П:
О:
Читај ми
Европска безбедност заједнички пројекат чланица ОЕБС-а
Београд/Хелсинки,
9. октобар 2014.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић истакао је данас у Хелсинкију, на семинару „ОЕБС – Лакмус тест безбедносне заједнице у развоју“, да је неопходно поново ојачати улогу и капацитет деловања те организације.
Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси обраћање првог потпредседника Владе у целини:
„Уважени министре Туомиоја, Поштовани посланици, Екселенције, Даме и господо,
Задовољство ми је што могу да учествујем на позив мог колеге министра Туомиоје у размени гледишта о будућности ОЕБС-а и његовој улози у безбедносној архитектури Европе.
Као наредни председавајући, а посебно имајући у виду кризу у Украјини, предстојећу 40-годишњицу Хелсиншког самита и Завршног акта из Хелсинкија, сматрам овакве скупове драгоценим.
Они пружају могућност да се непосредно осврнемо на савремене изазове и да изложимо идеје о томе како да се ојача ОЕБС у предстојећем периоду кроз дијалог политичких представника са цивилним друштвом и академском заједницом.
Ангажовање наше две земље у оквиру КЕБС/ОЕБС-у је дуготрајно и датира од његових почетака. Финска и ондашња Југославија биле су не само међу земљама оснивачима КЕБС-а, већ и најактивније и истакнутије чланице.
Као што вам је свима познато, први састанак у оквиру континуитета КЕБС-а одржан је у Београду 1977. и 1978. године. Крајем 2015. године, после готово 40 година, наша престоница Београд ће поново бити домаћин једног скупа ОЕБС-а на високом нивоу и ја се радујем што ћу моћи да вас поздравим том приликом.
У години у којој се обележава 40-годишњица Завршног акта из Хелсинкија, председавање ОЕБС-у представља велику част за Србију, али оно долази у изузетно тешком тренутку за Европу. Суочавамо се са једним од највећих изазова од оснивања ове организације.
Подсећам вас на то да је пре две недеље на маргинама Генералне скупштине УН, председавајући Швајцарска организовала министарски састанак на којем је размотрено како ићи даље, као и улога наше организације у суочавању са актуелном кризом.
Многи елементи ове дискусије су актуелни и у данашњој дебати и желео бих да се укратко осврнем на неке од њих.
Поздрављамо иницијативу председавајућег, господина Дидијеа Буркхалтера, да се процесу Хелсинки +40 убризга нова енергија у наредном периоду.
У том смислу, сматрамо предлог да се формира панел истакнутих личности с циљем да се евалуира актуелно стање и изради предлог низа препорука у том смислу као корак у исправном правцу.
Од данас до Министарског савета у Базелу, спремни смо да блиско сарађујемо са Швајцарском у изради таквих предлога, као и да их формулишемо на начин који би био прихватљив свим државама учесницама.
Сагласни смо са оценом да криза у Украјини представља велики изазов за европску безбедност и да доводи у питање сам концепт који се заснива на оснивачким политичким документима, као што су Завршни акт из Хелсинкија, Париска повеља за нову Европу из 1990. године и Истанбулска повеља за европску безбедност из 1999. године.
Уместо духа сарадње, сада преовлађује неповерење. Наравно, то није први велики изазов за европску безбедност од краја хладног рата.
Нажалост, бројна нерешена политичко-војна питања негативно су утицала на ерозију поверења између држава учесница ОЕБС-а. Штавише, актуелна ситуација у Украјини заоштрила је такво стање.
С друге стране, перспектива успешног решавања ове кризе потенцијално може да садашње безбедносно окружење трансформише у међусобно корисну безбедносну заједницу којој одавно тежимо.
Из тог разлога, у нашим дискусијама често говоримо о овој кризи као оној која не само да представља изазов, већ и пружа могућности.
У протекле четири деценије, ОЕБС се постепено развијао. У оквиру њега систематски су развијани флексибилни и софистицирани механизми за ефикасно решавање свих фаза циклуса сукоба, посебно имајући у виду рано узбуњивање и рано предузимање акције.
То је било могуће захваљујући постојању политичке воље држава учесница да се ангажују у процесима сарадње, као и због неутралног и свеобухватног карактера ОЕБС-а као безбедносне организације.
Да би ОЕБС и даље био релевантан, битно је да се даље оснаже његови капацитети и механизми за активни одговор на конфликте, почев од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења, као и да би се остварили конкретни резултати у области стабилизације прилика на терену.
