Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси говор првог потпредседника у целини:
„Господине председавајући,
Господине високи комесару,
Екселенције,
Даме и господо,
Част ми је да се обратим овом телу које у савременом свету, и даље оптерећеном кризама, има изузетно важну улогу.
Желео бих, такође, да искажем захвалност Вама, високи комесару, на свеобухватном представљању активности УНХЦР-а, које потврђује да проблеми расељеништва захтевају наш заједнички одговор.
Као земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених лица у дуготрајном расељењу у Европи, Србија добро разуме потребе најугроженијих и као таква највише је заинтересована за то да се што ефикасније дође до трајних и одрживих решења, на основу Конвенције о статусу избеглица из 1951. године.
Господине председавајући,
Као што је познато, Република Србија је током конфликата у бившој Југославији средином деведесетих година прошлог века, пружила уточиште за више од 500.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине.
Нажалост, и поред великих напора које Република Србија, заједно са партнерима у међународној заједници и УНХЦР-ом улаже већ дуже од две деценије, у статусу избеглица се и почетком 2014. године налазило више од 58.000 људи, од којих је чак 42.000 из Хрватске.
Током ове године Србија је успела додатно да смањи број избеглица, локално интегришући приближно 10.000 људи.
Препоруком о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године почетком априла ове године, на Србију је пребачен додатни терет решавања избегличког проблема.
Наглашавам да је та препорука донета без одговарајућих консултација и узимања у обзир става земље пријема, односно Србије.
Штавише, то је учињено на арбитраран и једностран начин који до сада није карактерисао вишедеценијску сарадњу Србије са УНХЦР-ом.
Чињеница да се само 18 одсто избеглих из Хрватске вратило у ту земљу, као и да је знатно мањи број заиста одрживих повратака, ни у ком случају није аргумент у прилог ставу УНХЦР-а да страх ових особа од прогона више није „основан“ (wелл фоундед).
То важи и за озбиљне препреке са којима се ова лица и даље суочавају у остваривању станарских права и пензија, обнављању кућа, повраћају пољопривредног земљишта, употреби писма, запошљавању у државним институцијама и слично.
Последњих година су у Хрватској чак погоршане могућности остваривања Уставом и законима гарантованих права српске мањине.
Логична последица тога јесте да се већина избеглица из Хрватске опредељује за локалну интеграцију у Србији, јер им други облик трајног решења, а то је повратак, суштински и није на располагању.
Нажалост, усвајање Препоруке није ни на који начин допринело побољшању положаја избеглица из Хрватске у последњих шест месеци.
Такав закључак намеће се и на основу података удружења избеглих из Хрватске који су, верујем, доступни и Вама.
Убеђен сам, ипак, у то да ће и први извештај о примени Препоруке који би УНХЦР, по сопственој одлуци, требало да поднесе ових дана, непристрасно указати на ове проблеме, посебно када је реч о условима за повратак у Хрватску.
Тиме бисмо сви добили још једну прилику да у процесу темељног мониторинга донекле умањимо последице погрешних одлука и поново потврдимо истинску посвећеност интересима избеглица.
Полазећи од значаја овог извештаја, Република Србија сматра да не би смело доћи до најављеног кашњења и да је неопходно да тај документ буде представљен државама чланицама Извршног комитета.
Аутор:
Министарство спољних послова
Господине председавајући,
Као председник националног Управног одбора Регионалног стамбеног програма, желео бих кратко да информишем о активностима које предузимамо на његовој реализацији.
Србија је до сада поднела пет предлога пројеката Банци за развој Савета Европе, у вредности од приближно 88 милиона евра, од којих су четири већ одобрена.
Имплементација првог пројекта је у току. Уговор са представницима локалних самоуправа у којима ће бити изграђено 200 станова биће потписан за неколико дана, уз доделу грађевинског материјала.
Желео бих, међутим, да подсетим на то да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбеђено и да нам тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава.
Надам се да је дуготрајано усаглашавање сложених административних процедура сада завршено и да све снаге убудуће можемо улагати у конкретну реализацију пројеката за породице којима су они намењени.
Овом приликом изразио бих захвалност партнерима без којих овај програм не би био могућ, пре свега Европској унији, Сједињеним Америчким Државама, Швајцарској, Немачкој, Италији, Норвешкој, Турској, Луксембургу, Словачкој и другим донаторима, као и међународним организацијама које су пружиле експертску подршку.
Господине председавајући,
Република Србија је суочена и са неопходношћу решавања веома тешког положаја више од 220.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.
Током 15 година присуства међународне заједнице, на Косово и Метохију се вратило мање од пет одсто расељених, иако је према резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 из 1999. године стварање услова за сигуран и слободан повратак један од главних задатака међународног присуства на Космету, и посебно УНХЦР-а.
Препреке одрживом повратку на Косово и Метохију су, између осталог, лоша безбедносна ситуација, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, као и немогућност употребе матерњег језика.
Међу интерно расељеним са Космета идентификовано је више од 90.000 „лица у потреби“, која су посебно угрожена.
Уверен сам у то да заједничким напорима у кратком року можемо да прекинемо њихово чекање одрживих решења, које траје већ једну и по деценију.
Господине председавајући,
Република Србија, без обзира на тешку економску ситуацију, улаже огромне напоре да обезбеди помоћ избеглим и интерно расељеним лицима.
Уз то, у Србији је у првој половини ове године појачан и прилив азиланата, углавном из кризних подручја на Блиском Истоку и у Африци.
Овако комплексна ситуација захтева несмањену пажњу, ефикасност и изнад свега солидарност у проналажењу трајних решења за овај рањиви део популације. УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на партнерску сарадњу Србије у остваривању интереса избеглих и расељених лица.
Хвала вам на пажњи", наводи се у говору.