П:
О:
Читај ми
Обележена 154-годишњица смрти кнеза Милоша Обреновића
Београд,
26. септембар 2014.
Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Миро Чаваљуга предводио је данас државну комеморативну церемонију поводом обележавања 154-годишњице смрти кнеза Милоша Обреновића.
Венце на владарев саркофаг у Саборној цркви у Београду положили су и представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, док је верски обред служио викар патријарха Иринеја владика Арсеније.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Кнез Милош Велики, који је владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године, био је један од најзначајнијих нововековних српских владара.
За вођу Другог српског устанка изабран је 23. априла 1815. године у Такову, крај Горњег Милановца.
Његове владавине обележило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.
Био је велики противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији.
Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав, почиње заоштравање унутрашње политичке кризе која кулминира 1838. године, проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша, до које је дошло 1839. године.
Након свргавања кнеза Александра Карађорђевића, кнез Милош се по други пут нашао на српском престолу, 1858. године, на којем се задржао до своје смрти, 26. септембра 1860. године.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Кнез Милош Велики, који је владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године, био је један од најзначајнијих нововековних српских владара.
За вођу Другог српског устанка изабран је 23. априла 1815. године у Такову, крај Горњег Милановца.
Његове владавине обележило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.
Био је велики противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији.
Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав, почиње заоштравање унутрашње политичке кризе која кулминира 1838. године, проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша, до које је дошло 1839. године.
Након свргавања кнеза Александра Карађорђевића, кнез Милош се по други пут нашао на српском престолу, 1858. године, на којем се задржао до своје смрти, 26. септембра 1860. године.
-
Суботица, 25. јул 2024.Култура националних мањина од значаја за добре међудржавне...
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице