П:
О:
Читај ми
Решено свега 3,5 одсто захтева поднетих за легализацију
Београд,
11. март 2005.
Заменик министра за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије Милан Миљевић изјавио је да је до данас решено свега око 12.800 поднетих захтева за легализацију бесправно подигнутих, односно обновљених објеката.
Милан Миљевић
Миљевић је на данашњој конференцији за новинаре нагласио да овај број представља само 3,5 одсто од приближно 368.000 захтева поднетих до 13. новембра 2003. године када је био крајњи рок за подношење пријава за легализацију.
Према његовим речима, Министарство за капиталне инвестиције ће због бројних замерки општинских управа на компликованост поступка легализације упутити предлог да се Закон о планирању и изградњи измени и допуни.
Европска банка за обнову и развој одобрила је кредит за унапређење јединственог катастра непокретности у којем ће сва добра бити евидентирана на једном месту, саопштио је Миљевић и оценио да је тако нешто неопходно свакој држави.
Он је напоменуо да је инструкција Министарства, којом се омогућава легализација бесправне градње након истека рока за легализацију, у потпуности у складу са законом и не фаворизује овакву врсту градње јер важи само за захтеве за легализацију објеката саграђених до 13. маја 2003. године.
Према његовим речима, инструкција је донета у намери да се онима који су због дужег боравка у иностранству, дуже здравствене спречености или очигледне необавештености инвеститора били спречени да захтеве за легализацију поднесу у законском року омогући да то учине.
Ступањем на снагу Закона о планирању и изградњи 13. маја 2003. године, законодавац је поставио рок од 6 месеци за подношење пријава за легализацију, уз одредбу да пријаве поднете после тог рока неће бити узете у разматрање, док је као санкција предвиђено рушење објеката и плаћање стоструке накнаде за коришћење земљишта, подсетио је Миљевић. Он је додао да су предвиђене казне непримерене и објаснио да је у пракси чест случај да се уредбама, правилницима и осталим подзаконским актима такве ствари исправљају и рокови померају.
Нигде у Европи не постоји ситуација да они који су накнадно поднели захтеве за легализацију по аутоматизму добијају решење о рушењу објекта, а да до тада плаћају стоструку накнаду за коришћење грађевинског земљишта, навео је заменик министра за капиталне инвестиције.
Према његовим речима, Министарство за капиталне инвестиције ће због бројних замерки општинских управа на компликованост поступка легализације упутити предлог да се Закон о планирању и изградњи измени и допуни.
Европска банка за обнову и развој одобрила је кредит за унапређење јединственог катастра непокретности у којем ће сва добра бити евидентирана на једном месту, саопштио је Миљевић и оценио да је тако нешто неопходно свакој држави.
Он је напоменуо да је инструкција Министарства, којом се омогућава легализација бесправне градње након истека рока за легализацију, у потпуности у складу са законом и не фаворизује овакву врсту градње јер важи само за захтеве за легализацију објеката саграђених до 13. маја 2003. године.
Према његовим речима, инструкција је донета у намери да се онима који су због дужег боравка у иностранству, дуже здравствене спречености или очигледне необавештености инвеститора били спречени да захтеве за легализацију поднесу у законском року омогући да то учине.
Ступањем на снагу Закона о планирању и изградњи 13. маја 2003. године, законодавац је поставио рок од 6 месеци за подношење пријава за легализацију, уз одредбу да пријаве поднете после тог рока неће бити узете у разматрање, док је као санкција предвиђено рушење објеката и плаћање стоструке накнаде за коришћење земљишта, подсетио је Миљевић. Он је додао да су предвиђене казне непримерене и објаснио да је у пракси чест случај да се уредбама, правилницима и осталим подзаконским актима такве ствари исправљају и рокови померају.
Нигде у Европи не постоји ситуација да они који су накнадно поднели захтеве за легализацију по аутоматизму добијају решење о рушењу објекта, а да до тада плаћају стоструку накнаду за коришћење грађевинског земљишта, навео је заменик министра за капиталне инвестиције.
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...