П:
О:
Читај ми
Наши на Олимпијским играма
3. март 2004.
На Олимпијади у Стокхолму 1912. године први пут су учествовали и југословенски спортисти: Душан Милошевић је без успеха наступио у трци на 100 метара, док је Драгутин Томашевић у трци маратона, од 68 такмичара, заузео запажено 15. место.
Јасна Шекарић је освојила пет олимпијских медаља: једну златну, три сребрне и једну бронзану
Јасна Шекарић је у Сеул 1988. године допутовала као фаворит у дисциплини ваздушни пиштољ, с обзиром да је била актуелни светски шампион и рекордер. Захваљујући мирној руци, потврдила је све прогнозе и освојила златну медаљу.
Од Горана Максимовића се на истим Играма очекивало да се укључи у борбу за медаље у троставу 3x40 метака ваздушном пушком, али он је све изненадио када је у његовој слабијој дисциплини - 60 метака лежећи ваздушном пушком - надмоћно освојио прво место, поправивши олимпијски рекорд за пет кругова!
На Олимпијским играма у Атланти Александра Ивошев је освојила трећу златну медаљу за стрелце, победивши у троставу - стандардном пушком, иако је у финални део ушла као другопласирана.
Фудбалска репрезентација Југославије је до сада на Играма освојила пет медаља. На три узастопне Олимпијаде (1948, 1952. и 1956.) југословенски фудбалери губили су финалне утакмице и морали да се задовоље сребрном медаљом.
Коначно, у Риму, 1960. године, Југославија је освојила најсјајније одличје, захваљујући екипи састављеној од одличних играча, али и великој срећи. Наиме, после 120 минута полуфиналне утакмице против Италије било је 1:1 (гол за Југославију постигао је Милан Галић), па је о учеснику финала одлучивао жреб. Фортуна је била наклоњена Југословенима, који су, затим, у финалу са 3:1 савладали Данску.
После паузе од 24 године, у Лос Анђелесу 1984, Југославија је поново освојила медаљу у фудбалу, овај пут бронзану. Члан те фудбалске репрезентације био је и Драган Стојковић, капитен националног тима на недавно завршеном Европском првенству у Белгији и Холандији.
Своју прву златну олимпијску медаљу југословенски ватерполисти освојили су у Мексико Ситију 1968. године после драматичне финалне утакмице у којој су тек после продужетака победили Совјетски савез 13:11.
Шеснаест година касније поново су најбољи. У четвртој четвртини последње утакмице турнира Американци воде 5:3, али онда Југословени у незапамћеном финишу постижу два гола и стижу до нерешеног резултата који им је довољан за ново олимпијско злато.
На следећој Олимпијади у Сеулу историја се понавља - Југославија и САД поново одлучују о првом месту и поново су Југословени бољи.
У финалној утакмици рукометног турнира Олимпијских игара у Минхену 1974. године Југославија је савладала Чехословачку са 21:16. Тада, у Минхену, савладани су и до тог тренутка непобедиви Румуни, троструки светски шампиони са 14:13.
Нова златна генерација југословенских играча, предвођена Веселином Вујовићем, дванаест година касније, у Лос Анђелесу, победом у финалу над СР Немачком (18:17) домогла се још једног злата за југословенски рукомет.
На истој Олимпијади златом су се окитиле и југословенске рукометашице, које су без пораза завршиле свој тријумфални пут до првог места. У финалу је побеђена селекција Јужне Кореје - 31:25.
Одбојкаши су све до Атланте 1996. године играли епизодне улоге на олимпијским турнирима. Генерација предвођена феноменалном браћом Грбић освојила је бронзану медаљу у овом америчком граду, да би четири године касније, у аустралијском Сиднеју, своју богату колекцију медаља са светских и европских шампионата, након супериорне игре и убедљивог тријумфа над Русијом у финалу, употпунила најсјајнијим олимпијским одличјем.
Југословенски кошаркаши су на Олимпијским играма освојили укупно шест медаља - по једну златну и бронзану и четири сребрне медаље.
Прво и једино олимпијско злато југословенски кошаркаши освојили су у Москви 1980. године.
Као званични светски првак из Маниле 1978. године, југословенска екипа је, у одсуству спортиста из Сједињених Држава, који су бојкотовали Игре, уз домаћине важила за главне кандидате за освајање златне медаље.
После лаганих мечева у квалификацијама, Југославија је у полуфиналу савладала Совјетски Савез, а у финалу, после много боље игре, Италију. У последњим секундама финалног меча, када је победник био већ познат, центар италијанске екипе Дино Менегин тешко је повредио Драгана Кићановића, због чега је бек југословенске селекције неколико месеци одсуствовао са кошаркашких терена.
Освајањем олимпијског злата Југославија је комплетирала своју колекцију највреднијих одличја са великих такмичења и потврдила супериорност у светској кошарци касних седамдсетих и раних осамдесетих година.
Од Горана Максимовића се на истим Играма очекивало да се укључи у борбу за медаље у троставу 3x40 метака ваздушном пушком, али он је све изненадио када је у његовој слабијој дисциплини - 60 метака лежећи ваздушном пушком - надмоћно освојио прво место, поправивши олимпијски рекорд за пет кругова!