Имајући у виду искуства на западном Балкану, желим да истакнем да се конкретна и одржива решења могу постићи искључиво путем конструктивног политичког деловања и дијалога.
Искористио бих ову прилику да подвучем да подржавамо обновљене и систематичније напоре ОЕБС-а на плану јачања његових капацитета посредовања, што је област политике, колико је мени познато, који Финска снажно подржава, како у УН, тако и ОЕБС.
Радујем се што ћу радити у блиској сарадњи са вама на овим питањима током нашег председавања.
Истовремено, на ове процесе и кризу у Украјини требало би гледати и у израженијем холистичком контексту, што би требало да предупреди понављање таквих ситуација на простору ОЕБС-а у будућности.
Како би се то постигло, државе учеснице би требало да раде на поновном учвршћивању консензуса о европској безбедности, пре свега тако што ће потврдити основне норме, принципе и обавезе ОЕБС-а, као и њихово пуно спровођење у доброј вери.
Од самог почетка украјинске кризе, у многим приликама смо истицали наш став о нормама и вредностима којима би требало да се руководе државе у свом наступу на међународној сцени, на бази поштовања међународног права, садржаног у Повељи УН, као и дијалога као начина за мирно решавање криза.
У светлу најновијих догађања у Украјини, очекујемо да ће Протокол из Минска и потоњи Мински меморандум о спровођењу прекида ватре означити почетак свеобухватног мировног процеса, који ће не само осигурати безбедност на терену, већ и омогућити услове за инклузивне политичке процесе у оквиру Украјине.
Специјална посматрачка мисија у Украјини треба да одигра кључну улогу у том смислу. Сама чињеница да ОЕБС представља прву организацију која је одговорила на кризу у Украјини оснивањем ове мисије, указује на значај ОЕБС-а као регионалног безбедносног аранжмана у складу са Главом VIII Повеље УН.
Одговор ОЕБС-а у тако тешким околностима наглашава компаративну предност ове организације, њену релевантност и способност да пружи допринос у решавању постојећих изазова који произилазе из ове кризе.
Постојећи политички напори, заједно са даљим проширењем специјалне посматрачке мисије додатним особљем, опремом, и средствима, неопходни су да бисмо кренули напред.
Надамо се да би то са своје стране могло да послужи као катализатор за обновљени свеобухватни дијалог о европској безбедности.
Украјинска криза је непријатно подсећање на хитност предузимања заједничке акције и приступа који се заснива на дијалогу. И поред актуелних изазова и даље постоје области од заједничког интереса које би требало испитати у што већој мери ради стварања окружења у којем би се могло обновити поверење међу државама чланицама.
Сматрамо да процес Хелсинки +40 и даље пружа адекватан оквир за решавање ових питања. Овај процес би требало наставити управо због изазова са којима се суочавамо протеклих месеци.
Дискусије о оживљавању улоге ОЕБС-а требало би да обухвате размишљања о актуелним догађајима и одговарајућим искуствима Организације.
У заједничким настојањима и сарадњи требало би да извучемо поуке како из позитивних, тако и негативних искустава, и да радимо на мирном решавању кризе у Украјини.
Истовремено, треба да тежимо поновном учвршћивању европске безбедности као заједничког пројекта и да ојачамо улогу и капацитет деловања ОЕБС-а.
Надам се да ће нам идуће године у Београду, када будемо обележавали 40-годишњицу наше организације, околности омогућити да остваримо суштински напредак у нашим разматрањима у оквиру процеса Хелсинки +40.
Ми наравно не знамо какав ће бити конкретан исход тог процеса. Ипак очекујемо да ће се Београд, као и Хелсинки, поново појавити у позитивном светлу у историјском контексту ОЕБС-а.
То је у складу са нашим циљем о трансформисању Србије у дуготрајног позитивног доприносиоца европској безбедности.
На крају, желео бих да се још једном захвалим за ову прилику да вам се обратим поводом теме од изузетне важности за предстојеће председавање Србије и будућност ОЕБС-а.
Надам се да ће наша данашња дебата допринети заједничком подухвату изградње јаког ОЕБС-а у условима безбедносног окружења у Европи које је у сталном развоју.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
„Уважени министре Туомиоја, Поштовани посланици, Екселенције, Даме и господо,
Задовољство ми је што могу да учествујем на позив мог колеге министра Туомиоје у размени гледишта о будућности ОЕБС-а и његовој улози у безбедносној архитектури Европе.
