П:
О:
Читај ми
Пуноправно чланство у ЕУ спољнополитички приоритет Србије
Београд/Брисел,
10. октобар 2014.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је данас, у говору у Центру за европску политику у Бриселу, да Србија несмањеном динамиком наставља процес свеобухватних реформи и испуњавања постављених циљева на европском путу, како би и на тај начин показала да је поуздан и предвидљив партнер ЕУ.
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси излагање првог потпредседника Владе у целини:
„Даме и господо, Дозволите ми да вам искажем захвалност на доласку и Центру за европску политику на позиву да вам презентујем актуелни политички тренутак у процесу европских интеграција Србије.
Иако постоји доста тема о којима можемо да дискутујемо, фокусираћу се на неколико питања, међу којима је и актуелно стање у преговарачком процесу и усаглашавање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Као што вам је познато, као први спољнополитички приоритет Република Србија је поставила пуноправно чланство у Европској унији.
Европска перспектива била је кључни фактор који је допринео успеху дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на западном Балкану.
На овом примеру показује се и међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.
Захваљујући европској перспективи, отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема, решавају се дијалогом. У том смислу, европска перспектива је суштински допринела унапређењу регионалне сарадње и свеопштем јачању односа.
Кризна ситуација изазвана поплавама у мају ове године још једном је показала величину, снагу и значај солидарности у региону.
Данас сам у Бриселу учествовао на билатералном скринингу за Поглавље 31, које се односи на заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику, у намери да својим личним присуством покажем значај који придајемо овом питању.
Дозволите ми да вас подсетим на то да је процес анализе усклађености правних тековина Републике Србије и ЕУ, такозвани скрининг, почео у септембру 2013. године поглављима 23 и 24.
До сада су завршени скрининзи за 14 поглавља (2, 3, 5, 10, 11, 15, 19, 20, 23, 24, 26, 29, 32 и 35), док су за седам поглавља (1, 8, 12, 18, 21, 30 и 31) скрининзи у различитим фазама. Свеукупно, интензивно се ради на 21 поглављу. Свесни смо тога да неке од чланица ЕУ још нису заузеле дефинитиван став око динамике и редоследа отварања преговора по поглављима, али ће и поред тога Република Србија несмањеном динамиком наставити процес свеобухватних реформи и испуњавања постављених циљева, како би и на тај начин показала да је поуздан и предвидљив партнер Европској унији.
Усвајањем Извештаја о скринингу за Поглавље 32, које се односи на финансијску контролу, испуњен је први формални услов за отварање преговора о овом поглављу.
И наша преговарачка позиција је тренутно у фази усвајања. Србија очекује да, у току председавања Италије ЕУ, дође до отварања Поглавља 32, које нам је посебно важно у контексту реформи финансијског сектора и обезбеђивања макроекономске стабилности.
Свесни смо тога да се отварање Поглавља 32 често везује за претходно отварање Поглавља 35, али ту реално постоје објективни проблеми.
Питање Поглавља 35 (мониторинг имплементације договореног у дијалогу Београда и Приштине) јесте нешто чему придајемо велику пажњу.
Непостојање владе у Приштини онемогућава наставак дијалога на високом политичком нивоу и отежава спровођење до сада постигнутих договора, а самим тим додатно компликује процес нормализације односа Београда и Приштине, као и за нас изузетно важно отварање Поглавља 35.
Независно од тога, Србија остаје доследна у свом опредељењу за имплементацију Бриселског споразума у циљу нормализације и стварања услова за миран суживот Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
У периоду до приступања ЕУ, од Републике Србије се очекује да постепено усклађује своју спољну политику са ставовима ЕУ (члан 10 Споразума о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ).
Након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године и подношења захтева за чланство у ЕУ 2009. године, Србија је урадила пуно на обезбеђивању што већег степена сагласности са спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У том смислу, уколико посматрамо ниво придруживања Србије декларацијама Савета ЕУ од 2010. године, видимо константан раст у придруживању. Наиме, 2010. године од 48 декларација подржали смо 33 (68,7 одсто), 2011. године од 65 декларација подржали смо 60 (92,3 одсто), 2012. године од 66 декларације подржали смо 64 (97 одсто), а 2013. године од 32 декларације подржали смо 29 (90 одсто).