На Олимпијским играма у Атланти Александра Ивошев је освојила трећу златну медаљу за стрелце, победивши у троставу - стандардном пушком, иако је у финални део ушла као другопласирана.
Фудбалска репрезентација Југославије је до сада на Играма освојила пет медаља. На три узастопне Олимпијаде (1948, 1952. и 1956.) југословенски фудбалери губили су финалне утакмице и морали да се задовоље сребрном медаљом.
Коначно, у Риму, 1960. године, Југославија је освојила најсјајније одличје, захваљујући екипи састављеној од одличних играча, али и великој срећи. Наиме, после 120 минута полуфиналне утакмице против Италије било је 1:1 (гол за Југославију постигао је Милан Галић), па је о учеснику финала одлучивао жреб. Фортуна је била наклоњена Југословенима, који су, затим, у финалу са 3:1 савладали Данску.
После паузе од 24 године, у Лос Анђелесу 1984, Југославија је поново освојила медаљу у фудбалу, овај пут бронзану. Члан те фудбалске репрезентације био је и Драган Стојковић, капитен националног тима на недавно завршеном Европском првенству у Белгији и Холандији.
Своју прву златну олимпијску медаљу југословенски ватерполисти освојили су у Мексико Ситију 1968. године после драматичне финалне утакмице у којој су тек после продужетака победили Совјетски савез 13:11.
Шеснаест година касније поново су најбољи. У четвртој четвртини последње утакмице турнира Американци воде 5:3, али онда Југословени у незапамћеном финишу постижу два гола и стижу до нерешеног резултата који им је довољан за ново олимпијско злато.
На следећој Олимпијади у Сеулу историја се понавља - Југославија и САД поново одлучују о првом месту и поново су Југословени бољи.
У финалној утакмици рукометног турнира Олимпијских игара у Минхену 1974. године Југославија је савладала Чехословачку са 21:16. Тада, у Минхену, савладани су и до тог тренутка непобедиви Румуни, троструки светски шампиони са 14:13.
Нова златна генерација југословенских играча, предвођена Веселином Вујовићем, дванаест година касније, у Лос Анђелесу, победом у финалу над СР Немачком (18:17) домогла се још једног злата за југословенски рукомет.
На истој Олимпијади златом су се окитиле и југословенске рукометашице, које су без пораза завршиле свој тријумфални пут до првог места. У финалу је побеђена селекција Јужне Кореје - 31:25.
Одбојкаши су све до Атланте 1996. године играли епизодне улоге на олимпијским турнирима. Генерација предвођена феноменалном браћом Грбић освојила је бронзану медаљу у овом америчком граду, да би четири године касније, у аустралијском Сиднеју, своју богату колекцију медаља са светских и европских шампионата, након супериорне игре и убедљивог тријумфа над Русијом у финалу, употпунила најсјајнијим олимпијским одличјем.
Југословенски кошаркаши су на Олимпијским играма освојили укупно шест медаља - по једну златну и бронзану и четири сребрне медаље.
Прво и једино олимпијско злато југословенски кошаркаши освојили су у Москви 1980. године.
Као званични светски првак из Маниле 1978. године, југословенска екипа је, у одсуству спортиста из Сједињених Држава, који су бојкотовали Игре, уз домаћине важила за главне кандидате за освајање златне медаље.
После лаганих мечева у квалификацијама, Југославија је у полуфиналу савладала Совјетски Савез, а у финалу, после много боље игре, Италију. У последњим секундама финалног меча, када је победник био већ познат, центар италијанске екипе Дино Менегин тешко је повредио Драгана Кићановића, због чега је бек југословенске селекције неколико месеци одсуствовао са кошаркашких терена.
Освајањем олимпијског злата Југославија је комплетирала своју колекцију највреднијих одличја са великих такмичења и потврдила супериорност у светској кошарци касних седамдсетих и раних осамдесетих година.
-
Београд, 15. децембар 2024.СПОРТ У 2024. ГОДИНИ
-
Београд, 2. децембар 2024.Тенисери Србије против Данске у првом колу квалификација за...
-
Београд, 24. новембар 2024.Кошаркаши Србије обезбедили пласман на Европско првенство
-
Београд/Петровац, 20. новембар 2024.Велемајстор Александар Инђић нови првак Европе у шаху
-
Београд/Ријад, 19. октобар 2024.Ђоковић победио Надала у Ријаду
-
Београд, 16. октобар 2024.Србија континуирано унапређује нормативу у области борбе против...
-
Београд/Шангај, 13. октобар 2024.Ђоковић поражен у финалу Мастерс турнира у Шангају
-
Београд/Шангај, 12. октобар 2024.Ђоковић у финалу Мастерс турнира у Шангају
-
Београд, 7. октобар 2024.Укључивање науке у унапређење спорта и медицине спорта
-
Београд, 18. септембар 2024.Европска недеља спорта у Србији од 23. до 30. септембра