Као наредни председавајући, а посебно имајући у виду кризу у Украјини, предстојећу 40-годишњицу Хелсиншког самита и Завршног акта из Хелсинкија, сматрам овакве скупове драгоценим.
Они пружају могућност да се непосредно осврнемо на савремене изазове и да изложимо идеје о томе како да се ојача ОЕБС у предстојећем периоду кроз дијалог политичких представника са цивилним друштвом и академском заједницом.
Ангажовање наше две земље у оквиру КЕБС/ОЕБС-у је дуготрајно и датира од његових почетака. Финска и ондашња Југославија биле су не само међу земљама оснивачима КЕБС-а, већ и најактивније и истакнутије чланице.
Као што вам је свима познато, први састанак у оквиру континуитета КЕБС-а одржан је у Београду 1977. и 1978. године. Крајем 2015. године, после готово 40 година, наша престоница Београд ће поново бити домаћин једног скупа ОЕБС-а на високом нивоу и ја се радујем што ћу моћи да вас поздравим том приликом.
У години у којој се обележава 40-годишњица Завршног акта из Хелсинкија, председавање ОЕБС-у представља велику част за Србију, али оно долази у изузетно тешком тренутку за Европу. Суочавамо се са једним од највећих изазова од оснивања ове организације.
Подсећам вас на то да је пре две недеље на маргинама Генералне скупштине УН, председавајући Швајцарска организовала министарски састанак на којем је размотрено како ићи даље, као и улога наше организације у суочавању са актуелном кризом.
Многи елементи ове дискусије су актуелни и у данашњој дебати и желео бих да се укратко осврнем на неке од њих.
Поздрављамо иницијативу председавајућег, господина Дидијеа Буркхалтера, да се процесу Хелсинки +40 убризга нова енергија у наредном периоду.
У том смислу, сматрамо предлог да се формира панел истакнутих личности с циљем да се евалуира актуелно стање и изради предлог низа препорука у том смислу као корак у исправном правцу.
Од данас до Министарског савета у Базелу, спремни смо да блиско сарађујемо са Швајцарском у изради таквих предлога, као и да их формулишемо на начин који би био прихватљив свим државама учесницама.
Сагласни смо са оценом да криза у Украјини представља велики изазов за европску безбедност и да доводи у питање сам концепт који се заснива на оснивачким политичким документима, као што су Завршни акт из Хелсинкија, Париска повеља за нову Европу из 1990. године и Истанбулска повеља за европску безбедност из 1999. године.
Уместо духа сарадње, сада преовлађује неповерење. Наравно, то није први велики изазов за европску безбедност од краја хладног рата.
Нажалост, бројна нерешена политичко-војна питања негативно су утицала на ерозију поверења између држава учесница ОЕБС-а. Штавише, актуелна ситуација у Украјини заоштрила је такво стање.
С друге стране, перспектива успешног решавања ове кризе потенцијално може да садашње безбедносно окружење трансформише у међусобно корисну безбедносну заједницу којој одавно тежимо.
Из тог разлога, у нашим дискусијама често говоримо о овој кризи као оној која не само да представља изазов, већ и пружа могућности.
У протекле четири деценије, ОЕБС се постепено развијао. У оквиру њега систематски су развијани флексибилни и софистицирани механизми за ефикасно решавање свих фаза циклуса сукоба, посебно имајући у виду рано узбуњивање и рано предузимање акције.
То је било могуће захваљујући постојању политичке воље држава учесница да се ангажују у процесима сарадње, као и због неутралног и свеобухватног карактера ОЕБС-а као безбедносне организације.
Да би ОЕБС и даље био релевантан, битно је да се даље оснаже његови капацитети и механизми за активни одговор на конфликте, почев од раног упозорења до постконфликтне рехабилитације и помирења, као и да би се остварили конкретни резултати у области стабилизације прилика на терену.
Имајући у виду искуства на западном Балкану, желим да истакнем да се конкретна и одржива решења могу постићи искључиво путем конструктивног политичког деловања и дијалога.
Искористио бих ову прилику да подвучем да подржавамо обновљене и систематичније напоре ОЕБС-а на плану јачања његових капацитета посредовања, што је област политике, колико је мени познато, који Финска снажно подржава, како у УН, тако и ОЕБС.
