Дачић је у обраћању у оквиру стратешког форума на Бледу, на панелу „Будућност западног Балкана – како унапредити регионалну сарадњу“, оценио да су охрабрујућа уверавања партнера из Хрватске да нерешеним билатералним питањима неће блокирати нити условљавати суседе на њиховом путу ка Европској унији, и да ће бити међу најгласнијим присталицама наставка проширења Уније.
Свесни смо тога да нам предстоји тежак реформски период, али исто тако могу са задовољством да констатујем да је Србија направила велики напредак у бројним областима, као што су борба против корупције и организованог криминала, правосуђе, као и на плану унапређивања људских и мањинских права, поручио је први потпредседник Владе.
Регионална сарадња и активно учешће Србије у регионалним иницијативама су, како је додао, у великој мери утицали на остварење напретка у овим областима.
Дачић је нагласио и да је европска перспектива кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине.
Он је поновио да је пуноправно чланство у Европској унији приоритет Владе Србије, која је опредељена за то да оконча приступне преговоре до краја свог мандата, 2018. године.
Дачић је поручио да је потребно да Европска унија, упркос проблемима са којима се суочава, покаже адекватну флексибилност за специфичности региона западног Балкана и да не дозволи да питање њеног даљег проширења буде запостављено.
Ивица Дачић и Карл Ерјавец
Аутор:
tanjug.rs
Према његовој оцени, било би добро да Европска унија размотри могућност јаче економске и финансијске подршке региону кроз прерасподелу средстава, чији би се део, намењен државама чланицама, додељивао и током процеса приступања Унији.
Уверени смо да то не би био само трошак за Унију и њене грађане, већ, напротив, допринос даљој политичкој стабилизацији и економском развоју региона, чиме бисмо остварили обострану корист и за западни Балкан, и за Европску унију, закључио је Дачић.
Први потпредседник Владе имао је на маргинама скупа на Бледу билатералне сусрете са премијером Словеније Аленком Братушек, министрима иностраних послова Словеније и Шри Ланке Карлом Ерјавецом и Гамини Лакшман Пеирисом, замеником помоћника државног секретара САД Хојт Јиом, председником Европске банке за обнову и развој Сумом Чакрабартијем и председником Одбора за спољну политику хрватског Сабора Милорадом Пуповцем.