До пада у стопи придруживања поднесцима ЕУ дошло је током функционисања Владе у техничком мандату, због тога што се она у том капацитету није изјашњавала по оваквим питањима, али је, након формирања нове Владе, настављен позитиван тренд, те се Србија придружила практично свим декларацијама Савета ЕУ, изузев оних које су се тицале кризе у Украјини.
Континуирано истичемо нашу пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету свих чланица УН, укључујући Украјину, али се Србија, имајући у виду сопствена искуства из прошлости, као и историјске, културне и економске везе за Руском Федерацијом, не може придруживати санкцијама ЕУ према Русији.
То, међутим, не значи да ће користити ситуацију која је настала међусобним увођењем санкција између Русије и ЕУ да би подстицала свој извоз на руско тржиште.
За Србију је Руска Федерација изузетно значајан партнер и са великом пажњом радимо на развијању међусобних односа. Уз то, Република Србија је у највећој мери енергетски зависна од Русије, што је позиција коју свакако разуме велики број држава чланица ЕУ.
Даме и господо,
Дозволите ми на крају да вам укажем на једну чињеницу, а то је да процес усаглашавања ставова између Републике Србије и ЕУ заправо не постоји, јер Република Србија у њему не учествује, односно није консултована у процесу формирања ставова, нити је представник Републике Србије икада позван на састанак тим поводом.
Имајући у виду да је Србија кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, тај процес би морао да одражава наш партнерски однос, а не да се своди на достављање захтева имејлом.
Питања која се на овај начин третирају су веома озбиљна и треба да одражавају заједничке позиције ЕУ и нас као кандидата. Она заслужују да буду третирана на адекватан и конструктиван начин.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
„Даме и господо, Дозволите ми да вам искажем захвалност на доласку и Центру за европску политику на позиву да вам презентујем актуелни политички тренутак у процесу европских интеграција Србије.
Иако постоји доста тема о којима можемо да дискутујемо, фокусираћу се на неколико питања, међу којима је и актуелно стање у преговарачком процесу и усаглашавање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Као што вам је познато, као први спољнополитички приоритет Република Србија је поставила пуноправно чланство у Европској унији.
Европска перспектива била је кључни фактор који је допринео успеху дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на западном Балкану.
На овом примеру показује се и међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.
Захваљујући европској перспективи, отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема, решавају се дијалогом. У том смислу, европска перспектива је суштински допринела унапређењу регионалне сарадње и свеопштем јачању односа.
Кризна ситуација изазвана поплавама у мају ове године још једном је показала величину, снагу и значај солидарности у региону.
Данас сам у Бриселу учествовао на билатералном скринингу за Поглавље 31, које се односи на заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику, у намери да својим личним присуством покажем значај који придајемо овом питању.
Дозволите ми да вас подсетим на то да је процес анализе усклађености правних тековина Републике Србије и ЕУ, такозвани скрининг, почео у септембру 2013. године поглављима 23 и 24.
До сада су завршени скрининзи за 14 поглавља (2, 3, 5, 10, 11, 15, 19, 20, 23, 24, 26, 29, 32 и 35), док су за седам поглавља (1, 8, 12, 18, 21, 30 и 31) скрининзи у различитим фазама. Свеукупно, интензивно се ради на 21 поглављу. Свесни смо тога да неке од чланица ЕУ још нису заузеле дефинитиван став око динамике и редоследа отварања преговора по поглављима, али ће и поред тога Република Србија несмањеном динамиком наставити процес свеобухватних реформи и испуњавања постављених циљева, како би и на тај начин показала да је поуздан и предвидљив партнер Европској унији.
Усвајањем Извештаја о скринингу за Поглавље 32, које се односи на финансијску контролу, испуњен је први формални услов за отварање преговора о овом поглављу.
