразио задовољство досадашњим приливом средстава од пореза на додату вредност. Пореска управа је вратила приближно 800 милиона динара онима који на то имају право, и то у року од 7 дана претежним извозницима, као и у року од 19 дана осталима, нагласио је Динкић и подсетио да сутра истиче рок за пријаву пореза на додату вредност који се пријављује сваког месеца до тог датума.
Према његовим речима, неки порески обвезници нису пријавили ПДВ због чега је донето 229 решења о блокади рачуна, 76 решења о принудној наплати покретним стварима и друге мере за попис и одузимање покретних ствари.
Ове године желимо да са по милијарду динара месечно смањујемо порески дуг који се гомила из претходних година. Предузећа у Србији дугују држави око 10 милијарди динара наплативог пореза, а још 10 милијарди дугују неликвидна предузећа. Кренућемо са оштрим мерама наплате, уз заплену имовине и продају на лицитацијама, упозорио је Динкић.
У плановима Министарства финансија за ову годину приоритет ће имати решавање проблема инфлације, незапослености и спољнотрговинског дефицита, рекао је министар и додао да ће инфлација бити оборена у другом кварталу ове године чврстом монетарном и фискалном политиком и ограничавањем плата у јавном сектору.
Одбор Скупштине Србије за привреду усвојио је јуче Уредбу о програму микрокредитирања за подстицање запошљавања који ће Влада потврдити сутра, док ће најкасније за две недеље бити објављен јавни конкурс на који имају право пријаве сви регистровани незапослени, а сада их има 850.000.
Динкић је навео да се кредити који ће бити додељивани крећу од 5.000 до 20.000 евра, са каматном стопом од један одсто годишње и роком отплате од три до пет година, уз период почека од годину дана. Према његовим речима, почетни фонд износи 600 милиона динара, а у зависности од тражње и успеха овог првог конкурса, он ће бити повећаван. Министар је нагласио да ће они којима кредит буде одобрен бити дужни да у року од два месеца региструју своју делатност када ће моћи и да подигну кредит, док се у случају злоупотреба кредит одмах проглашава приспелим.
Буџетски вишкови улагаће се и у извоз, капиталне инвестиције, туризам, културу, науку и спорт, напоменуо је Динкић.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...