Радујем се што ћу радити у блиској сарадњи са вама на овим питањима током нашег председавања.
Истовремено, на ове процесе и кризу у Украјини требало би гледати и у израженијем холистичком контексту, што би требало да предупреди понављање таквих ситуација на простору ОЕБС-а у будућности.
Како би се то постигло, државе учеснице би требало да раде на поновном учвршћивању консензуса о европској безбедности, пре свега тако што ће потврдити основне норме, принципе и обавезе ОЕБС-а, као и њихово пуно спровођење у доброј вери.
Од самог почетка украјинске кризе, у многим приликама смо истицали наш став о нормама и вредностима којима би требало да се руководе државе у свом наступу на међународној сцени, на бази поштовања међународног права, садржаног у Повељи УН, као и дијалога као начина за мирно решавање криза.
У светлу најновијих догађања у Украјини, очекујемо да ће Протокол из Минска и потоњи Мински меморандум о спровођењу прекида ватре означити почетак свеобухватног мировног процеса, који ће не само осигурати безбедност на терену, већ и омогућити услове за инклузивне политичке процесе у оквиру Украјине.
Специјална посматрачка мисија у Украјини треба да одигра кључну улогу у том смислу. Сама чињеница да ОЕБС представља прву организацију која је одговорила на кризу у Украјини оснивањем ове мисије, указује на значај ОЕБС-а као регионалног безбедносног аранжмана у складу са Главом VIII Повеље УН.
Одговор ОЕБС-а у тако тешким околностима наглашава компаративну предност ове организације, њену релевантност и способност да пружи допринос у решавању постојећих изазова који произилазе из ове кризе.
Постојећи политички напори, заједно са даљим проширењем специјалне посматрачке мисије додатним особљем, опремом, и средствима, неопходни су да бисмо кренули напред.
Надамо се да би то са своје стране могло да послужи као катализатор за обновљени свеобухватни дијалог о европској безбедности.
Украјинска криза је непријатно подсећање на хитност предузимања заједничке акције и приступа који се заснива на дијалогу. И поред актуелних изазова и даље постоје области од заједничког интереса које би требало испитати у што већој мери ради стварања окружења у којем би се могло обновити поверење међу државама чланицама.
Сматрамо да процес Хелсинки +40 и даље пружа адекватан оквир за решавање ових питања. Овај процес би требало наставити управо због изазова са којима се суочавамо протеклих месеци.
Дискусије о оживљавању улоге ОЕБС-а требало би да обухвате размишљања о актуелним догађајима и одговарајућим искуствима Организације.
У заједничким настојањима и сарадњи требало би да извучемо поуке како из позитивних, тако и негативних искустава, и да радимо на мирном решавању кризе у Украјини.
Истовремено, треба да тежимо поновном учвршћивању европске безбедности као заједничког пројекта и да ојачамо улогу и капацитет деловања ОЕБС-а.
Надам се да ће нам идуће године у Београду, када будемо обележавали 40-годишњицу наше организације, околности омогућити да остваримо суштински напредак у нашим разматрањима у оквиру процеса Хелсинки +40.
Ми наравно не знамо какав ће бити конкретан исход тог процеса. Ипак очекујемо да ће се Београд, као и Хелсинки, поново појавити у позитивном светлу у историјском контексту ОЕБС-а.
То је у складу са нашим циљем о трансформисању Србије у дуготрајног позитивног доприносиоца европској безбедности.
На крају, желео бих да се још једном захвалим за ову прилику да вам се обратим поводом теме од изузетне важности за предстојеће председавање Србије и будућност ОЕБС-а.
Надам се да ће наша данашња дебата допринети заједничком подухвату изградње јаког ОЕБС-а у условима безбедносног окружења у Европи које је у сталном развоју.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Потврђено стратешко партнерство Србије и Кине
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Од 1. октобра нова авио-линија од Београда до Гуангџоуа
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...
-
Београд/ Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Неопходно успоставити систем колективне безбедности
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Договорена даља сарадња са Бразилом и Азербејџаном у области...
-
Београд/Гуангџоу, 11. септембар 2024.Одржана завршна вежба специјалних јединица Србије и Кине
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Пријатељство Србије и Кине на историјском нивоу
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Србију и Кубу везују историјски и пријатељски односи
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Захвалност Венецуели на принципијелном ставу по питању...