Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси излагање првог потпредседника Владе у целини:
„Господине председавајући, господине генерални секретаре, господине извршни директоре Фонда, ваше екселенције, представници невладиних организација, уважене даме и господо,
Посебна ми је част и задовољство да, у име Републике Србије, поздравим овај значајан скуп.
Побољшање услова живота и благостање свих људи, којима се двадесетогодишњи Програм акције Међународне конференције о становништву и развоју бави, и данас су једнако актуелни и релевантни као када је Програм усвојен.
Принципи из Каира детерминисали су правац активности чланица УН. Чињеница да су остварење људских права и достојанства, старосна и родна равноправност, унапређење положаја жена, заштита репродуктивних права и здравља, као и право свих на образовање саставни део развојне агенде УН након 2015. године, указује на актуелност тих питања.
Овим скупом реафирмишемо важност универзално признатих права у име људи и земаља које представљамо. Свет се променио за ових двадесет година. Вредности у које верујемо остале су исте, али не и проблеми са којима се сви суочавамо.
Реализација циљева Програма акције само је предуслов за живот какав заслужује сваки човек, без обзира на његову националну и верску припадност, пол, старост или материјални статус.
У тој преданој борби за боље услове живота становништва, Влади Србије свесрдну помоћ пружа Канцеларија Фонда УН за становништво у Србији, основана 2006. године.
Заједнички задатак нам је да се постојећи проблеми негативне стопе наталитета, демографског тренда старења популације, великог броја емиграната и незапослености млађе популације умање, а самим тим и последице које ови негативни показатељи имају на економски раст.
Република Србија је у потпуности посвећена економском опоравку и унутрашњим реформама, а на глобалном нивоу тежи да пружи допринос у реализацији Миленијумских циљева развоја, при чему је активно учествовала у формулисању циљева одрживог развоја после 2015. године.
Чланство у Европској унији остаје наш први спољнополитички приоритет, а приступни процес сагледавамо и као шансу за побољшање услова живота грађана.
Даме и господо,
Популациона слика Србије данас се не разликује од европске. Старење становништва је најизраженији популациони феномен, а просечна старост највиша у југоисточној Европи.
Тешка економска ситуација у земљи утицала је на пад наталитета. Током последњих педесет година, удео млађе популације се готово преполовио, а приближно двадесет одсто становништва чине људи старости од 65 и више година.
Посебно је забрињавајуће то да у Србији данас на једног запосленог имамо једног пензионера. Пре тридесет година тај однос је био четири према један.
И поред тешкоћа, Србија чини напоре да побољша положај старих лица. Савет за питања старости и старења је основан 2007. године као стручно саветодавно тело, које се бави спровођењем националне политике у вези са старијом популацијом и усаглашавањем са међународним политикама и стратегијама.
Како бисмо скренули пажњу јавности на проблеме и дискриминацију којој су изложени и промовисали важност обезбеђивања адекватног животног окружења за старе, сваке године 1. октобра обележавамо Међународни дан старих, у складу са Резолуцијом 45/106 Генералне скупштине УН.
Високо место на нашој агенди заузима побољшање положаја жена. Број жена на функцијама је повећан, а њихов удео у необразованом делу становништва смањен.
Смртност трудница и породиља у Србији је у протеклих десет година смањена на ниво просека европског региона, а број прекида нежељених трудноћа готово преполовљен.
Обезбеђивањем услова за сигурно материнство и подстицањем образовања и информисаности жена доприносимо промоцији и заштити репродуктивног здравља.
Питање миграција становништва кључно је и за Србију. Сваке године се из земље исели близу 30.000 становника, који су највећим делом вишег или високог образовања и за приближно десет година млађи у односу на наш старосни просек.
Суочени смо, дакле, са континуираним „одливом мозгова“. Тешко је помирити се са тим бројкама, ако се присетимо да је Србија крајем 19. и почетком 20. века, по статистикама, имала највећи прилив имиграната у свету, одмах после САД.
Углед Србије је био такав да су многи истакнути научници, лекари, политичари желели српско држављанство.