И наша преговарачка позиција је тренутно у фази усвајања. Србија очекује да, у току председавања Италије ЕУ, дође до отварања Поглавља 32, које нам је посебно важно у контексту реформи финансијског сектора и обезбеђивања макроекономске стабилности.
Свесни смо тога да се отварање Поглавља 32 често везује за претходно отварање Поглавља 35, али ту реално постоје објективни проблеми.
Питање Поглавља 35 (мониторинг имплементације договореног у дијалогу Београда и Приштине) јесте нешто чему придајемо велику пажњу.
Непостојање владе у Приштини онемогућава наставак дијалога на високом политичком нивоу и отежава спровођење до сада постигнутих договора, а самим тим додатно компликује процес нормализације односа Београда и Приштине, као и за нас изузетно важно отварање Поглавља 35.
Независно од тога, Србија остаје доследна у свом опредељењу за имплементацију Бриселског споразума у циљу нормализације и стварања услова за миран суживот Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
У периоду до приступања ЕУ, од Републике Србије се очекује да постепено усклађује своју спољну политику са ставовима ЕУ (члан 10 Споразума о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ).
Након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године и подношења захтева за чланство у ЕУ 2009. године, Србија је урадила пуно на обезбеђивању што већег степена сагласности са спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У том смислу, уколико посматрамо ниво придруживања Србије декларацијама Савета ЕУ од 2010. године, видимо константан раст у придруживању. Наиме, 2010. године од 48 декларација подржали смо 33 (68,7 одсто), 2011. године од 65 декларација подржали смо 60 (92,3 одсто), 2012. године од 66 декларације подржали смо 64 (97 одсто), а 2013. године од 32 декларације подржали смо 29 (90 одсто).
До пада у стопи придруживања поднесцима ЕУ дошло је током функционисања Владе у техничком мандату, због тога што се она у том капацитету није изјашњавала по оваквим питањима, али је, након формирања нове Владе, настављен позитиван тренд, те се Србија придружила практично свим декларацијама Савета ЕУ, изузев оних које су се тицале кризе у Украјини.
Континуирано истичемо нашу пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету свих чланица УН, укључујући Украјину, али се Србија, имајући у виду сопствена искуства из прошлости, као и историјске, културне и економске везе за Руском Федерацијом, не може придруживати санкцијама ЕУ према Русији.
То, међутим, не значи да ће користити ситуацију која је настала међусобним увођењем санкција између Русије и ЕУ да би подстицала свој извоз на руско тржиште.
За Србију је Руска Федерација изузетно значајан партнер и са великом пажњом радимо на развијању међусобних односа. Уз то, Република Србија је у највећој мери енергетски зависна од Русије, што је позиција коју свакако разуме велики број држава чланица ЕУ.
Даме и господо,
Дозволите ми на крају да вам укажем на једну чињеницу, а то је да процес усаглашавања ставова између Републике Србије и ЕУ заправо не постоји, јер Република Србија у њему не учествује, односно није консултована у процесу формирања ставова, нити је представник Републике Србије икада позван на састанак тим поводом.
Имајући у виду да је Србија кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, тај процес би морао да одражава наш партнерски однос, а не да се своди на достављање захтева имејлом.
Питања која се на овај начин третирају су веома озбиљна и треба да одражавају заједничке позиције ЕУ и нас као кандидата. Она заслужују да буду третирана на адекватан и конструктиван начин.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Потврђено стратешко партнерство Србије и Кине
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Од 1. октобра нова авио-линија од Београда до Гуангџоуа
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...
-
Београд/ Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Неопходно успоставити систем колективне безбедности
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Договорена даља сарадња са Бразилом и Азербејџаном у области...
-
Београд/Гуангџоу, 11. септембар 2024.Одржана завршна вежба специјалних јединица Србије и Кине
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Пријатељство Србије и Кине на историјском нивоу
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Србију и Кубу везују историјски и пријатељски односи
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Захвалност Венецуели на принципијелном ставу по питању...